Besent: Fed treba da zadrži „otvoren pristup“ prema kamatnim stopama

Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) izjavio je da bi kreatori monetarne politike u Federalnim rezervama trebalo da zadrže „otvoren pristup“ kada je reč o kamatnim stopama, uz ocenu da će rast produktivnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji i deregulaciji pomoći da inflacija u SAD ostane pod kontrolom.

Besent je svoj komentar stavio u kontekst američke ekonomije za koju je rekao da napreduje zahvaljujući, između ostalog, smanjenju poreza i deregulaciji koje sprovodi administracija predsednika Donalda Trampa (Trump). Istovremeno, povišene cene goriva izazvane sukobom sa Iranom opterećuju američke birače uoči međuizbora koji će biti održani u novembru.

Predsedavajući Federalnih rezervi Kevin Vorš (Warsh), kojeg je Tramp izabrao da vodi centralnu banku, „veoma je svestan“ da američka ekonomija beleži poboljšanja slična onima, ako ne i značajnija od onih koja su postojala dok je Alan Grinspen (Greenspan) bio na čelu Feda tokom internet buma devedesetih, rekao je Besent u emisiji Sunday Morning Futures na televiziji Fox News.

Grinspen je „pustio da stvari idu svojim tokom“, rekao je Besent, dodajući da bi članovi odbora i glasači u Fedu trebalo da zadrže otvoren pristup, upravo zbog efekata deregulacije.

Inflacija je ove godine bila pod pritiskom rekordno visokih cena dizela i benzina povezanih sa ratom u Iranu, kao i ukrajinskim napadima na rusku energetsku industriju. To se prelilo na širu američku ekonomiju i doprinelo rastu prinosa na obveznice širom sveta.

Potrošačke cene u SAD, kada se isključe hrana i energija, porasle su u avgustu za 0,3 odsto, odnosno 2,4 odsto na godišnjem nivou, prema podacima vlade objavljenim 11. septembra. Nekoliko dana kasnije, Fed je pod Voršovim rukovodstvom prvi put od 2023. godine povećao referentnu kamatnu stopu.

Besent je ocenio da je „bazna inflacija bila veoma mirna“ i da je „zapravo opala tokom poslednjih nekoliko meseci“.

Govoreći o ulozi Kine u kontekstu rata sa Iranom, Besent je rekao da očekuje da će isporuke iranske nafte Kini uskoro biti obustavljene, što bi dodatno povećalo pritisak SAD na Iran da postigne dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

„Kina je značajno smanjila bilo kakvu pomoć Iranu“ i „na moru je ostalo još samo 15 miliona barela iranske nafte“, rekao je Besent. Prema njegovim očekivanjima, „verovatno će u naredne dve nedelje obaviti poslednju isporuku nafte Kini, a zatim više neće imati ništa“.