Prinos na desetogodišnje japanske obveznice najviši u poslednjih 30 godina

Japanske desetogodišnje državne obveznice dostigle su prinos od 3,0 odsto, prvi put u ovom veku, što predstavlja važnu prekretnicu za tržište državnog duga koje se posle višedecenijskog perioda gotovo nultih kamatnih stopa vraća ka normalnijim uslovima.

Prinos je u utorak porastao za čak šest baznih poena, na tri procenta, najviši nivo od 1996. godine, dok je pre samo godinu dana bio oko polovine tog nivoa. Promena je posledica duboke transformacije japanskog tržišta obveznica nakon što je Banka Japana 2024. godine okončala poslednju politiku negativnih kamatnih stopa na svetu.

Cene obveznica sada u većoj meri određuju domaći i strani investitori, na osnovu očekivanja o inflaciji i privrednom rastu, kao i odnosa rizika i prinosa japanskih državnih obveznica prema drugim vrstama imovine, piše Bloomberg.

Rast prinosa znači gubitke po osnovu vrednovanja za postojeće portfelje obveznica, ali istovremeno japanske državne obveznice ponovo čini privlačnijim za investitore koji traže prihode od fiksnog prinosa.

Iako Banka Japana i dalje poseduje ogroman deo japanskog državnog duga, viši prinosi podstiču japanske finansijske institucije da povećavaju kupovine, dok su strani fondovi postali veoma aktivni na ovom tržištu.

Međunarodni investitori sada učestvuju u oko dve trećine mesečnog prometa gotovinskim japanskim državnim obveznicama, u odnosu na svega 12 odsto 2009. godine.

Promene na tržištu imaju i globalne posledice, posebno zato što se prinosi povećavaju širom sveta. Tokom ozbiljnih poremećaja na japanskom tržištu početkom ove godine, praćenih velikim oscilacijama jena, pritisak na rast kamatnih stopa preneo se i na SAD, Veliku Britaniju i Nemačku.

Rast prinosa odražava i promenu japanske ekonomije, koja izlazi iz dugog perioda stagnacije i deflacije, uz rast korporativnih profita i zarada.

Za japansku vladu, međutim, viši prinosi donose novi problem jer povećavaju troškove servisiranja ogromnog javnog duga. Ministarstvo finansija za narednu fiskalnu godinu traži rekordnih 36,6 biliona jena, odnosno oko 230 milijardi dolara, za troškove servisiranja duga.

Istovremeno, investitori sve pažljivije prate fiskalnu politiku vlade premijerke Sanae Takaiči, koja je predstavila ambiciozan plan potrošnje vredan oko 2,3 biliona dolara tokom narednih 14 godina, dok još nije jasno kako će biti finansirano smanjenje poreza na potrošnju hrane.

Mogućnost dodatnog zaduživanja postaje sve važnija kako prinosi rastu, jer veći troškovi kamata mogu dodatno opteretiti javne finansije.

Na kretanje japanskih prinosa snažno utiču i očekivanja da će Banka Japana uskoro ponovo povećati kamatne stope.

Tržište trenutno procenjuje verovatnoću povećanja do septembra na oko 92 odsto, dok je povećanje u oktobru praktično u potpunosti uračunato u cene.