Banke u Srbiji prvo poskupele kredite privredi, a sada i građanima

Privreda i građani Srbije u drugom tromesečju ove godine teže će dolaziti do kredita, a zajmovi će biti skuplji jer rastu troškovi izvora finansiranja i percepcija rizika.

Banke u Srbiji počele su već od aprila da postepeno pooštravaju standarde po kojima odobravaju kredite stanovništvu, koje je i u ovoj godini nastavilo da se ubrzano zadužuje.

Rezultati za prva tri meseca 2025. godine pokazuju da su građani povećali tražnju za skoro svim vrstama kredita a banke procenjuju da će se taj trend nastaviti i u drugom kvartalu, pokazuje Izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka.

Posle dve godine liberalizacije poskupljuju krediti za građane

Banke su tokom prvog tromesečja nastavile da ublažavaju standard za zaduživanje ove vrste klijenata ali tome po svemu sudeći dolazi kraj, jer bankari najavljuju da su posle dve godine liberalnijih uslova od drugog kvartala počeli da ih umereno pooštravaju.

Rezultati ankete pokazuju da su kreditni standardi stanovništvu na početku godine ublaženi zahvaljujući ublažavanju standarda kod dinarskih gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje a najveći uticaj na to imala je konkurencija u bankarskom sektoru.

Pored ovog faktora, ublažavanju kreditnih standarda kod devizno indeksiranih kredita stanovništvu doprinela je i veća spremnost banaka za preuzimanje rizika, odnosno njegova smanjena percepcija.

S druge strane, troškovi izvora za kredite delovali su u smeru blagog pooštravanja standarda u ovom periodu, a bankari pooštravanje kreditnih standarda u periodu od aprila do jula očekuju upravo zbog rasta troškova izvora finansiranja i povećane percepcije rizika.

Uslovi po kojima su odobravani krediti stanovništvu od januara do aprila ove godine ublaženi su zbog smanjenja kamatnih marži, dok su pojedine banke kao dodatni faktor navele ublažavanje internih procedura i procene izloženosti riziku.

Međutim, banke u drugom tromesečju očekuju pooštravanje cenovnih uslova po kojima će odobravati kredite stanovništvu i to po osnovu rasta kamatnih marži.

Građani su u prva tri meseca ove godine najviše povećali tražnju za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, ali i za devizno indeksiranim stambenim i potrošačkim kreditima.

“Banke su ocenile da su na rast tražnje za kreditima najviše uticali potrebe za refinansiranjem, kupovina trajnih potrošnih dobara, kao i kupovina nepokretnosti, uz rast zarada. Banke su kao dodatni faktor navele rast tražnje usled povoljnijih cenovnih elemenata kod kredita za kupovinu motornih vozila povodom Sajma automobile u Beogradu”, navodi se u Izveštaju.

Slične tendencije rasta i tražnje stanovništva banke očekuju i u drugom kvartalu.

Privreda se već zaduživala manje

Suprotno stanovništvu, srpska privreda je na početku godine smanjila tražnju za skoro svim vrstama kredita, što se, kako se navodi u anketi, može objasniti sezonskim faktorima.

Banke u drugom kvartalu očekuju oporavak i rast tražnje privrede za zajmovima dok najavljuju uprkos tome što su uslovi pod kojima se privreda zaduživala blago pooštreni već u prva tri meseca i to zbog pooštravanja standarda kod dugoročnih kredita. Privreda se kratkoročno zaduživala po nepromenjenim uslovima.

U drugom kvartalu banke ne najavljuju dalje pooštravanje kreditnih uslova.

Rezultati aprilske ankete pokazuju da su banke u periodu od januara do aprila prvi put nakon godinu dana pooštrile standarde po kojima su odobravale kredite privredi.

Pooštravanje je zabeleženo kod dugoročnih dinarskih i deviznih/devizno indeksiranih kredita, dok su standardi po kojima su odobravani kratkoročni krediti svih valutnih struktura ostali nepromenjeni. Pri tome, standardi su pooštreni za preduzeća svih veličina, kao i za poljoprivrednike.

Razlozi za strože uslove pod kojima se privreda mogla zadužiti leže u povećanim troškovima izvora za kredite, kao i povećanju percepcije rizika, koja se ogleda u nepovoljnijim ocenama opšte ekonomske situacije.

Nasuprot tome, u smeru ublažavanja kreditnih standarda delovala je povećana konkurencija u bankarskom sektoru.

Banke očekuju povećanje troškova izvora finansiranja kredita, pre svega kod deviznih/devizno indeksiranih kredita, što se može dovesti u vezu s volatilnošću EURIBOR-a u prethodnom periodu pod uticajem zaoštravanja geopolitičkih tenzija.

Uslovi po kojima su odobravani krediti privredi, prema oceni banaka, generalno nisu značajnije menjani. Banke su istakle da su cenovni uslovi kredita – kamatne marže i provizije i naknade, ukupno posmatrano, ostali nepromenjeni u prvom kvartalu ove godine.

Posmatrano po veličini preduzeća, kamatne marže blago su povećane za mala i srednja preduzeća dok su za velika preduzeća smanjene. Pored toga, banke su rekle da su početkom godine povećale maksimalan iznos kredita.

S druge strane, banke očekuju rast kamatnih marži u periodu od aprila do jula kod dinarskih i kod deviznih/devizno indeksiranih kredita privredi.

Banke su ocenile da je tražnja privrednika za kreditima u prva tri meseca smanjena za skoro svim vrstama kredita, izuzev za dugoročnim deviznim/devizno indeksiranim kreditima, za kojima je tražnja povećana.

Pad tražnje posledica je manjih potreba za finansiranje kapitalnih investicija, dok je u suprotnom smeru delovala povećana potreba preduzeća za finansiranje obrtnih sredstava. Pored toga, rast tražnje kod poljoprivrednika rezultat je i subvencionisanih kredita uz pomoć međunarodnih finansijskih institicija i fondova.

Banke očekuju da će u drugom kvartalu porasti tražnja privrede za svim vrstama kredita, što će biti podstaknuto većim potrebama za finansiranjem obrtnih sredstava i kapitalnih investicija, navodi se u Izveštaju.