Ko ima pravo na duplu dnevnicu za rad na praznike?
20.4.2024 14:03 Autor: Ljiljana Begović 19
Građani Srbije će ove godine, povodom obeležavanja državnih i verskih praznika, u maju imati ukupno četiri neradna dana. Svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.
S druge strane, prema Zakonu o radu, ako neko radi na dan praznika ima pravo na uvećanu zaradu.
Dodatno, poslodavci mogu ponuditi radniku i „zamenski“ slobodan dan, ukoliko radno vreme zaposlenog ne može drugačije da se organizuje. Sve je, naravno, stvar dogovora sa poslodavcem, ali zakon je jasan – onima koji rade na državni praznik sleduje dnevnica, i to dupla.
“Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika, a koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110 odsto od osnovice. Ipak, postoji jedna začkoljica – za poslodavce ne postoji zakonska kazna ako to ne urade”, objašnjava advokat Branislav Vještica.
Budući da se pod zaposlenim, prema Zakonu o radu, smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, odredbe o duplim dnevnicama se ne odnose na radnike koji imaju ugovore van radnog odnosa, kao što su ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor.
U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, „topli obrok“, regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz Zakona o radu.
Tako se uvećanje od 110 odsto primenjuje na ugovorenu satnicu, pa zaposleni prima 100 odsto redovne zarade (dnevnice), plus 110 odsto redovne plate (dnevnice).
Prema Zakonu o radu, ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Neiskorišćeni godišnji odmor
Mnogi zaposleni kojima je ostao deo neiskorišćenog odmora od prošle godine planiraju da ga iskoriste upravo u maju i tako povežu praznike sa vikendima. Bitno je istaći da, bez obzira na to koliko dana odmora je preneto, nakon 30. juna stari godišnji odmor više ne može da se koristi.
“Stari i novi, prošlogodišnji i ovogodišnji, odmor za prošlu i odmor za tekuću godinu. Od toga kako ove dve komponente odmora nazivamo, bitnije je da u svakom trenutku znamo da li i koliko dana odmora imamo, računajući i onaj od prošle godine. Da bismo došli do broja dana odmora koji je ostao od prethodne godine, informacija od koje polazimo jeste ukupan broj dana odmora na koji je postojalo pravo u prethodnoj godini”, objašnjava advokat Dragana Vidaković.
Za punu kalendarsku godinu zaposleni imaju pravo na najmanje 20 radnih dana odmora, ali ugovorom ili pravilnikom o radu poslodavca ovaj broj može biti uvećan u odnosu na zakonom propisane kriterijume.
“U svakom slučaju, prilikom prvog korišćenja odmora za tekuću godinu poslodavac bi trebalo rešenjem da konstatuje na koliko dana odmora zaposleni ima pravo za tu godinu. Kada utvrdimo ukupan broj dana odmora, oduzmemo broj dana odmora od prošle godine koji su iskorišćeni i dobijamo osnovu za stari godišnji odmor”, navodi naša sagovornica.
Pročitajte još:
U narednu godinu može se preneti samo drugi deo odmora. Prve dve nedelje odmora ili prvih 10 dana ne mogu se preneti u narednu godinu.
Izuzetak su zaposlene žene koje su prošle godine bile na trudničkom ili porodiljskom bolovanju, koje do 30. juna naredne godine mogu iskoristiti ceo prošlogodišnji odmor.
AJA
20.4.2024 #1 AuthorDiskutabilna tema…..
LENA
20.4.2024 #2 AuthorPrema Zakonu o radu, zaposleni koji rade na državni praznik imaju pravo na uvećanu zaradu, ali poslodavci ne snose zakonske kazne ako to ne isplate.
FILIP07
20.4.2024 #3 AuthorSvako ko radi zasluzuje duplu dnevnicu,sta duplu 230%
SHALIMAR
20.4.2024 #4 AuthorSvi koji rade za praznike,tako bi trebalo..
ZVONČICA
20.4.2024 #5 AuthorTrebali bi da imaju svi koji rade praznike
LENA
21.4.2024 #6 Authornedostatak kazni za poslodavce koji ne isplate uvećane zarade može biti problematičan.
LENA
21.4.2024 #7 Authorovo može biti izazov za radnike koji rade u tim periodima.
REA
21.4.2024 #8 AuthorDa mogu da biram radila bih za duple pare,sto da ne
BLIZANAC
21.4.2024 #9 AuthorJa je necu dobiti jer imam slobodno
Nata
21.4.2024 #10 AuthorDosta radnika je prinudjeno da radi i za praznike koji im nisu isplaceni. Zakon bi trebao vise da štiti prava radnika.
mile
21.4.2024 #11 AuthorTrebalo bi svi…zar ne?
JEKSICA25
21.4.2024 #12 AuthorBas tako
MIKIMILE
21.4.2024 #13 AuthorTrebalo bi duplu,ali ne postuju svi to
VALERIJA
21.4.2024 #14 AuthorNažalost znam dosta primera gde taj isti zakon nije sproveden.
LAV
21.4.2024 #15 AuthorTreba ispratiti poslodavce koji ne postuju radnike i ne isplacuju onako kako bi trebalo.
NATI
21.4.2024 #16 AuthorSvako ko radi treba dobiti
Jelena5
22.4.2024 #17 AuthorSvako ko tad radi zasluzuje barem duplu dnevnicu
gagica
28.4.2024 #18 AuthorTo bi trebalo urediti
BIJUTI27
6.5.2024 #19 AuthorSamo radnici u državnim ustanovama ih dobiju… Svi ostali samo imaju pravo na to!