Sukob na Bliskom istoku mogao bi da pogura inflaciju i uspori rast BDP-a

Inflacija će se tokom drugog i trećeg tromesečja zadržati u granicama cilja, dok bi krajem ove i početkom naredne godine mogla privremeno blago da premaši njegovu gornju granicu, ocenjuje Narodna banka Srbije u svojoj centralnoj projekciji objavljenoj u majskom Izveštaju o inflaciji.

U centralnoj banci očekuju da će nakon toga inflacija postepeno usporavati i sredinom godine se vratiti u granice cilja. Prema procenama, prosečna inflacija u 2026. godini iznosiće 3,6 odsto, a u 2027. godini 4,4 odsto.

Ipak, u NBS procenjuju da bi novi talas geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku mogao značajno da utiče na inflaciju i privredni rast Srbije u naredne dve godine i da bi rast svetskih cena nafte, gasa i hrane, izazvan sukobom između SAD i Irana i blokadom Ormuskog moreuza, mogao privremeno da pogura rast cena iznad planiranog nivoa.

Centralna banka je, pored osnovnog scenarija, koji podrazumeva postepenu stabilizaciju prilika na svetskom tržištu, razmatrala i dva alternativna pesimistična scenarija – nepovoljan i veoma nepovoljan.  

“S obzirom na aktuelna dešavanja na Bliskom istoku, gde, uprkos postignutom dogovoru o prekidu vatre, i dalje izostaju jasne naznake trajnog primirja, dok su vojne aktivnosti i blokada Ormuskog moreuza još uvek prisutni, rizici projekcije ostaju izraženi i pre svega potiču od daljeg razvoja geopolitičkih odnosa na relaciji SAD-Iran”, navodi se izveštaju NBS.

Nepovoljan scenario

U okviru nepovoljnog scenarija pretpostavlja se da bi sukob između SAD i Irana, uključujući i blokadu Ormuskog moreuza, trajao duže nego što je predviđeno osnovnom projekcijom što bi dovelo do poremećaja u globalnom snabdevanju energentima i produženog rasta cena nafte, gasa i hrane tokom većeg dela godine, uz postepeno smirivanje tenzija tek u trećem tromesečju.

“U ovom scenariju, tokom trećeg tromesečja usledilo bi postepeno smirivanje tenzija i razrešenje sukoba, nakon čega bi započela postepena normalizacija ponude nafte, prirodnog gasa, mineralnih đubriva i drugih primarnih proizvoda. U skladu s tim, cene ovih proizvoda kretale bi se silaznom putanjom od četvrtog tromesečja”, navodi se u izveštaju.

Prema procenama NBS, cena nafte tipa brent u 2026. godini iznosila bi u proseku oko 100 dolara po barelu, da bi u 2027. nastavila silazni trend i spustila se na nivo od oko 76 dolara, koliko bi trebalo da iznosi prema osnovnom scenariju. U takvim uslovima rast ekonomske aktivnosti u zoni evra, koja je najznačajniji trgovinski partner Srbije, bio bi nešto niži u 2026. nego u osnovnom scenariju (za 0,3 p.p.), dok bi inflacija bila viša za oko 0,7 p.p.

Istovremeno, cene ostalih energenata i primarnih proizvoda zadržale bi se na povišenim nivoima, tako da bi prosečna cena prirodnog gasa iznosila oko 500 dolara za hiljadu kubnih metara, dok bi cene primarnih poljoprivrednih proizvoda bile više za oko 8,5 odsto u odnosu na 2025. godinu.

Takva kretanja prelila bi se i na Srbiju. U NBS procenjuju da bi u nepovoljnom scenariju prosečna inflacija bila viša za 0,5 procentnih poena u 2026. i 0,4 p.p. u 2027. godini u odnosu na osnovni scenario.

Direktni efekti proizlazili bi iz rasta cena naftnih derivata, dok bi se indirektni prenosili kroz više cene ostalih industrijskih proizvoda i hrane, usled rasta troškova proizvodnje. Pored toga, dodatni inflatorni pritisci poticali bi i od više inflacije u zoni evra, koja bi se prelivala na domaće cene preko rasta cena uvoznih proizvoda. Dodatni problem predstavljala bi i skuplja i manje dostupna mineralna đubriva, što bi moglo negativno da utiče na poljoprivrednu proizvodnju i pad prinosa.

Istovremeno, realni rast domaćeg BDP-a bio bi manji nego u osnovnom scenariju za 0,4 p.p u 2026. i 0,5 p.p u 2027. usled slabije potrošnje zbog nižeg raspoloživog dohotka izazvanog rastom cena, manjeg rasta investicija i usporavanja eksterne tražnje.

Veoma nepovoljan scenario

U veoma nepovoljnom scenariju NBS polazi od pretpostavke da bi sukob na Bliskom istoku mogao da traje do kraja 2026. godine, uz nastavak blokade Ormuskog moreuza i ozbiljna oštećenja energetske infrastrukture u bliskoistočnom regionu.

U takvim okolnostima cene energenata i drugih primarnih proizvoda ostale bi na visokim nivoima ne samo u ovoj, već i u narednoj godini. U skladu sa tim svetska cena nafte tipa brent krajem 2026. iznosila bi oko 125 dolara po barelu, dok bi prosečna cena prirodnog gaasa bila oko 1.100 dolara po kubnom metru. Cene ovih energenata na sličnom nivou kretale bi se i 2027.

Pored toga, rast cena i slabija dostupnost mineralnih đubriva mogli bi da smanje njihovu upotrebu i obore prinose u poljoprivredi na globalnom nivou, što bi dodatno poguralo cene primarnih poljoprivrednih proizvoda. Prema procenama, te cene bi do kraja godine mogle da budu oko deset odsto više nego lane, uz sličan rast i tokom 2027. godine.

Kao posledica svega, rast BDP-a zone evra bio bi niži za oko 0,5 p.p. u 2026. i 0,4 p.p. u 2027. u odnosu na osnovni scenario, dok bi inflacija u zoni evra bila viša za oko 1,6 p.p. u 2026, a efekti bi bili još izraženiji u 2027. godini – za 2,7 p.p. u odnosu na osnovni scenario.

Posledice po Srbiju u tom slučaju bile bi znatno ozbiljnije. Inflacija bi, prema procenama centralne banke, bila viša za jedan procentni poen u 2026. i čak 2,1 p.p. u 2027. godini u odnosu na osnovni scenario. Istovremeno, rast BDP-a bio bi sporiji za po jedan procentni poen u 2026. i 1,3 p.p u 2027. usled slabije domaće i spoljne tražnje, nižih investicija i pojačane globalne neizvesnosti.

“Pored viših cena naftnih derivata, hrane i uvoznih cena, dodatni pritisak na domaću inflaciju u ovom scenariju potekao bi od povećanih inflacionih očekivanja, nižih prinosa domaćih poljoprivrednih proizvoda usled smanjene upotrebe mineralnih đubriva, kao i manjih priliva kapitala u uslovima povišene globalne neizvesnosti”, upozorava NBS.