Raspoloženje među malim preduzećima u SAD ispod dugoročnog proseka

Raspoloženje među malim preduzećima u SAD dodatno je oslabilo u maju, dok je broj vlasnika koji planiraju da podignu cene u naredna tri meseca dostigao najviši nivo u gotovo četiri godine. Indeks optimizma malih preduzeća, koji prati Nacionalna federacija nezavisnog biznisa (NFIB), pao je sa 95,9 na 95,3 poena, ostajući znatno ispod dugoročnog proseka od 98 poena. Istovremeno je indeks neizvesnosti porastao na 91 poen, što je znatno iznad istorijskog proseka.

Prema oceni NFIB, najveći problem za poslovanje predstavlja velika neizvesnost, koja koči investicije i rast. Organizacija navodi da je značajan deo te neizvesnosti povezan sa ratom između SAD, Izraela i Irana, koji traje već četiri meseca i utiče na globalno snabdevanje naftom i drugim sirovinama. Sukob je doveo do rasta cena energenata i robe koja prolazi kroz Ormuski moreuz, dodatno podstičući inflatorne pritiske, prenosi Reuters.

Inflacija bi, prema procenama ekonomista, mogla dodatno da ubrza. Očekuje se da će godišnja stopa rasta potrošačkih cena u maju dostići 4,2 odsto, što bi bio najveći rast od aprila 2023. godine. U tom okruženju čak 34 odsto vlasnika malih firmi planira povećanje cena u naredna tri meseca, što je najviši nivo od jula 2022. godine, dok je 36 odsto preduzetnika već podiglo cene tokom maja. Inflacija je tako postala drugi najveći problem za mala preduzeća, odmah iza poreskog opterećenja.

Iako zvanični podaci pokazuju da američko tržište rada i dalje beleži solidan rast zaposlenosti, vlasnici malih firmi imaju znatno pesimističniji pogled. Udeo onih koji planiraju novo zapošljavanje u naredna tri meseca pao je na samo devet odsto, što je najniži nivo od maja 2020. godine i ispod istorijskog proseka. Indeks zapošljavanja opada već treći mesec zaredom, što ukazuje na oprez među poslodavcima.

Istovremeno, broj firmi koje ne mogu da pronađu radnike smanjen je na 29 odsto, što je takođe najniži nivo od maja 2020. godine. Ipak, nedostatak radne snage i dalje predstavlja ozbiljan problem u pojedinim sektorima, posebno u veleprodaji i poljoprivredi. Poslodavci iz Ohaja navode da se kandidati često ne pojavljuju ni na razgovorima za posao, dok poljoprivrednici iz Mičigena upozoravaju na hroničan manjak radnika na svim nivoima. Kao jedan od mogućih razloga navodi se pooštrena imigraciona politika, koja je smanjila dostupnost sezonske i poljoprivredne radne snage.