ECB pred povećanjem kamatnih stopa

Evropska centralna banka (ECB) nalazi se pred jednom od najtežih odluka poslednjih godina. Nakon naglog rasta cena energije izazvanog ratom između SAD i Irana, sve je više signala da bi ECB već ove nedelje mogla da podigne kamatne stope. Međutim, mnogi ekonomisti upozoravaju da bi takav potez mogao da bude ozbiljna greška jer evropska privreda već pokazuje znake usporavanja, a inflatorni šok možda neće trajati dovoljno dugo da opravda novo zaoštravanje monetarne politike.

Glavni argument pristalica povećanja kamata jeste očuvanje kredibiliteta ECB u borbi protiv inflacije. Inflacija u evrozoni dostigla je 3,2 odsto, znatno iznad ciljanih dva odsto, dok raste i takozvana bazna inflacija koja isključuje energiju i hranu. Zvaničnici ECB strahuju da bi rast cena energenata mogao da se prelije na šire delove ekonomije, kroz više cene usluga, robe i zahteve za povećanje plata. Zato pojedini članovi Saveta ECB smatraju da je neophodno reagovati pre nego što se inflaciona očekivanja dodatno ukorene, prenosi Bloomberg.

Ipak, protivnici povećanja kamata upozoravaju da trenutna situacija nije ista kao 2022. godine nakon početka rata u Ukrajini. Oni ističu da još nema jasnih dokaza da su se više cene energije pretvorile u trajni inflatorni problem. Rast plata ostaje relativno umeren, a deo ekonomista smatra da povećanje bazne inflacije može biti posledica drugih faktora, a ne samo energetskog šoka. Zbog toga ocenjuju da bi ECB mogla da sačeka još nekoliko meseci i prikupi više podataka pre donošenja tako važne odluke.

Posebno se često pominju istorijske greške ECB iz 2008. i 2011. godine. Tada je centralna banka povećavala kamate zbog rasta cena nafte i sirovina, da bi ubrzo bila prinuđena da promeni kurs kada su izbile finansijska i dužnička kriza. Mnogi ekonomisti upozoravaju da bi se sličan scenario mogao ponoviti ako ECB sada reaguje previše agresivno, dok evropska ekonomija već pokazuje znakove slabosti. Privredna aktivnost opada, naročito u Francuskoj, dok su najnoviji podaci pokazali da je ekonomija evrozone početkom godine zapravo zabeležila blagi pad.

Dodatnu dilemu stvara činjenica da ECB trenutno zauzima znatno oštriji stav od drugih velikih centralnih banaka. Dok ECB razmatra podizanje kamata, američke Federalne rezerve uglavnom čekaju da vide kakve će dugoročne posledice imati bliskoistočni sukob. Međutim, deo evropskih zvaničnika smatra da upravo iskustvo iz perioda 2021–2022. pokazuje koliko može biti opasno predugo čekati, jer je tada inflacija izmakla kontroli pre nego što je ECB počela da reaguje.

Tržišta trenutno očekuju da ECB ove godine podigne kamatne stope dva puta za po četvrtinu procenta. Ipak, većina analitičara smatra da bi eventualno povećanje trebalo da bude predstavljeno kao jednokratna preventivna mera, a ne početak novog ciklusa zaoštravanja. Mnogi čak procenjuju da bi ECB tokom 2027. mogla ponovo da smanjuje kamate ukoliko se pokaže da je sadašnji rast inflacije privremen i da evropska ekonomija nastavlja da slabi. Zbog toga će najveća pažnja tržišta biti usmerena ne samo na samu odluku o kamatama, već i na poruke koje će poslati predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) o daljim potezima centralne banke.