Srpska industrija između čekića i nakovnja  

Prethodna godina bila je direktan pokazatelj koliko spoljni faktori mogu da utiču i na koji način da oblikuju stanje u industrijskoj proizvodnji jedne zemlje. Za Srbiju su ovi uticaji dominantno bili negativni, a ogledali su pre svega u geopolitičkim tenzijama koje su dovele do problema u jednom od najvećih industrijskih kompleksa – Naftnoj industriji Srbije.

Problemi sa NIS-om nisu predstavljali jedine kočnice prošle godine jer su i druge geopolitičke tenzije udružene sa globalnom neizvesnošću i slabim privrednim pokazateljima u ključnim evropskim ekonomijama takođe doprineli da rezultati industrijske proizvodnje ukupno gledano budu slabiji od očekivanja.

Najveći pozitivan doprinos rastu dale su svakako dve oblasti prerađivačke industrije – proizvodnja motornih vozila i prikolica i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.

Ukupna industrijska proizvodnja je u prošloj godini uvećana za 0,9 odsto u odnosu na godinu ranije. Rast je ostvaren u sektorima prerađivačka industrija od 1,1 odsto i rudarstvo od 4,7 odsto. U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom ostvaren je pad proizvodnje od 1,8 odsto. Od 29 oblasti industrije rast je zabeležen u manje od polovine – svega 12.

Presudnu ulogu u slabijim industrijskim rezultatima imalo je zaustavljanje rada Rafinerije nafte u Pančevu početkom decembra prošle godine. Direktan uticaj najpre usporenog rada, a zatim i prekid proizvodnje pančevačke rafinerije je mehanički „pojeo“ većinu planiranog rasta. Bez tog incidenta, rezultat bi bio blizu a moguće i bolji od plana, ocenjuju ekonomisti publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Pančevačka rafinerija nije pala samo u decembru. Ona je usled neizvesnosti od mogućeg sankcionisanja slabije radila tokom cele godine.

To je, podsetimo, posledica uvođenja sankcija SAD prema NIS-u, koje su zvanično stupile na snagu početkom poslednjeg tromesečja ali je njihova najava i odlaganje u većem delu godine pre toga donela nesigurnost koja se odrazila na slabije rezultate, odnosno postepeni gubitak dela tržišta i pada prodaje.

Rudarstvo jedino iznad proseka

Posmatrano po sektorima, rudarstvo je jedino u svih 12 meseci prošle godine uspelo da održi proizvodnju iznad prosečnog nivoa iz 2024. U decembru je međugodišnji rast zabeležen u svim oblastima ovog sektora (eksploatacija ruda metala, uglja i sirove nafte i ostalo rudarstvo).

Uprkos tome, primetno je da je dugoročno stabilan uzlazni trend proizvodnje u rudarstvu započet sredinom 2023. i ovde prekinut u junu prošle godine, od kada proizvodnja usporava.

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, koji u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 15,3 odsto, je sektor čiji dugoročni trend nakon naglašene opadajuće tendencije koja je trajala od decembra 2023. godine konačno od sredine prošle godine pokazuje znake stabilizovanja proizvodnje. Preokret je postignut uvećanom proizvodnjom termoelektrične energije iz javnih elektrana i električne energije iz energije sunca, dok je glavna prepreka oporavku sektora lane bila limitirana proizvodnja hidroelektrične energije.

Suša je oborila proizvodnju iz hidroelektrana ispod srednjoročnog proseka veći deo godine da bi oporavak usledio u poslednja dva meseca ali nedovoljan da se nadoknadi prethodni gubitak. Na nivou cele prošle godine proizvodnja je redukovana skoro za petinu.

Stellantis i Linglong predvode, ali mogu i da posrnu

Uprkos problemima sa NIS-om, ali i strukturnoj krizi industrijskog sektora evrozone, prerađivački sektor je u prošloj godini ipak ostvario rast od 1,1 odsto. Najveći doprinos tom rezultati dali su Stellantis i Linglong.

Početkom prošle godine počela je proizvodnja Fiat Grande Pande, novog električnog modela u fabrici FCA Srbija u Kragujevcu u kooperaciji sa automobilskom grupacijom Stellantis. Oblast proizvodnje motornih vozila i prikolica od januara 2025. godine beleži solidne stope rasta, pa je dostignuti nivo proizvodnje krajem 2025. bio za oko 60 odsto veći od proseka 2024.

