CBAM ukida izvoz struje iz Srbije i pooštrava uslove za nove OIE

Izveštaj Energetske zajednice za prva tri meseca primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika na tržište električne energije, poznatijeg kao CBAM, ozvaničio je sumnje da će izvoz električne energije iz Srbije u Evropsku uniju biti smanjen zbog dodatnih troškova.

Planirana komercijalna prekogranična razmena između EU i država Zapadnog Balkana smanjena je za četvrtinu od 1. januara ove godine, kada je ovaj trošak uveden, do kraja marta, objavljeno je u ovoj analizi.

Istovremeno, procenjene razlike u cenama električne energije u prvom kvartalu između država članica EU i susednih ugovornih strana Energetske zajednice, odnosno država Zapadnog Balkana, dva do tri puta su veće nego u istom periodu godinu ranije.

Ni čista energija iz HE ne može u EU

Ova razlika posebno je bila velika u balkanskim zemljama koje su beležile značajno niže cene zahvaljujući snažnoj proizvodnji iz hidroelektrana.

Jedna od tih država je i Srbija, gde je zahvaljujući obilnim kišnim i snežnim padavinama proizvodnja hidroelektrana u prva tri meseca nakon dosta dugog sušnog perioda bila konačno na nivou srednjoročnog proseka, dok je u martu u odnosu na isti mesec prošle godine zabeležen rast proizvodnje od oko sedam odsto, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Veća proizvodnja, međutim, nije donela izvozni prihod jer Elektroprivreda Srbije (EPS) zbog takse koja je za Srbiju određena na nivou od 78,45 evra/tCO2eq praktično nije ni izvozila na tržište EU gde je sa svojim proizvodom postala nekonkurentna.

O tome je na nedavnom stručnom savetovanju na Zlatiboru govorio i prvi čovek EPS-a Dušan Živković, a to potvrđuju i podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni koje su objavili autori MAT-a da je u prvom tromesečju izvoz eleketrične energije smanjen, zasada bez konkretnih podataka.

EPS već planirao da ne izvozi van regiona

EPS je, doduše, u trogodišnjem planu poslovanja do 2028. godine predvideo da će viškovi električne energije biti apsorbovani uglavnom na domaćem i regionalnom tržištu.

“Imajući u vidu predlog plana trgovine u funkciji uravnoteženja i optimizacije, odnosno prodaju oko 120 GWh u 2026. i prodaju 750-2100 GWh u 2027-2028. godini, predviđeno je da se sva prodaja obavi unutar Srbije (odnosno uglavnom na srpskoj berzi) ili unutar regiona zapadnog Balkana, da bi se izbegli troškovi CBAM”, navodi se u planu poslovanja.

EPS je, međutim, izrazio zabrinutost da u 2028. godini, s obzirom na relativno visok planirani obim prodaje, postoji značajan rizik da se cela količina neće apsorbovati u Srbiji ili regionu Zapadnog Balkana. “Međutim, očekuje se da će do 2028. godine srpsko dan unapred tržište električne energije biti povezano sa jednim od susednih tržišta EU, što je glavni uslov za izuzeće od CBAM-a”.

Ipak, EPS u planu poslovanja ističe da bi izuzeće od CBAM-a do 2030. godine moglo biti odobreno samo u slučaju da je proces spajanja tržišta završen i ako Srbija razvije plan i obaveže se da će sprovesti mehanizam za određivanje cena ugljenika koji obezbeđuje cenu ekvivalentnu EU ETS u 2030. godini.

Dodatni uslovi su da se Srbija obaveže se da će postići ugljeničnu neutralnost najkasnije do 2050. godine, kao i da se uskladi sa zakonodavstvom Unije u oblastima životne sredine, klime, konkurencije i energetike.

OIE se guše zbog viškova struje

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali izrazili su bojazan da je zbog nemogućnosti EPS-a da viškove struje prodaje na tržištima EU već vidljivo da se zaoštrava politika prema obnovljivim izvorima energije s obzirom na to da su pooštrteni zahtevi za gradnju novih kapaciteta.

