Tramp: Volim inflaciju

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) izjavio je da „voli inflaciju“ nakon što su novi podaci pokazali da je rast potrošačkih cena u maju dostigao 4,2 odsto na godišnjem nivou, što je najviši nivo u poslednje tri godine. To je ujedno treći uzastopni mesec ubrzavanja inflacije od početka rata sa Iranom. Uprkos rastu cena, Tramp je ocenio da su ekonomski pokazatelji „veoma dobri“ i izrazio uverenje da situaciju drži pod kontrolom.

„Ne, ja volim inflaciju. Brojevi su bili sjajni“, odgovorio je Tramp na pitanje da li ga zabrinjava rast inflacije. On je tom prilikom istakao da njegova administracija drži situaciju pod kontrolom uprkos poremećajima izazvanim ratom na Bliskom istoku, prenosi Guardian.

Govoreći u Beloj kući, Tramp je povezao kretanja na tržištu energije sa vojnim operacijama protiv Irana. On je naveo da su američke snage ozbiljno ugrozile iranske kapacitete za praćenje pomorskog saobraćaja i da je to jedan od razloga zbog kojih je cena nafte porasla na oko 85 dolara po barelu. Takođe je ponovio da je odluka o napadu na Iran doneta kako bi se sprečilo da Teheran razvije nuklearno oružje.

Najnoviji podaci pokazuju da je inflacija značajno ubrzala poslednjih meseci. U februaru je iznosila 2,4 odsto, zatim je porasla na 3,3 u martu, 3,8 u aprilu i 4,2 procenta u maju. Glavni pokretač poskupljenja ostaju energenti, koji su odgovorni za oko 60 odsto ukupnog rasta cena. Istovremeno su porasle i cene avionskih karata, hrane, odeće i komunalnih usluga, dok je bazna inflacija, koja isključuje energiju i hranu, dostigla 2,9 procenata.

Bela kuća tvrdi da su podaci uglavnom u skladu sa očekivanjima i da ratne okolnosti predstavljaju privremeni poremećaj. Administracija ističe da su cene pojedinih proizvoda i usluga, poput lekova, automobila i određenih vrsta osiguranja, nastavile da padaju zahvaljujući ekonomskim merama vlade. Ipak, rast troškova života postaje sve veći problem za američka domaćinstva.

Ankete pokazuju da građani postaju sve pesimističniji kada je reč o inflaciji, tržištu rada i sopstvenoj finansijskoj budućnosti. Istraživanja Federalnih rezervi Njujorka i Univerziteta Mičigen pokazuju pad poverenja potrošača na veoma niske nivoe, dok raste zabrinutost zbog mogućeg slabljenja kupovne moći i usporavanja ekonomije.

Novi podaci dodatno komplikuju položaj Feda, koja naredne nedelje održava prvi sastanak pod vođstvom novog predsednika Kevina Vorša (Kevin Warsh). Iako je Vorš ranije podržavao smanjenje kamatnih stopa, rast inflacije otežava takvu odluku. Većina analitičara sada očekuje da će centralna banka zadržati postojeće kamatne stope, a pojedine velike finansijske institucije procenjuju da do smanjenja možda neće doći ni tokom 2026. godine.

Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak sukoba na Bliskom istoku mogao dodatno pogoršati situaciju. Posebno se ističe opasnost od dugotrajnog poremećaja transporta nafte kroz Ormuski moreuz, što bi moglo izazvati novi rast cena energije i dodatni pritisak na inflaciju. Zbog toga se sve više procenjuje da bi centralne banke širom sveta mogle biti primorane da zadrže visoke kamatne stope duže nego što se ranije očekivalo.