Tramp tvrdi da je dao odobrenje predsedniku Feda da glasa za povećanje kamatnih stopa

Prvo povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi SAD u poslednje tri godine otvorilo je novo poglavlje u neobičnom odnosu američkog predsednika Donalda Trampa i američke centralne banke. Tramp je nakon odluke Feda izjavio da je Kevinu Voršu (Kevin Warsh), predsedniku te institucije kojeg je sam izabrao, praktično dao odobrenje da glasa za povećanje kamata, iako je smatrao da je to pogrešan potez. Prema njegovim rečima, Vorš nije imao dovoljno podrške među članovima odbora i zato je bilo svejedno kako će glasati.

Takva izjava izazvala je pitanja o tome koliko Vorš zaista sarađuje sa predsednikom, koji je ranije otvoreno zahtevao znatno niže kamatne stope. Fed je zamišljen kao institucija zaštićena od dnevnih političkih pritisaka, a njegove odluke trebalo bi da zavise od ekonomskih pokazatelja, a ne od interesa aktuelne administracije. Bivši zvaničnici i analitičari ocenili su Trampovu izjavu kao neuobičajenu i problematičnu, uz podsećanje da predsedniku Feda nije potrebna nikakva dozvola Bele kuće da bi glasao za promenu kamatnih stopa, prenosi CNN.

Pojedini stručnjaci odbacili su Trampovu interpretaciju događaja. Analitičar kompanije Evercore ISI Krišna Guha ocenio je da tržište veruje kako je Vorš samostalno doneo odluku i da je odbor bio čvrsto ujedinjen oko povećanja kamata. Prema njegovim rečima, nema dokaza da su Vorša kolege primorale na takav potez, niti da je za njega tražio ili dobio predsednikovu saglasnost. FED nije želeo da komentariše Trampove navode.

Vorš je na konferenciji za novinare izbegao direktan odgovor na pitanje kada je poslednji put razgovarao sa Trampom. On je naglasio da Fed mora da ostane u okviru svojih nadležnosti i da je nezavisnost centralne banke dvosmeran princip, i političari koji odlučuju o trgovinskoj i fiskalnoj politici trebalo bi da se drže svojih ovlašćenja. Njegov odgovor je, međutim, jedan bivši zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda i Feda ocenio kao neobičan, uz ocenu da bi najjasniji odgovor bio jednostavno da predsednik centralne banke nije razgovarao sa šefom države.

Trampove reči mogle bi da ugroze i Voršov položaj u samom Fedu. One stvaraju utisak da predsednik centralne banke nema dovoljno autoriteta nad članovima odbora i da je povećanje kamata sprovedeno mimo njegove volje. To je posebno osetljivo jer je Vorš posle sastanka ostavio utisak samostalnog lidera, predvodio je odluku koju Bela kuća nije želela, a zatim ju je obrazložio uz podršku svih kolega, uključujući i bivšeg predsednika Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell).

Analitičari upozoravaju da bi Vorš ubuduće mogao da se nađe u nezgodnoj situaciji. Ako on i većina članova odbora odluče da ne povećaju kamate, javnost i tržišta mogli bi da se zapitaju da li je na njih uticao Tramp. Ako, pak, FED nastavi sa povećanjem stopa, predsednik bi mogao da pojača kritike na račun centralne banke i njenog rukovodioca. Time bi Vorš mogao da bude predstavljen kao slab lider, čak i u trenutku kada je počeo da učvršćuje svoj autoritet.

Nezavisnost Feda važna je i zbog poverenja investitora i građana. Ukoliko bi tržišta zaključila da centralna banka sprovodi politiku Bele kuće, mogla bi da izgubi kontrolu nad kamatama koje se formiraju na finansijskim tržištima. To bi moglo da podigne cenu stambenih i automobilskih kredita, ali i da poremeti očekivanja u vezi sa inflacijom. Za sada Trampova reakcija na povećanje kamata nije bila naročito oštra, kritikovao je članove odbora kao neprijateljski i politički nastrojene, ali je Vorša lično nazvao dobrim čovekom.