Zakonom nisu predviđene kazne za poslodavce koji ne isplate uvećane zarade

Ko ima pravo na duplu dnevnicu za rad na praznike?

AnalizaPoslovanjeSrbija

20.4.2024 14:03 Autor: Ljiljana Begović 19

Ko ima pravo na duplu dnevnicu za rad na praznike? Ko ima pravo na duplu dnevnicu za rad na praznike?
Građani Srbije će ove godine, povodom obeležavanja državnih i verskih praznika, u maju imati ukupno četiri neradna dana. Svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju... Ko ima pravo na duplu dnevnicu za rad na praznike?

Građani Srbije će ove godine, povodom obeležavanja državnih i verskih praznika, u maju imati ukupno četiri neradna dana. Svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.

S druge strane, prema Zakonu o radu, ako neko radi na dan praznika ima pravo na uvećanu zaradu.

Dodatno, poslodavci mogu ponuditi radniku i „zamenski“ slobodan dan, ukoliko radno vreme zaposlenog ne može drugačije da se organizuje. Sve je, naravno, stvar dogovora sa poslodavcem, ali zakon je jasan – onima koji rade na državni praznik sleduje dnevnica, i to dupla.

“Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika, a koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110 odsto od osnovice. Ipak, postoji jedna začkoljica – za poslodavce ne postoji zakonska kazna ako to ne urade”, objašnjava advokat Branislav Vještica.

Budući da se pod zaposlenim, prema Zakonu o radu, smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, odredbe o duplim dnevnicama se ne odnose na radnike koji imaju ugovore van radnog odnosa, kao što su ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor.

U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, „topli obrok“, regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz Zakona o radu.

Image by rawpixel.com on Freepik

Tako se uvećanje od 110 odsto primenjuje na ugovorenu satnicu, pa zaposleni prima 100 odsto redovne zarade (dnevnice), plus 110 odsto redovne plate (dnevnice).

Prema Zakonu o radu, ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Neiskorišćeni godišnji odmor

Mnogi zaposleni kojima je ostao deo neiskorišćenog odmora od prošle godine planiraju da ga iskoriste upravo u maju i tako povežu praznike sa vikendima. Bitno je istaći da, bez obzira na to koliko dana odmora je preneto, nakon 30. juna stari godišnji odmor više ne može da se koristi.

“Stari i novi, prošlogodišnji i ovogodišnji, odmor za prošlu i odmor za tekuću godinu. Od toga kako ove dve komponente odmora nazivamo, bitnije je da u svakom trenutku znamo da li i koliko dana odmora imamo, računajući i onaj od prošle godine. Da bismo došli do broja dana odmora koji je ostao od prethodne godine, informacija od koje polazimo jeste ukupan broj dana odmora na koji je postojalo pravo u prethodnoj godini”, objašnjava advokat Dragana Vidaković.

Za punu kalendarsku godinu zaposleni imaju pravo na najmanje 20 radnih dana odmora, ali ugovorom ili pravilnikom o radu poslodavca ovaj broj može biti uvećan u odnosu na zakonom propisane kriterijume.

“U svakom slučaju, prilikom prvog korišćenja odmora za tekuću godinu poslodavac bi trebalo rešenjem da konstatuje na koliko dana odmora zaposleni ima pravo za tu godinu. Kada utvrdimo ukupan broj dana odmora, oduzmemo broj dana odmora od prošle godine koji su iskorišćeni i dobijamo osnovu za stari godišnji odmor”, navodi naša sagovornica.

U narednu godinu može se preneti samo drugi deo odmora. Prve dve nedelje odmora ili prvih 10 dana ne mogu se preneti u narednu godinu.

Izuzetak su zaposlene žene koje su prošle godine bile na trudničkom ili porodiljskom bolovanju, koje do 30. juna naredne godine mogu iskoristiti ceo prošlogodišnji odmor.

  • AJA

    20.4.2024 #1 Author

    Diskutabilna tema…..

    Odgovori

  • LENA

    20.4.2024 #2 Author

    Prema Zakonu o radu, zaposleni koji rade na državni praznik imaju pravo na uvećanu zaradu, ali poslodavci ne snose zakonske kazne ako to ne isplate.

    Odgovori

  • FILIP07

    20.4.2024 #3 Author

    Svako ko radi zasluzuje duplu dnevnicu,sta duplu 230%

    Odgovori

  • SHALIMAR

    20.4.2024 #4 Author

    Svi koji rade za praznike,tako bi trebalo..

    Odgovori

  • ZVONČICA

    20.4.2024 #5 Author

    Trebali bi da imaju svi koji rade praznike

    Odgovori

  • LENA

    21.4.2024 #6 Author

    nedostatak kazni za poslodavce koji ne isplate uvećane zarade može biti problematičan.

    Odgovori

  • LENA

    21.4.2024 #7 Author

    ovo može biti izazov za radnike koji rade u tim periodima.

    Odgovori

  • REA

    21.4.2024 #8 Author

    Da mogu da biram radila bih za duple pare,sto da ne

    Odgovori

  • BLIZANAC

    21.4.2024 #9 Author

    Ja je necu dobiti jer imam slobodno

    Odgovori

  • Nata

    21.4.2024 #10 Author

    Dosta radnika je prinudjeno da radi i za praznike koji im nisu isplaceni. Zakon bi trebao vise da štiti prava radnika.

    Odgovori

  • mile

    21.4.2024 #11 Author

    Trebalo bi svi…zar ne?

    Odgovori

  • MIKIMILE

    21.4.2024 #13 Author

    Trebalo bi duplu,ali ne postuju svi to

    Odgovori

  • VALERIJA

    21.4.2024 #14 Author

    Nažalost znam dosta primera gde taj isti zakon nije sproveden.

    Odgovori

  • LAV

    21.4.2024 #15 Author

    Treba ispratiti poslodavce koji ne postuju radnike i ne isplacuju onako kako bi trebalo.

    Odgovori

  • NATI

    21.4.2024 #16 Author

    Svako ko radi treba dobiti

    Odgovori

  • Jelena5

    22.4.2024 #17 Author

    Svako ko tad radi zasluzuje barem duplu dnevnicu

    Odgovori

  • gagica

    28.4.2024 #18 Author

    To bi trebalo urediti

    Odgovori

  • BIJUTI27

    6.5.2024 #19 Author

    Samo radnici u državnim ustanovama ih dobiju… Svi ostali samo imaju pravo na to!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.