Više od polovine uspešnih kompanija u Srbiji pati od „toksičnog uspeha“

Tradicionalno poimanje poslovnog uspeha u Srbiji nalazi se na ozbiljnoj prekretnici. Podaci iz najnovijeg istraživanja Infostuda „Šta to radi zaposlene?“, predstavljeni na konferenciji HR Experience 2026 u beogradskom Sava Centru otkrivaju dubok jaz između rasta biznisa i stvarnog zadovoljstva ljudi koji taj rast nose.

Dok se menadžeri oslanjaju na stare metrike, podaci sa terena pokazuju zabrinjavajući nivo sagorevanja, otuđenosti i skrivenog nezadovoljstva radne snage.

Među brojkama koje su predstavili direktorka Infostuda Sonja Ćetković i Predrag Okanović iz TIM Centra najveći alarm za domaće kompanije predstavlja dramatičan nedostatak svesti lidera o tome šta se zapravo dešava u njihovim timovima.

Prema istraživanju, domaći menadžeri veruju da samo 15 odsto njihovih radnika traži drugi posao. Surova realnost ih demantuje: čak 76 procenata zaposlenih u stvarnosti razmišlja o odlasku ili aktivno traži novu priliku.

Preciznija struktura lojalnosti pokazuje sledeće:

• 26 odsto zaposlenih aktivno traži drugi posao
• 50 odsto njih ne traži aktivno, ali pažljivo prati prilike na tržištu
• 24 odsto radnika uopšte ne razmišlja o promeni posla

Kada je u pitanju motivacija na radnom mestu, Srbija prati evropski prosek u procentu istinski angažovanih radnika (14 odsto u Srbiji u odnosu na 12 odsto u Evropi). Međutim, problem leži u ekstremnom radikalizmu neangažovanih.

Dok u Evropi dominiraju pasivno neangažovani radnici (73 odsto), u Srbiji je situacija obrnuta.

Čak 52 odsto zaposlenih u Srbiji je „aktivno neangažovano“ (naspram samo 15 odsto u Evropi). To znači da više od polovine radne snage ne samo da ne pronalazi smisao u svom poslu, već svesno ili nesvesno pruža otpor radnom okruženju.

Podaci pokazuju da trenutno na tržištu dominiraju takozvane „toksične uspešne kompanije“ kojih ima čak 58 odsto, dok model zdravog uspeha primenjuje 42 odsto firmi.

Razlika u ishodima za zaposlene i sam biznis je ekstremna:

U toksičnim sistemima, uspeh se postiže kroz rigidnu hijerarhiju, eksploataciju i prekovremeni rad kao normu. Krajnja cena ovog sjaja je previsoka:

• 97 odsto zaposlenih ima probleme sa wellbeing-om (dobrobiti)
• 85 odsto se suočava sa fenomenom carewashing-a (lažne brige kompanije)
• 69 odsto pati od hroničnog sagorevanja (burnout)
• 31 odsto ima direktno smanjen učinak na poslu, dok samo sedam odsto uspeva da uspostavi work-life balance.

Podaci sa HRexperience konferencije jasno šalju poruku domaćim poslodavcima – model rasta koji se bazira na „teranju“ umesto na „nadahnuću“ zaposlenih dugoročno je neodrživ, donosi visok pravni rizik, nisku produktivnost i masovni odliv talenata.

Budućnost pripada liderstvu zasnovanom na poverenju, feedback kulturi i stvarnom, sistematskom pristupu dobrobiti zaposlenih.