Da li se iza tehničkih pitanja u pregovorima o NIS-u krije strateška bitka za energetsku budućnost Srbije?

Dok javnost iščekuje ishod pregovora o NIS-u, stručnjaci ukazuju da ovaj proces nije samo ekonomsko već i složeno geopolitičko pitanje. U fokusu ostaje Rafinerija nafte Pančevo kao srce sistema, ali i pitanja energetske nezavisnosti, diversifikacije i sigurnosti snabdevanja u svetlu globalnih previranja.

Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) odobrila je dodatne dve nedelje za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u, pomerajući rok na 6. jun.

Nakon što su pregovaračke strane, MOL i Gaspromnjeft, dobile novi rok od OFAK-a, Raša Kojčić, nekadašnji pomoćnik ministra energetike, ocenjuje za emisiju U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda da je ovo signal da pregovori ipak idu uzlaznom putanjom.

„Pozitivno je što su pregovaračke strane dobile produžetak roka. To znači da je i OFAK prepoznao da se stvari pomeraju u pozitivnom pravcu. Kada se u ovakvoj industriji govori o ‘tehničkim pitanjima’, to je izraz za veoma glomazne ugovore između giganata gde se mora voditi računa o svakom detalju“, navodi Kojčić.

Profesor Aleksandar Madžarević sa Rudarsko-geološkog fakulteta dodaje da je u pitanju viša matematika energetskog sektora. „U pitanju je vrednost imovine koja se meri milijardama. Važno je utvrditi kako će se ta imovina održavati i kojim će se principima upravljati u budućem partnerstvu“, rekao je Madžarević.

Pančevo – tehnološki dragulj i kamen spoticanja

Sagovornici ističu da je Rafinerija u Pančevu ključni adut Srbije. Sa Nelsonovim indeksom složenosti od 9,6 daleko prevazilazi evropski prosek (između 5 i 6), što joj omogućava da iz sirove nafte izvuče maksimalan procenat najtraženijih goriva.

„Rafinerija nije samo proizvođač benzina i dizela. Ona hrani Petrohemiju sirovim benzinom, snabdeva putarsku privredu bitumenom i obezbeđuje stabilnost cele industrije. To je jedna od najmodernijih rafinerija u ovom delu Evrope“, ističe Madžarević.

Ipak, Kojčić upozorava na realnost poslovanja pod sankcijama. „NIS je više od godinu dana pod velikim pritiskom. Otežana je nabavka rezervnih delova i saradnja sa zapadnim bankama. Iako rafinerija radi punim kapacitetom, poslovanje u ovim uslovima nije nimalo relaksirano“, kaže Kojčić.

Na pitanje o ulozi OFAC-a, Madžarević objašnjava da se njihove odluke ne smeju posmatrati izolovano.

„OFAC je produžena ruka američke administracije koja sprovodi restriktivnu politiku. To je mehanizam koji se preslikava na ceo industrijski svet. Nafta je danas trusno tlo i najplodnije mesto za berzanska mešetarenja, gde se prelamaju interesi velikih sila“, objašnjava Madžarević.

Kojčić dodaje da je i samo globalno tržište nafte u nestanku ravnoteže, navodeći primere iz Persijskog zaliva i Nemačke, gde je zaustavljanje transporta nafte primoralo države da u hodu traže alternativne pravce snabdevanja.

Srbija planira jačanje pozicije u NIS-u

Kao odgovor na izazove, Srbija planira povećanje svog vlasničkog udela u NIS-u za dodatnih pet odsto. Sagovornici su saglasni da je ovo strateški potez. „To je prilika da se isprave propusti iz ranijih aranžmana“, kaže Madžarević.

„Najveća zamerka struke je bila nemogućnost istraživanja novih ležišta na našoj teritoriji. Jačanjem udela, država dobija veći uticaj da se taj segment aktivira, što je vitalno za našu energetsku budućnost, bez obzira na tranziciju ka zelenim izvorima energije“, navodi Madžarević.

Sve ovo je deo jednog šireg prestrojavanja svetskih sila koje se, nažalost, najčešće prelama preko ‘crnog zlata’, zaključuju sagovornici Radio Beograda.