Dobar rezultat potekao je i od proizvodnje proizvoda od gume i plastike, koja je u prošloj godini uvećana za 16,6 odsto. Međutim, ono što izaziva zabrinutost je usporavanje proizvodnje u decembru, verovatno kao posledica zabrane uvoza guma proizvedenih u fabrici kineskog Linglonga u Zrenjaninu zbog sumnje na prinudan rad.

U kojoj će se meri proizvodnja automobila omasoviti i dalje je neizvesno jer su u međuvremenu pokrenuti i neki novi modeli automobila, kao i različiti tipovi motorizacije, ali je činjenica da se automobilski sektor tokom 2025. godine izdvojio kao ključni generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza, od koga se puno očekuje i ove godine.

Ne treba izgubiti iz vida da je auto-industrija u Evropi i dalje pod velikim pritiskom nelojalne konkurencije iz Kine, ali i neblagovremenog prilagođavanja novim tehnologijama na električni i hibridni pogon. To je Stellantis u 2025. godini koštalo čistog gubitka od 22 milijarde evra i ostaje pitanje da li će zbog toga u ovoj godini trpeti i njihova podružnica u Srbiji.

Motorna vozila u ekspanziji

Rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije Privredne komore Srbije Jelena Vasić kaže da ukoliko se pogledaju podaci za metalsku industriju za prvih 11 meseci prošle godine vidi se da trećinu izvoza čine motorna vozila, odnosno oko 3,6 milijarde evra.

“Treba imati u vidu da ovoj grupi ne pripadaju samo motorna vozila, već i komponente i delovi za motorna vozila širokog spektra. U odnosu na isti period 2024. godine zabeležen je rast izvoza od oko 27 odsto”.

Prerađivačka industrija ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu i ono iznosi 87,6 odsto, a ostvarila je i najveći kumulativni međugodišnji rast izvoza od 8,7 odsto u periodu od januara do decembra 2025. Dve oblasti prerađivačke industrije zabeležile su tokom prošle godine međugodišnji prirast izvoza vredniji od 300 miliona evra.

To su proizvodnja motornih vozila i prikolica sa skoro milijardu evra (995,7 miliona evra), a ova oblast generiše i najveći suficit u razmeni sa inostranstvom od 1,8 milijardi evra, kao i proizvodnja proizvoda od gume i plastike koja je ostvarila 405 miliona evra i premašuje uvoz za 1,1 milijardu evra.

Proizvodnja motornih vozila i prikolica sa ukupnom vrednošću izvoza u 2025. godini od oko četiri milijarde evra učestvuje u ukupnom izvozu sa 12,3 odsto. Ova oblast beleži kumulativni rast izvoza od 32,5 odsto i međugodišnji rast od 103,5 odsto u decembru 2025. To navodi na zaključak o izuzetno povoljnoj tekućoj izvoznoj dinamici ove proizvodnje. Najveći deo izvoza oblasti usmeren je u Nemačku (30,5 odsto), Italiju (14 odsto) i Mađarsku (9,5 odsto). Najveća izvozna tržišta za kompanije koje posluju u okviru oblasti proizvodnje proizvoda od gume i plastike su Nemačka (12,6 odsto) i SAD (9,5 odsto).

Nestabilna prehrambena industrija

Prehrambena industrija je apsolutni gigant u srpskoj privredi i jedan od najvažnijih stubova celokupne industrijske proizvodnje jer čini petinu (19,8 odsto) celokupne prerađivačke industrije. Njeno stanje direktno određuje stanje cele industrije a ono što sa tim u vezi posebno zabrinjava je sklonost velikim oscilacijama. Tako je nakon međugodišnjeg pada proizvodnje u oktobru, novembar doneo rast aposeldnji mesec godine novi pad. Ukupno gledano, ova oblast je u 2025. zabeležila pad od oko 1,5 odsto. Dugoročni trend proizvodnje prehrambenih proizvoda je na silaznoj putanji od sredine 2024. godine.

