Tri četvrtine cena nije se vratilo „na staro“ posle ukidanja Uredbe o maržama

Uredba Vlade Srbije o ograničenju trgovačkih marži prestala je da važi posle šest meseci primene poslednjeg dana februara 2026. godine, a predviđanja da će se posle toga cene u maloprodaji vratiti na staro uglavnom se nisu obistinila.

Međugodišnji rast potrošačkih cena u julu se spustio na 1,9 odsto, pre svega zahvaljujući izuzetno dobroj poljoprivrednoj sezoni koja je dovela do toga da su cene neprerađene hrane bile niže za 12,9 odsto. Ipak, na ovakav rast inflacije uticaja je imalo i to što trgovci nisu sasvim spustili ručnu i povećali cene posle isteka Uredbe.

Da je zaista tako pokazuje i upravo objavljena analiza Narodne banke Srbije (NBS), koja je procenila kretanje cena proizvoda koji su bili obuhvaćeni Uredbom o ograničenju marži u trgovini na veliko i malo i njihov uticaj na inflaciju.

„S obzirom na to da su pojedini delovi uredbe menjani tokom njene primene od septembra prošle do februara ove godine, naročito oni delovi koji se tiču fakturnih cena, kao i da su cene voća i povrća podložne uticaju sezonskih faktora, detaljnije smo analizirali cene industrijsko-prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije“, navodi se u rezultatima.

Analiza je pokazala da cene oko 75 odsto proizvoda obuhvaćenih Uredbom, zaključno sa julom, nisu dostigle nivoe zabeležene pre njenog uvođenja.

Kumulativno posmatrano, cene ovih proizvoda su tokom perioda važenja Uredbe smanjene za 5,2 odsto, a u prethodnih pet meseci za 1,1 odsto.

Ako se isključe cene voća i povrća, cene ostalih prehrambenih proizvoda su tokom važenja Uredbe snižene u nešto manjoj meri, za 4,3 odsto, dok su u prethodnih pet meseci porasle za jedan procenat, pokazuje ova analiza.

„To ukazuje da po isteku Uredbe, cene ovih proizvoda nisu značajnije korigovane i po tom osnovu su izostali veći inflatorni pritisci. Zajedničko gotovo svim kategorijama proizvoda, i prehrambenih i neprehrambenih, jeste da su njihove cene u celom posmatranom periodu, od avgusta 2025. do jula 2026. godine, zabeležile kumulativni pad, koji je kod žitarica i testenina iznosio 10 odsto, kod konditorskih proizvoda, svežeg mesa i ostalih prehrambenih proizvoda oko devet procenata, a kod neprehrambenih proizvoda 2,4 odsto“, objavila je NBS.

Nasuprot tome, kumulativni rast u periodu od avgusta prošle godine do jula ove godine evidentiran je kod cena hleba, koji je poskupeo u februaru, a u znatno manjoj meri i kod cena bezalkoholnih pića.

Ovakva kretanja cena proizvoda koji su bili pod Uredbom odrazila su se i na njihovu međugodišnju dinamiku, s obzirom na to da je od marta, odnosno od kada je prestalo važenje Uredbe, do jula međugodišnji pad cena industrijsko-prehrambenih proizvoda više nego udvostručen (-2,7 odsto naspram -1,2 odsto).

Tako je negativan doprinos ovih cena ukupnoj međugodišnjoj inflaciji povećan sa 0,3 p.p. u martu na 0,7 p.p. u julu.

S druge strane, kod cena proizvoda kućne hemije i lične kozmetike ublažen je međugodišnji pad, koji je u julu iznosio 2,2 odsto (nakon 3,5 procenata u martu). Iako je kod ove kategorije rast cena od marta do jula bio nešto veći nego kod hrane (dva odsto), ove cene se i dalje nalaze znatno ispod nivoa iz avgusta 2025. godine, piše u analizi.

NBS ocenjuje da su rizici vraćanja marži na nivoe pre donošenja Uredbe znatno ublaženi po osnovu donošenja novog seta zakona iz oblasti trgovine, a njihov cilj je bio unapređenje regulacije tržišta i sprečavanje pojave nepoštenih trgovačkih praksi.

Kako navode, najveći efekat se očekuje od novog Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, koji je usklađen s propisima EU, a čija primena treba da spreči zloupotrebu pregovaračke moći maloprodajnih lanaca i omogući poštenije uslove poslovanja za proizvođače, posebno u poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Komisija za zaštitu konkurencije, koja će biti nadležna za sprovođenje ovog zakona, donela je u međuvremenu uputstvo kojim se bliže uređuju nepoštene trgovačke prakse sa spiskom 14 trgovačkih praksi koje su prema zakonu na crnoj listi.

NBS podseća da je u ranijim analizama pokazala da u domaćem prehrambenom lancu postoji nejednaka tržišna pozicija proizvođača prehrambenih proizvoda i trgovaca na malo.

Očekivanja su i da po osnovu sprovođenja izmena i dopuna Zakona o trgovini i Zakona o zaštiti potrošača bude indirektnih efekata, s obzirom na to da su navedene dopune usvojene s ciljem intenziviranja konkurencije među trgovcima, veće transparentnosti njihovog poslovanja i bolje informisanosti potrošača.

Tome bi trebalo da doprinese i zakonska obaveza objavljivanja cenovnika u realnom vremenu, kao i jasnije uređenje akcijskih prodaja preciznijim definisanjem takozvane „prethodne cene“, odnosno cene koja je važila pre sniženja.

„U celini posmatrano, ova zakonska rešenja trebalo bi da doprinesu uspostavljanju pravednijih odnosa u lancima snabdevanja hranom i neprehrambenim proizvodima, unapređenju poslovne prakse i većoj zaštiti potrošača, što bi, indirektno, trebalo da deluje u pravcu očuvanja opšte stabilnosti domaćih cena“, objavila je NBS na prezentaciji Izveštaja o inflaciji.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević kazala je na prezentaciji da se ne može reći da su sva tri usvojena sistemska zakona iz oblasti trgovine dala pune efekte na cene, jer nisu sve ključne odredbe počele da se primenjuju.

Podsetila je da je izmenjeni Zakon o trgovini stupio na snagu u maju, dok je Zakon o zaštiti potrošača počeo da važi od avgusta. Međutim, obaveza trgovaca da svakodnevno objavljuju cenovnike primenjivaće se od 1. septembra.

„Taj deo će svima nama biti važan indikator za praćenje. Reč je o obavezi dnevnog objavljivanja cenovnika, koja počinje da se primenjuje 1. septembra“, rekla je Lazarević.

Prema njenim rečima, najveći uticaj na tržište trebalo bi da ima zakon kojim će određeni broj nepoštenih trgovačkih praksi biti trajno zabranjen jer su one bile jedan od značajnih generatora zidanja cena.

„Dali smo četiri meseca prilagođavanja i tek nas od jeseni kada zakon počne da se primenjuje i kada trgovci, dobavljači i svi u lancu budu promenili svoje ugovore, videćemo pravi efekat“, navela je ministarka.

Lazarević je kazala da je bilo snažnih pritisaka i lobiranja da se odloži primena zakona.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kazala je na predstavljanju Izveštaja od inflaciji da bi nastavak primene zakona i praćenje nepoštenih poslovnih praksi trebalo dodatno da uvedu red na tržište.

Sutra: Projekcije NBS važe na ceni nafte od 83 dolara – šta ako ode na 120?