Linglong planira da zaposli do 800 novih radnika i traži subvencije države

Kineska kompanija Linglong najavila je proširenje proizvodnje u Zrenjaninu na 70 hektara, a novi pogon mogao bi da zaposli između 400 i 800 radnika, rekao je u razgovoru za Biznis.rs gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, napominjući da u ovoj fabrici za proizvodnju guma već radi 2.500 ljudi.

„Linglong je potpisao protokol o proširenju na 70 hektara i trenutno su njihovi biznis planovi na razmatranju u Razvojnoj agenciji Srbije, posle čega će biti doneta odluka kako i na koji način će se u tu investiciju ući“, objasnio je on.

Zemljište na kojem planiraju proširenje u okviru industrijske zone Jugoistok nalazi se u vlasništvu grada Zrenjanina, a kineski investitor očekuje i određeni iznos državnih subvencija za novo ulaganje.

Potpredsednik Linglong Grupe Sun Songtao izjavio je prošlog meseca da kompanija planira ulaganje od 645 miliona dolara u okviru druge faze projekta fabrike u Zrenjaninu, koja obuhvata izgradnju „zelenog industrijskog lanca od proizvodnje pneumatika do reciklaže“.

Tada je naveo da su Srbija i Tajland dva glavna oslonca za unapređenje proizvodnog procesa i njihovo širenje na evropskom i svetskom tržištu, kao i da je u prvoj fazi u Srbiji uloženo skoro milijardu dolara.

Podsetimo, subvencije date kompaniji Linglong za inicijalno ulaganje iznosile su oko 70 miliona evra uz ustupanje oko 100 hektara zemlje, pa se procenjuje da su ukupna davanja premašivala 80 miliona evra.

Proizvodnja u fabrici je počela 2024. godine, a krajem prošle su Sjedinjene Američke Države obustavile uvoz guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji zbog dokaza o korišćenju prislinog rada. Više organizacija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji upozoravale su na isto postupanje, ali bez reakcije državnih i pravosudnih organa.

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura kazao je da bi proširenje proizvodnje kompanije Linglong bilo veoma značajno jer bi se na taj način otvorila nova radna mesta na kojima bi mogli da se zaposle radnici koji ostaju bez posla odlaskom kompanije Draxlmaier.

“Draxlmaier je doneo odluku pre godinu dana da će seliti svoje pogone iz Srbije, što je manji deo njihovog šireg plana odlaska iz Evrope. Oni to nisu uradili preko noći već planski, sa dobrim programima kada su u pitanju otpremnine koje su skoro dvostruko veće od minimuma koji predviđa zakon. Vlada Srbije je nekoliko puta pregovarala sa menadžmentom kompanije o ostanku, ali je njihova strateška odluka bila da odlaze iz Srbije, a zatim iz Evrope”, kazao je Salapura.

Prošle godine je kompanija Draxlmaier na nivou grupacije otpustila 7.500 radnika, od toga je bilo 400 iz Zrenjanina. Ove godine u junu odlazi još 400 i krajem decembra i početkom januara sledeće godine celokupna kompanija napušta Srbiju. Reč je o ukupno 1.800 zaposlenih koliko je bilo u fabrici u Zrenjaninu, precizirao je gradonačelnik.

Salapura je kazao da je zahvaljujući situaciji da je postojala potreba za radnicima, a da Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) nije imala dovoljan broj kandidata, prva grupa od 400 ljudi koji su ostali bez posla u Draxlmaieru već se zaposlila kod drugih poslodavaca. Istakao je da je fazni odlazak ovog investitora posle 18 godina poslovanja omogućio da se ne pretrpi veliki udar na nezaposlenost.

Kao vrlo značajno naglasio je pokretanje distributivnog skladišta kompanije JUSDA Europe u delu pogona Draxlmaiera i proširenje Linglonga koje će omogućiti da se taj višak zaposlenih uposli.

Što se tiče planova za razvoj poslovanja novog investitora iz Češke, Salapura je kazao da je saradnja sa Beohemijom samo prvi korak i da postoji potencijal da se ostvari saradnja kompanije JUSDA Europe u oblasti logistike i distribucije i sa Linglongom.  

“Mi ne delimo investicije na velike i male, svaka investicija je značajna jer ona generiše neki dalji razvoj”, kazao je gradonačelnik Zrenjanina.

Kao veliki potencijal u privlačenju ulaganja i privrednom razvoju naveo je budući autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad za koji su na dve lokacije već počeli pripremni radovi, ali i rekonstrukciju železničke pruge koja prolazi kroz grad.

“Zrenjanin je poznat po svom privrednom potencijalu od ranije. Imamo blizinu dva najveća grada – na po 50 kilometara su i Beograd i Novi Sad, tu su i dva najveća međunarodna koridora. Imamo fakultet, visoku školu, srednje stručne škole i sve je to jedna dobra logistika za potencijalni razvoj investicija. Takođe imamo i privrednu zonu Jugoistok koja ima slobodno zemljište na raspolaganju za buduće investitore”, kazao je Salapura.