Vlada Srbije usvojila je početkom marta izmene propisa koje su već otežale i poskupele izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije kapaciteta od 10,8 do 50 kW, zbog čega je njihova izgradnja privremeno obustavljena već skoro dva meseca.

Usvojene izmene Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa predviđaju da sve elektrane snage veće od 10,8 kW koje se grade za sopstvene potrebe od sada moraju da imaju rešenje o odobrenju za izvođenje radova. Do sada je to bila obaveza za elektrane koje su bila snage veće od 50 kW.

To znači da je za izgradnju elektrane snage veće od 10,8 kW potrebno da se obezbede lokacijski uslovi kao da se gradi bilo koji drugi stambeni objekat, što će znatno produžiti proceduru i doneti dodatni trošak.

Sa druge strane, privremeno je i obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje elektrana koje koriste obnovljive izvore energije jer broj zahteva trenutno prevazilazi energetske potrebe na nivou Srbije.

Region traži reviziju CBAM-a

Kao odgovor na prve rezultate primene CBAM-a, predstavnici pet regionalnih tržišta zatražili su od Evropskog parlamenta izmenu propisa kojima je od ove godine uvedena taksa na izvoz električne energije u EU po osnovu Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika. Ministar energetike Crne Gore Admir Šahmanović je u ime regiona u pismu poslatom Evropskom parlamentu ukazao da je naplata taksi na električnu energiju koja potiče iz regiona, bez obzira na izvor proizvodnje, dovela do smanjenog interesovanja partnera iz EU za kupovinu te energije.

Uvođenje taksi na izvoz celokupne električne energije iz regiona na evropsko tržište dovelo je do neizvesnosti na tržištu i smanjenog interesovanja partnera iz EU za kupovinu te energije, uključujući i onu iz obnovljivih izvora, što je imalo za posledicu pad izvoza uprkos povećanoj proizvodnji hidroelektrana. Uz to, postojeća pravila CBAM-a mogla bi ugroziti povezivanje elektroenergetskog tržišta Zapadnog Balkana sa EU.

Ovo se navodi u zajedničkom pismu koje potpisuju Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Srbija i Kosovo* a koje je ministar Admir Šahmanović uputio poslanicima Odbora za industriju, istraživanje i energetiku Evropskog parlamenta, a u kome se traži izmeni Uredbe (EU) 2023/956 u pogledu pravila o električnoj energiji kao CBAM robi.

Mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika znači da ko u EU uvozi struju dobijenu iz uglja i sa mnogo zagađenja plaćaće dodatnu taksu na izvoz određenih proizvoda sa visokim emisijama ugljen-dioksida, pa će takav izvoz automatski biti skuplji nego do sada, a roba nekonkurentna.

U pismu se navodi da je uvođenje CBAM od 1. januara 2026. godine dovelo do neizvesnosti na tržištima električne energije regiona i kao rezultat toga nedostatak interesovanja partnera iz EU da kupuju električnu energiju, uključujući i onu iz obnovljivih izvora od proizvođača, koja je bila obilna i čista zbog povećane proizvodnje hidroelektrana usled sezonskih padavina.

“Iako su principi i ciljevi politike CBAM-a u pogledu olakšavanja tranzicije ka energetskim sistemima sa visokim udelom obnovljivih izvora energije, kao i integracije trećih zemalja u tržište električne energije Unije radi doprinosa sigurnosti snabdevanja pohvalni, zabrinuti smo da cilj, posebno onaj koji se odnosi na spajanje tržišta, možda neće biti ostvariv sa trenutnim odredbama Uredbe”, naveo je Šahmanović.

U pismu se ističe da bi ograničena, ali ciljano usmerena, dorada izmena koje je Evropska komisija predložila u decembru 2025. godine bila korisna i za CBAM deklarante i za Zapadni Balkan, te bi pomogla da se obezbedi da relevantne politike i ciljevi Unije u oblastima pristupanja, integracije energetskog tržišta i klime budu primenjeni na međusobno podržavajući način.

Elektroprivreda Crne Gore je zbog primene CBAM u prva tri meseca imala umanjene prihode za 13 miliona evra prilikom izvoza struje.