Industrijska proizvodnja usporava, ali zarade i penzije rastu početkom 2026.

Industrija u Srbiji nastavila je da usporava početkom 2026. godine, a posledice se već osećaju na tržištu rada, iako zarade i penzije i dalje rastu.

Najnoviji podaci koje je objavilo Ministarstvo finansija u Biltenu javnih finansija pokazuju da se privreda suočava sa kombinacijom slabije proizvodnje, manjeg broja zaposlenih u pojedinim sektorima i istovremenog povećanja plata, što dodatno menja odnos između troškova rada i produktivnosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u februaru ove godine bila je manja za 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u poređenju sa prosekom iz 2025. zabeležen pad od tri procenta. Najveći teret pada podneli su proizvodnja koksa i derivata nafte, osnovnih metala, odeće, računara i elektronskih uređaja, ali i prehrambena industrija, što je posebno značajno jer upravo te grane zapošljavaju veliki broj radnika.

Iako je ukupna slika industrije negativna, pojedini sektori beleže snažan rast. Najveći skok ostvaren je u proizvodnji motornih vozila, prikolica i poluprikolica, gde je proizvodnja povećana za čak 45,4 odsto. Taj rezultat ublažio je ukupni pad i pokazao da deo industrije i dalje ima potencijal za rast, posebno u granama povezanim sa izvozom i stranim investicijama.

Sa druge strane, čak 19 industrijskih oblasti beleži pad proizvodnje, dok je rast registrovan u svega deset sektora. Posebno zabrinjava pad proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju, koji je iznosio 12,4 odsto, kao i smanjenje proizvodnje energije od gotovo pet procenata. Pad u proizvodnji hrane, hemijskih proizvoda i elektronske opreme dodatno ukazuje na usporavanje potrošnje i slabiju industrijsku aktivnost.

Takva kretanja počinju da se prelivaju i na tržište rada. Broj formalno zaposlenih u februaru 2026. bio je manji za 0,2 odsto nego godinu dana ranije. Pad zaposlenosti podjednako je pogodio i javni i privatni sektor, a najveće smanjenje broja radnika zabeleženo je upravo u prerađivačkoj industriji i trgovini.

Podaci Ankete o radnoj snazi pokazuju i da je stopa zaposlenosti krajem 2025. pala na 50,5 odsto, dok je stopa nezaposlenosti povećana na 8,9 procenata. Na godišnjem nivou zaposlenost je blago oslabila, dok je nezaposlenost nastavila da raste, iako sporim tempom.

Ipak, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju nešto povoljniji trend. Krajem februara bilo je registrovano oko 345.800 nezaposlenih koji aktivno traže posao, što je 3,3 odsto manje nego godinu dana ranije. To ukazuje da deo radne snage i dalje uspeva da pronađe zaposlenje, uprkos slabijem industrijskom rastu.

Takođe, zarade nastavljaju da rastu brže od inflacije. Prosečna neto plata u januaru 2026. dostigla je 118.429 dinara, što predstavlja realni međugodišnji rast od 7,6 procenata. Veće povećanje plata zabeleženo je u javnom sektoru, gde su zarade realno porasle gotovo deset procenata, dok je u privatnom sektoru rast iznosio 6,7 odsto.

Najveći rast plata ostvaren je upravo u prerađivačkoj industriji i trgovini, odnosno sektorima koji su istovremeno među najpogođenijima padom zaposlenosti. To pokazuje da kompanije, uprkos usporavanju proizvodnje, i dalje pokušavaju da zadrže radnike povećanjem primanja, posebno u uslovima dugotrajnog nedostatka radne snage.

Dodatni impuls rastu zarada doprinelo je povećanje minimalne cene rada. Od januara ove godine minimalna satnica povećana je sa 337 na 371 dinar, što je direktno uticalo na rast najnižih plata u zemlji.

Rast primanja nastavljen je i kod penzionera. Prosečna penzija u februaru 2026. godine iznosila je 56.847 dinara i bila je realno veća za 9,5 procenata nego godinu dana ranije.