Kina će u Srbiju ulagati kroz direktne investicije, ali i kreditiranje

Sporazumi i memorandumi koje su potpisale delegacije Srbije i Kine, u prisustvu dvojice predsednika Si Đinpinga i Aleksandra Vučića, verujemo da će predstavljati jednu svežinu unetu u priliv stranih investicija u Srbiji i da ćemo obezbediti rast tog priliva na nivou cele Srbije, rekao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

On je rekao da Kina zahvaljujući velikom suficitu u trgovini ima najviše sredstava za ulaganje i kroz strane direktne investicije, ali i kroz kreditiranje.

Videće se, kaže on, da li se najavljena milijarda evra investicija iz Kine odnosi na ovu godinu ili na neki srednjoročni vremenski period, naglašavajući da je posebno bitno da Kina nastavlja da ulaže u Srbiji, piše Euronews Srbija.

Stanić kaže da se u Srbiji realizuje više od 90 odsto svih investicija iz Kine koje dolazi na prostor Zapadnog Balkana i da se govori o revitalizaciji inicijative Pojas i put.

„Srbija na tom evropskom delu te inicijative jedna je od ključnih tačaka, pored Grčke i Mađarske. U Mađarskoj je sada došlo do nekih određenih političkih promena koje mogu da imaju za posledicu preispitivanje odnosa sa Kinom, ali sigurni smo da će mađarska vlada i dalje ostati dosledna pri sprovođenju onih projekata saradnje koji su bili dogovoreni do sada. Međutim, Srbiji se tu svakako otvara dodatni prostor i ono što je posebno bitno, na primeru saradnje između Srbije i Kine, Evropska unija može da gradi novi takozvani modus operandi saradnje sa Kinom“, naveo je on.

Predsednik Srbije je najavio da će sa kineskim partnerima razgovarati o ulaganju u jug Srbije, a Stanić navodi da je prednost to što je jug Srbije upravo na toj trasi puteva u okviru inicijative Pojas i put.

„Sve te puteve treba da prati i određena infrastruktura. Dakle, ne samo putevi, nego i sa druge strane fabrike koje bi se tu nalazile, koje bi bile najbliže tim putevima, odakle se snabdeva cela Evropa kineskom robom, imajući u vidu da je taj ekonomski region manje razvijen u odnosu na evropski, odnosno na srpski prosek“, rekao je Stanić.

Za Srbiju je, navodi Stanić, bitno da unapredi saradnju u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, ali i saradnju u oblasti energetike, inovacija i robotike.

„Srbija je napravila u regionu najveći iskorak i kada je u pitanju digitalizacija i kada je u pitanju primena veštačke inteligencije. Takođe, ono što je značajno jeste i saradnja u oblasti turizma, ali svakako i zajednički nastup na multilateralnim forumima, gde se govori o sudbini sveta i gde je ideja Kine, a sa druge strane to podržava i Srbija, da se ipak ekonomski odnosi baziraju na fer uslovima, slobodnoj trgovini, a ne da otvaramo širom vrata protekcionizmu“, rekao je on.

Govoreći o tome koji su to projekti Srbiji najpotrebniji u ovom trenutku, a da u tome može Kina da pomogne, Stanić je rekao da su to projekti koji bi doprineli promeni strukture srpskog izvoza kako u Kinu, tako i u svet.

„Da imamo veću dodatu vrednost u smislu proizvodnje, dakle da budemo domaćini kineskih investicija u oblasti automobilske industrije, da sa druge strane značajno primenimo naučno-tehnološke inovacije u proizvodnom procesu kako bismo na taj način nadomestili nedostatak radne snage u pojedinim delatnostima“, rekao je on navodeći da bi s druge strane treablo da budemo konkurentni na zahtevnim tržištima kao što je tržište EU, gde Srbija plasira i dalje više od 60 odsto.

On je naveo da Srbija treba da bude atraktivna stranim investitorima, kako kineskim, tako i zapadnim, da dođu u Srbiju da posluju i da sarađuju između takve dve velike privrede sveta kao što su Kina i EU.

Godišnji priliv stranih direktnih investicija iz Kine, kaže Stanić, varira ali je drastično rastao u poslednjih pet godina.

„Kina je u jednom momentu 2024. godine bila najveći investitor u Srbiji. Tokom 2025. su te investicije značajno pale, što je opet povezano sa dinamikom njihovih ulaganja. Ove godine takođe ih ne vidimo u značajnoj meri, ali verujemo da će posle ovih sporazuma oni zaista predstavljati jednu svežinu unetu u priliv stranih investicija u Srbiji i da ćemo jednostavno obezbediti rast tog priliva na nivou cele naše zemlje“, rekao je on.

Prijateljski odnosi Srbije i Kine su tradicionalni, kaže Stanić i navodi da postoji strateško partnerstvo.

„Međutim, imamo u ekonomskom smislu odnose između dve nesrazmerne privrede. Dakle, Kina je globalna ekonomija, ona je praktično druga privreda sveta, Srbija jeste zemlja ubrzanog rasta, ali činjenica je da mi imamo rastući deficit u razmeni sa Kinom i da mi iz te zemlje uvozimo praktično sve, što bi se reklo kolokvijalno, od igle do lokomotive, a sa druge strane u Kinu i dalje izvozimo uglavnom sirovinsku bazu“, rekao je on.

Stanić ističe da veruje da će rezultat ove spektakularne posete Kini, imajući u vidu i odlikovanja, ceremoniju prijema i sporazume koji su potpisani, biti da povećamo domaću komponentu u kineskim lancima snabdevanja.

„Kinesko tržište je udaljeno, veoma konkurentno, vlada konkurencija. Direktan izvoz u Kinu je svakako nešto što je potrebno, ali postoji mogućnost i tzv. indirektnog izvoza, odnosno da, posebno naše mikro, male i srednje firme koje imaju uglavnom srpski kapital, uključimo u lance snabdevanja velikih multinacionalnih kompanija, bilo da su one kineske, evropske ili američke, svetske, i da preko njih dolazimo do tog tržišta na jedan indirektan način koji bi svakako značio dugoročan izvor rasta, kako prometa tako i profita“, rekao je Stanić.