Rast inflacije u Japanu u julu najbrži od januara

Inflacija u Japanu ponovo je ubrzala u julu, pri čemu su potrošačke cene bez sveže hrane porasle 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je najbrži rast od januara, a najveći pritisak došao je od skuplje hrane i energenata. Poskupljenja su delom povezana sa ratom sa Iranom i višim cenama sirove nafte, koje povećavaju troškove proizvodnje i transporta.

Rast cena ponovo je podgrejao očekivanja da bi Banka Japana već sledećeg meseca mogla da podigne referentnu kamatnu stopu. Centralna banka već upozorava da bi slabiji jen mogao dodatno da podigne uvozne cene, dok kao rizike za inflaciju navodi i skuplju naftu i snažnu tražnju povezanu sa razvojem veštačke inteligencije. Ipak, osnovna inflacija ostala je ispod dva odsto sedmi mesec zaredom, prenosi Reuters.

Hrana bez svežih proizvoda poskupela je tri odsto, iako je tempo bio nešto sporiji nego u junu. Više cene beležili su, između ostalog, grickalice i hamburgeri, dok su deterdženti za pranje sudova, izbeljivači i slični proizvodi za domaćinstvo poskupeli čak 6,3 odsto. Jedan od razloga je zabrinutost zbog snabdevanja naftnom frakcijom, koja se koristi kao sirovina u proizvodnji plastike, ambalaže i drugih proizvoda povezanih sa prehrambenom industrijom.

Rast troškova energije takođe se vratio u pozitivnu zonu. Energenti su u julu bili 0,6 odsto skuplji nego godinu dana ranije, prvi put posle osam meseci, pri čemu su propan i kerozin značajno poskupeli. Struja i gradski gas su pojeftinili, ali znatno manje nego prethodnog meseca, dok je benzin bio jeftiniji zahvaljujući državnim subvencijama. Vlada će od jula do septembra ponovo pomagati domaćinstvima kroz subvencije za struju i gas, što bi u narednim mesecima trebalo da ublaži zvaničnu stopu inflacije.

Istovremeno, cene proizvoda povezane sa tehnologijom počele su da odražavaju snažniju tražnju za AI opremom. Tableti i laptopovi poskupeli su zbog viših cena poluprovodnika, dok su memorijske kartice u julu više nego udvostručile cenu. Inflacija bez hrane i energenata, koja bolje pokazuje osnovni trend cena, iznosila je 1,9 odsto. Državni Zavod za statistiku u međuvremenu je promenio metod obračuna CPI-ja, pa je za pojedine ranije objavljene podatke došlo do manjih revizija.