NBS smanjila prognozu privrednog rasta Srbije na tri procenta

Globalna ekonomija već duže vreme funkcioniše u uslovima izrazite neizvesnosti, bez jasnih naznaka stabilizacije, navedeno je u majskom Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije. Novi geopolitički sukobi i poremećaji na tržištu energenata dodatno komplikuju ekonomske izglede, dok rast cena nafte i drugih sirovina ponovo otvara pitanje sigurnosti snabdevanja i inflatornih pritisaka širom sveta.

Najnovija eskalacija sukoba na Bliskom istoku izazvala je snažan energetski šok koji je uticao na korekciju projekcija vodećih međunarodnih finansijskih institucija. U takvim okolnostima povećavaju se procene inflacije, dok se prognoze ekonomskog rasta smanjuju, pre svega zbog viših cena energenata i smanjenja realnih dohodaka stanovništva.

Narodna banka Srbije navodi da su rizici i dalje izraženi i asimetrični, zbog čega su tradicionalne pretpostavke o ekonomskim kretanjima postale manje izvesne. Međunarodne institucije razmatraju različite scenarije razvoja situacije, uključujući mogućnost dodatnog produbljivanja političkih tenzija i poremećaja u globalnoj trgovini.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi globalna inflacija ove godine mogla da dostigne 4,4 odsto, dok bi u slučaju dugotrajnijeg i intenzivnijeg energetskog šoka mogla da premaši i pet procenata. Istovremeno, MMF je smanjio projekciju rasta svetske privrede za ovu godinu na 3,1 odsto.

Ni prognoze za evrozonu nisu optimistične. Evropska centralna banka je korigovala očekivanja inflacije naviše, procenjujući da će prosečna inflacija ove godine iznositi oko 2,6 odsto, što je iznad ciljanog nivoa od dva procenta. Posledica toga biće slabljenje kupovne moći stanovništva i sporiji privredni rast, koji bi u evrozoni mogao da iznosi svega 0,9 procenata.

U takvom međunarodnom okruženju Narodna banka Srbije ističe da vodi opreznu monetarnu politiku i da, u saradnji sa Vladom Srbije, nastoji da očuva makroekonomsku stabilnost. Tokom prvog tromesečja inflacija u Srbiji bila je niža od očekivane i kretala se ispod centralne vrednosti cilja od tri procenta.

Međutim, nakon toga došlo je do ubrzanja inflacije, koja je u aprilu dostigla 3,3 odsto, sa 2,8 procenata u martu. Glavni razlog za rast inflacije bilo je poskupljenje naftnih derivata usled skoka svetskih cena nafte.

Guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković navela je na konferenciji za novinare da rast cena energenata za sada nije značajnije uticao na inflaciona očekivanja privrede i finansijskog sektora, ali je upozorila da skuplja energija utiče ne samo direktno kroz više cene goriva i električne energije, već i indirektno kroz rast cena hrane, industrijskih proizvoda i usluga.

Centralna banka očekuje da inflacija za ovu godinu iznosi u proseku 3,6 odsto, dok je u prethodnoj projekciji to bilo 3,3 odsto, rečeno je na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji.

Takođe, NBS ocenjuje da ukidanje uredbe o ograničavanju marži u trgovini na veliko i malo nije izazvalo značajniji rast cena hrane. Time su, kako se navodi, potvrđena očekivanja da nakon isteka uredbe neće doći do naglog povećanja trgovačkih marži niti povratka cena na nivoe pre njenog donošenja.

„Država je ublažila efekte energetskog šoka kroz ograničavanje cena goriva, smanjenje akciza, korišćenje robnih rezervi i zabranu izvoza naftnih derivata, čime je sprečen snažniji rast maloprodajnih cena“, ocenila je Tabaković.

Prema novoj projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će tokom ostatka godine uglavnom ostati u granicama cilja, ali bi krajem ove i početkom naredne godine mogla privremeno da pređe gornju granicu dozvoljenog raspona. Nakon toga očekuje se njeno postepeno usporavanje i povratak u ciljane okvire.

„Usporavanju inflacije doprineće restriktivna monetarna politika, postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i sporiji rast realnih zarada“, rekla je guvernerka.

Kada je reč o privrednom rastu, NBS navodi da je bruto domaći proizvod u prvom tromesečju porastao tri odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima. Rast je prvenstveno podstaknut sektorom usluga, trgovinom na malo i turizmom.

Industrijska proizvodnja je, s druge strane, zabeležila pad na početku godine, pre svega zbog manje proizvodnje naftnih derivata i slabije aktivnosti hemijske industrije, ali je kasnije tokom tromesečja došlo do oporavka prerađivačke industrije.

Zbog pogoršanih geopolitičkih okolnosti i produžene globalne neizvesnosti, Narodna banka Srbije smanjila je projekciju rasta domaće ekonomije za ovu godinu sa 3,5 na tri procenta. Projekcija rasta za 2027. godinu takođe je korigovana naniže – sa pet na 4,5 procenata.

Ipak, očekuje da će domaća ekonomija u srednjem roku nastaviti da raste stabilnim tempom od oko 3,5 procenata godišnje, uz podršku domaće tražnje, investicija i infrastrukturnih projekata u okviru programa Expo 2027.

Podršku rastu trebalo bi da pruži i izvoz, za koji Narodna banka ocenjuje da je pokazao otpornost uprkos slabijoj eksternoj tražnji, problemima evropske auto-industrije i usporavanju priliva stranih direktnih investicija.

Takođe, očekuje se da deficit tekućeg računa platnog bilansa ove godine dostigne oko šest procenata bruto domaćeg proizvoda zbog viših cena energenata, dok bi tokom 2027. godine trebalo da bude smanjen na oko četiri procenta BDP-a, zahvaljujući rastu izvoza usluga, turizma i efektima međunarodne izložbe Expo 2027.