Sudbina nacionalnih avio-kompanija u regionu: Najuspešnija Air Serbia

Većina zemalja u regionu bori se sa održavanjem nacionalnih avio-kompanija i dok su neke od njih izgubile tu bitku, druge napreduju, a najuspešniji vazduhoplovni prevoznik na području bivše Jugoslavije trenutno je Air Serbia.

S druge strane, Slovenija, Bosna i Hercegovina, kao i Severna Makedonija nemaju nacionalnog prevoznika.

Slovenačka kompanija Adria Airways je 2019. godine objavila da je podnela zahtev za stečaj i tako okončala 58 godina poslovanja. U sledećoj godini je imovina prodata na aukciji, a od tada nije osnovana nova nacionalna avio-kompanija.

Adria Airways je dve godine pre stečaja beležila gubitak, u 2017. je iznosio više od 5,43 miliona evra, a u 2018. godini 18,95 miliona eura, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall. U poslednjoj godini poslovanja kompanija nije imala dovoljno sredstava za plaćanje računa i zbog toga je ostala bez nekoliko aviona.

U trenutku stečaja više nije bila u vlasništvu slovenačke države nego ju je 2016. godine preuzeo 4K Invest, fond za restrukturiranje sa sedištem u Luksemburgu. Iako je Adria Airways pre preuzimanja bila u problemima, situacija se kasnije pogoršala. Kada su problemi postali veći, slovenačka vlada je procenila da bi spašavanje bilo preskupo i odlučila da ne finansira kompaniju.

B&H Airlines je bila nacionalna avio-kompanija Bosne i Hercegovine, ali je ona svoja vrata zatvorila 2015. godine nakon višemilionskih dugova. Svoje poslovanje započela je 1994. godine kao Air Bosna i nikada nije stabilno poslovala. Zbog dugova je morala prestati sa radom 2003. godine, ali je ponovo pokrenuta uz pomoć države. Kompanija je gotovo sve vreme preživljavala zbog državnih subvencija, bez stvarne tržišne održivosti.

Razlozi za propadanje ove kompanije slični su kao i razlozi koji su doveli do stečaja Adria Airwaysa, ali je ovde problem bio još izraženiji.

Uz njih, još jedna nacionalna avio-kompanija koja se nije uspela održati je MAT Macedonian Airlines. Makedonsko preduzeće prestalo je sa poslovanjem još 2009. godine zbog finansijskih problema.

Na početku poslovanja, 1994. godine, ova kompanija nije imala veliku konkurenciju, ali su se kasnije pojavili strani prevoznici koji su imali niže cene i više linija. To je, uz finansijske probleme, dodatno imalo negativan uticaj na ovu avio-kompaniju, koja je 2009. godine ostala bez licence za rad. Kasnije je bilo nekoliko pokušaja da se MAT oživi ili zameni, ali nisu bili uspešni.

Navedeni propali prevoznici dele nekoliko ključnih slabosti. Svi su se suočavali sa hroničnim finansijskim problemima, zavisnošću o državnoj pomoći i nedostatkom dugoročne strategije. S druge strane, prevoznici koji i dalje posluju pokazuju drugačiji pristup. Iako i oni deluju u ograničenom i izazovnom tržištu, uspeli su da opstanu.

I dalje na nebu

Kada je riječ o avio-prijevoznicima koji još uvijek posluju, tu su Air Serbia, Croatia Airlines i Air Montenegro.

Air Serbia je u 2024. godini imala najveću dobit i prihode od navedenih prevoznika – 41,46 miliona, odnosno 724,50 miliona evra, prema CompanyWallu.

Air Serbia je prošla kroz ozbiljno restrukturiranje i strateško partnerstvo sa Etihad Airwaysom, što joj je omogućilo rast, širenje mreže i jačanje pozicije. Croatia Airlines, iako finansijski slabija, opstaje zbog stabilnog modela poslovanja, članstva u Star Alliance-u i snažne povezanosti sa turističkim sektorom, što joj osigurava konstantnu potražnju. No, često posluje sa malom dobiti ili gubitkom. Air Montenegro predstavlja manji, ali fleksibilniji model – fokusiran na ograničen broj linija i kontrolisane troškove, što joj omogućava pozitivno poslovanje uprkos malom tržištu.

Prihodi Croatia Airlinesa iznosili su više od 266,89 miliona evra, ali je kompanija beležila gubitke od 19,57 miliona evra.

