NIS i Nemačka najveće pretnje srpskoj industriji, a pridružuje se i Železara

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva četiri meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 3,5 odsto, objavili su ekonomisti Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) na osnovu do sada raspoloživih visokofrekventnih indikatora.

„Ostvareni realni rast BDP-a od 3,2 odsto u prvom tromesečju ove godine pozicionira Srbiju u red najbrže rastućih ekonomija u Evropi“, ocenjeno je u junskom izdanju ove publikacije.

Kako se navodi, industrijska proizvodnja je u aprilu 2026. godine bila za 3,4 odsto veća u odnosu na isti mesec prošle, a međugodišnji rast je zahvaljujući prerađivačkom sektoru zabeležen i kumulativno posmatrano za period januar-april. Privremena normalizacija poslovanja pančevačke rafinerije nafte imala je izrazito pozitivan efekat na dinamiku prerađivačkog sektora, navodi se.

Spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, iz čega izvire i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom. U periodu januar-april 2026. oko 83,5 odsto robnog uvoza pokriveno je izvozom, što je bolji rezultat u odnosu na godinu dana ranije kada je ovaj količnik iznosio 77,6 odsto.

Srbija je, prema evidenciji Eurostata, u prva četiri meseca 2026. u evropskom vrhu i prema međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo. Početkom godine prosečna neto zarada bila je za 8,9 odsto veća u odnosu na vrednost prosečne potrošačke korpe. U odnosu na vrednost minimalne potrošačke korpe prosečna zarada je veća za 111,4 odsto.

Inflacija se kreće u okvirima cilja Narodne banke Srbije (NBS). Međugodišnja inflacija je u aprilu, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji iznosila 3,6 odsto, a u Evropskoj uniji 3,2 odsto, odnosno tri odsto u evrozoni. Od 27 zemalja članica Evropske unije veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u aprilu 2026. imalo je devet zemalja.

Proizvodnja se stabilizovala na nižem nivou

Industrijska proizvodnja je u aprilu 2026. godine bila za 3,4 odsto veća u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je kumulativno posmatrano u prva četiri meseca za 0,2 odsto viša u odnosu na isti period 2025.

Prerađivačka industrija je uvećana za jedan odsto, dok ostali sektori beleže pad – rudarstvo od 1,3 odsto, a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija od 2,3 procenata.

„Uvid u kretanje dugoročnog trenda ukazuje da se proizvodnja od početka godine stabilizovala u sva tri sektora, na nivou koji je za oko 1,5 do dva odsto niži u odnosu na prošlogodišnji prosek, dok su i dalje prisutne osetne razlike u performansama na  nivou oblasti“, ocenjuju ekonomisti MAT-a.

Autori konstatuju da je prerađivačka industrija u martu zabeležila međugodišnji rast od čak 8,4 odsto, a u aprilu 5,3 odsto. Posebno je važno da je rast zabeležen i u proizvodnji koksa i derivata nafte, oblasti koja ima veliku težinu u generisanju konačnog rezultata ukupne industrije.

„Problem sa poslovanjem Rafinerije nafte u Pančevu nije rešen. Ona i dalje otežano radi, ali je i privremena normalizacija njene proizvodnje imala izrazito pozitivan efekat na dinamiku prerađivačkog sektora“, ocenjuje se.

Fiat Grande Panda najveći pozitivan doprinos

Najveći doprinos rastu ovog sektora, ipak, i dalje daje proizvodnja motornih vozila i prikolica koja je tokom prva četiri meseca ove godine međugodišnje uvećana za 51,7 odsto, slede proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.

„Ključni problem za prerađivački sektor, pored otežanog rada Rafinerije nafte u Pančevu, izvire iz dinamike rasta industrije evrozone, odnosno ograničene eksterne tražnje. Visoki troškovi energije, industrijsko restrukturiranje i zelena tranzicija opterećuju ekonomiju. Evropa gubi pozicije u strateškim industrijama u odnosu na rivale poput Kine i SAD, uprkos planovima za podsticanje domaće proizvodnje“, ocenjuju autori MAT-a.

Nemačka, kao najveća industrijska sila, vuče ceo blok na dole. Pad narudžbina spregnut je sa rastućim troškovima (energija, plate, sirovine), što stvara pritisak na menadžere industrijskih giganata, te se negativno preliva i na tržište rada.

Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj trenutno je na 6,6 odsto (nešto preko tri miliona ljudi je nezaposleno), najviša u poslednjih  12 godina, što direktno potkopava kupovnu moć i političku stabilnost. Nemačka strepi da će trenutni pad profita prerasti u trajnu eroziju kapaciteta, jer ako se investicije odlažu i stručnjaci odlaze, oporavak će biti težak čak i kada se ciklus preokrene.

Takođe, različiti oblici protekcionističkih mera EU  značajno otežavaju i proizvodnju u Železari  Smederevo, što najbolje ilustruje kretanje trenda fizičkog obima proizvodnje u oblasti proizvodnja osnovnih metala.

Naime, plasman gvožđa i čelika iz Srbije u EU regulisan je sistemom autonomnih kvota (zaštitnih mera) koje je EU uvela još 2019. godine, a situacija se od 1. jula 2026. godine dodatno i drastično pooštrava.

EU je prepolovila iznos bescarinskih kvota – umesto dosadašnjih oko 820.000 tona, limit za bescarinski izvoz čelika iz Srbije u EU smanjuje se na oko 410.000 tona godišnje, što je približno petina proizvodnje Železare, uz istovremeno udvostručavanje carine na izvoz koji premašuje taj limit – umesto dosadašnjih 25 odsto važiće 50 procenata, što izvoz preko limita čini ekonomski potpuno neisplativim. 

Nova pravila donose i strožu kontrolu porekla. Uvedena je obaveza podnošenja podataka o tome gde je čelik prvi put istopljen i liven.

Cilj ove mere Brisela je da spreči kineske i druge kompanije da koriste fabrike u trećim zemljama (poput Srbije) za zaobilaženje barijera, što stavlja dodatni administrativni i regulatorni pritisak na smederevsku železaru koja je u kineskom vlasništvu.