Metalski sektor je u 2025. godini potvrdio status jednog od ključnih generatora industrijskog rasta ostvarivši stabilan udeo veći od 15 odsto u ukupnoj strukturi prerađivačke industrije. Godina je bila obeležena dvostrukim pritiskom: sa jedne strane, rekordnom potražnjom za bakrom i plemenitim metalima na svetskim berzama, a sa druge, početkom primene prelazne faze CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) mehanizma Evropske unije.

Dvocifren rast proizvodnje bakra

Sektor eksploatacije i prerade ruda obojenih metala zabeležio je najimpresivnije rezultate. Kompanija Serbia Zijin Copper dostigla je puni projektovani kapacitet nakon završetka tehničke rekonstrukcije topionice. Prema zvaničnoj statistici, proizvodnja rafinisanog bakra porasla je za više od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Perspektiva za 2026. godinu fokusira se na otvaranje novih ležišta u okviru rudnika Čukaru Peki, što će Srbiju učvrstiti na mestu drugog najvećeg proizvođača bakra u Evropi.

Najveći kvalitativni pomak u 2025. godini ostvaren je u sektoru proizvodnje mašina i transportne opreme. Kragujevački MIND Park transformiše metalski sektor iz „industrije teškog rada“ u „industriju znanja“ a prošle godine su sa montažnih traka izašli kompletni tramvaji i vagoni za metro sisteme svetskih metropola.

Zahvaljujući prisustvu giganata poput Siemensa, metalski sektor u Šumadiji zabeležio je rast izvoza finalnih mašinskih proizvoda od 8,7 odsto, prema RZS-u. Perspektiva za 2026. godinu uključuje širenje kapaciteta za proizvodnju komponenti za vazduhoplovnu industriju i razvoj hibridnih pogonskih sistema za šinska vozila.

Očekuje se da će u 2026. godini udeo visokotehnoloških proizvoda u okviru metalskog sektora po prvi put premašiti udeo bazičnih metalurških sirovina, što je ključno za dugoročnu stabilnost srpske industrije.

Godina izazova

Ipak, industrija se u 2026. godini suočava sa brojnim izazovima. Najveći je svakako pitanje rešenja krize povezane sa NIS-om. Ekonomisti MAT-a su ocenili da bi se ukoliko se to rešenje nađe do kraja marta, očuvale kakve-takve šanse za rast industrijske proizvodnje u ovoj godini. Takođe, srpska industrija suočena je i sa rizicima koje donosi primena CBAM-a i zahteva za dekarbonizacijom, koji direktno pogađaju izvoz čelika, aluminijuma i električne energije. Bez ubrzanog prelaska na „zelene“ energente, srpski proizvodi postaće cenovno nekonkurentni na ključnom tržištu EU.

Kao još jedna pretnja navodi se i najavljeno smanjenje kvota za uvoz čelika u EU iz trećih zemalja i povećanje nameta za uvoz ove sirovine preko kvote, što bi deirektno pogodilo izvoz Železare Smederevo.

Pri tom, stanje ključnih evropskih ekonomija i dalje je bez mnogo napretka što utiče na srpsku industriju, da ne pominjemo poslednji razvoj događaja i rat na Bliskom istoku koji je u prvom naletu uticao na visok rast cena nafte i gasa, što će se ukoliko se sukobi prodube doneti novi nalet inflacije.

Rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije Privredne komore Srbije Jelena Vasić kaže da iako se situacija oko NIS-a s pravom prepoznaje kao jedan od značajnih rizika za industrijsku aktivnost u ovoj godini, ukupne projekcije industrijskog rasta ostaju umereno pozitivne, ali uz izražene razlike po sektorima.

“Ukoliko ne dođe do većih poremećaja u energetskom snabdevanju, očekuje se da industrijska proizvodnja u celini zadrži blag rast, pri čemu će on biti koncentrisan u nekoliko izvozno orijentisanih delatnosti. Najveći pokretači ostaju proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, kao i delovi metaloprerađivačke i elektroindustrije, koje su snažno povezane sa evropskim lancima snabdevanja”.

Ipak, navodi Vasić, eventualni poremećaji u snabdevanju ili rast troškova energenata mogu imati negativan efekat ne samo na energetski sektor, već i na širi krug industrijskih grana koje su energetski intenzivne.