Revizori upozoravaju na nenamensko trošenje novca Evropske unije

Evropska unija je prošle godine suprotno pravilima, i nenamenski, potrošila 3,8 odsto budžeta, ali je ukupni godišnji bilans pozitivan i u izveštaju o budžetskim prihodima nema materijalnih grešaka, saopštio je danas Revizorski sud EU.

Sud je u godišnjem izveštaju naveo da je od ukupno potrošenih oko 176,3 milijarde iz budžeta, nenamenski potrošeno oko 6,7 milijardi evra, i da je to i dalje previsok iznos.

Kod tradicionalnih budžetskih izdvajanja najviše nepravilnosti je bilo u kohezionoj politici u oblasti zapošljavanja, rasta i regionalnog razvoja kao i kod izdvajanja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Najviše nenamenskog trošenja bilo je u domenu javnih nabavki i finansiranja neodrživih projekata, ustanovio je sud, prenosi Beta.

Stručnjaci suda su u saopštenju naveli da je ta informacija bitna za građane, koji žele da imaju poverenje da EU svojim novcem finansira uspešne projekte.

Revizorski sud se osvrnuo i na sadašnje pregovore o budućem budžetu, odnosno višegodišnjem finansijskom okviru EU, iz kojeg Evropska komisija želi da dodelu sredstava mnogo više uslovi reformama, konkretnim ciljevima i dostignućima.

Revizori su zato izričito zatražili da EU u novom višegodišnjem budžetu izbegne greške koje je napravila sa Mehanizmom za obnovu i otpornost, koji je ustanovljen u vreme pandemije korona virusa i nije bio deo budžeta EU za period od 2021. do 2027. godine.

Prošla godina, 2025. bila je pretposlednja godina trajanja tog mehanizma, iz kojeg su članice EU mogle da povlače sredstva za investicione i reformske projekte.

Sud je ustanovio da su iz tog fonda 2025. godine vršene ogromne isplate suprotno pravilima. Da bi dobile novac, zemlje EU su morale da predoče konkretan plan investicija i reformi i dostignu određene zacrtane etapne ciljeve, što često nije bio slučaj.

Prema nalazu revizora, od ukupno 37 isplata iz tog fonda, devet nije bilo u skladu sa propisima i postavljenim uslovima.

Revizorsku sud je ustanovio i da su pojedine zemlje svesno „kozmetički“ ulepšavale rezultate da bi dobile novac EU, ili su spuštale prag zacrtanih ciljeva i to nakon što bi već počela isplata novca EU.

„U osnovi, ciljevi su naprosto smanjivani da bi se obezbedilo da novac bude isplaćen“, rekao je predsednik Revizorskog suda EU Toni Marfi.

„Ako EU želi da pređe na novi budžetski model, koji više nije baziran na kompenzaciji izdataka, onda mora da uči iz dosadašnjeg iskustva i ispravi greške koje su prepoznate. Moramo da osiguramo da novcem EU budu ostvareni konkretni rezultati za njene građane“, naglasio je Marfi.

 U izveštaju se upozorava i na prekomerno zaduživanje EU, koje bi do 2027. godine moglo da poraste na bilion evra, što je oko deset puta više nego pre pandemije i stvaranja Mehanizma za obnovu 2020. godine. 

Naglašava se i da procenjena stopa nenamenskog trošenja novca u 2025. godini nije indikator prevare, neefikasnosti ili rastrošnosti, nego naprosto trošenja novca suprotno zakonima EU i nacionalnim zakonima. Revizori su ipak naišli i na 17 slučajeva u kojima sumnjaju na prevaru, i ti slučajevi su prosleđeni nadležnim telima EU.