Croatia Airlines je u poslednje tri godine prošla kroz fazu oporavka i istovremeno ušla u najskuplji investicioni ciklus u svojoj istoriji, pokušavajući da balansira između profitabilnosti i modernizacije flote. Nakon pandemijskih gubitaka, kompanija je tokom 2023. godine ostvarila snažan rast sa oko 1,73 miliona prevezenih putnika, što je bilo 19 odsto više nego godinu ranije, uz neto dobit od približno 2,3 miliona evra. Tokom 2024. nastavljen je rast sa gotovo 1,84 miliona putnika, ali je finansijski rezultat ponovo opterećen velikim troškovima prelaska na novu generaciju aviona Airbus A220, zbog čega je kompanija u pojedinim periodima poslovala sa gubitkom uprkos rastu prihoda i saobraćaja.

Upravo obnova flote predstavlja ključnu stratešku tačku kompanije: Croatia Airlines je počela zamenu kompletne postojeće flote novim Airbusima A220, koji bi do 2027. trebalo potpuno da zamene stare Airbus A319/A320 i deo turboprop aviona Dash Q400. Krajem 2024. kompanija je raspolagala flotom od 14 aviona, uključujući prve nove A220 letelice, dok je ukupno naručeno 15 tih aviona.

Iako hrvatski nacionalni prevoznik i dalje ima problem relativno visokih troškova i sezonske zavisnosti od turizma, kompanija je poslednjih godina uspela da poveća broj međunarodnih linija, ojača tržišni udeo i pozicionira se kao jedan od retkih regionalnih avioprevoznika koji pokušava dugoročno tehnološki i operativno restrukturiranje umesto pukog održavanja postojećeg stanja.

Air Montenegro je, pak, pozitivno poslovao u 2024. godini ostvarivši 538.784 evra dobiti i 62,82 miliona evra prihoda.

Sudbina crnogorske nacionalne avio-kompanije u poslednje vreme predstavljala je jednu od najsloženijih tranzicija u regionalnoj avio-industriji. Nekadašnji Montenegro Airlines, koji je decenijama bio simbol crnogorskog vazdušnog saobraćaja, praktično je ugašen krajem 2020. godine nakon nagomilanih dugova, problema sa državnom pomoći i višegodišnjeg finansijskog pritiska.

Na njegovim temeljima početkom 2021. formirana je nova državna kompanija Air Montenegro, koja je preuzela deo flote, deo zaposlenih i najvažnije linije bivšeg prevoznika.

Tokom prve dve godine poslovanja dominirali su problemi tipični za male nacionalne avio-kompanije: ograničen broj aviona, sezonalnost tržišta, zavisnost od turizma i visoki operativni troškovi. Ipak, kompanija je uspela da stabilizuje poslovanje mnogo brže nego što su očekivali i skeptici i deo stručne javnosti.

Već 2023. godine Air Montenegro je ostvario profit od oko 3,47 miliona evra uz prihode od 62,3 miliona evra i prevoz oko 475 hiljada putnika, što je predstavljalo snažan oporavak nakon turbulentnog starta.

U međuvremenu je kompanija nastavila da gradi mrežu destinacija i modernizuje flotu, oslanjajući se gotovo potpuno na brazilske avione Embraer E195, koji su postali zaštitni znak nove kompanije. Air Montenegro danas raspolaže sa tri Embraera E195, od kojih su dva u vlasništvu kompanije, dok se dodatni avioni koriste kroz leasing aranžmane, a tokom letnje sezone povremeno se angažuju i iznajmljeni avioni sa posadama zbog velikog rasta turističkog saobraćaja.

Poslovni rezultati u 2024. pokazali su da je faza preživljavanja zamenjena fazom stabilizacije: kompanija je ostvarila prihod od oko 62,8 miliona evra i pozitivan rezultat od 540 hiljada evra, uz skoro 500 hiljada prevezenih putnika i rast broja letova za više od osam odsto.

Air Montenegro formalno posluje pod pravnim imenom ToMontenegro d.o.o. zato što je država prilikom osnivanja nove kompanije 2021. godine željela da napravi jasan pravni i finansijski diskontinuitet u odnosu na ugašeni Montenegro Airlines. Naziv ToMontenegro prvobitno je bio radno i registraciono ime nove firme, izvedeno iz aviacionog prefiksa „to Montenegro“, odnosno „ka Crnoj Gori“, dok je komercijalni brend za putnike vrlo brzo postao jednostavniji i marketinški prihvatljiviji naziv Air Montenegro.

Autori: Vladana Kovačević, Marko Miladinović

*ovaj tekst nastao je u saradnji portala Financije.hr i Biznis.me sa bonitetnom kućom CompanyWall