SAD pomogle stabilizaciju vrednosti jena i sprečile masovnu rasprodaju američkih obveznica

Mogu da konstatujem da je srž nedavne američke intervencije kupovine japanskog jena na deviznom tržištu, kakva nije viđena decenijama, u vezi sa sadašnjim specifičnim kontekstom, jer je pritisak na tržište državnih obveznica u SAD drastično porastao, kao reakcija na neizvesnost sledećih koraka Feda pod vođstvom predsednika američke centralne banke Kevina Vorša (Kevin Warsh), rekao je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

„Važan razlog za američku intervenciju je činjenica da je Japan jedan od najvećih vlasnika američkih hartija od vrednosti i ukoliko bi Tokio postupao logikom vođenja domaće politike i krenuo intenzivnije da prodaje američke hartije od vrednosti, to bi još više poguralo naviše prinose na američke državne obveznice. To američko Ministarstvo finansija dobro zna i ne želi da se to desi, pa se američka intervencija mora posmatrati u tom kontekstu“, istakao je Đukić.

Japan je najveći strani vlasnik američkog državnog duga i da je Tokio bio primoran da samostalno brani svoju valutu morao bi da izvrši masovnu rasprodaju američkih obveznica kako bi obezbedio dolarsku likvidnost. Takav scenario bi momentalno oborio cene američkog duga i naglo podigao troškove zaduživanja za samu vladu u Vašingtonu.

Podsetimo, SAD i Japan sproveli su poslednjeg dana jula istorijsku, koordinisanu intervenciju na deviznom tržištu kupovinom jena kako bi zaustavili njegov dramatičan pad na najniži nivo u poslednjih 40 godina prema dolaru. Ova retka zajednička akcija, koju su potvrdili američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) i japansko Ministarstvo finansija, predstavlja prvo bilateralno učešće Vašingtona u odbrani jena još od 1998. godine, odnosno prvu zajedničku akciju od G7 intervencije nakon zemljotresa 2011. godine.

Tokom ove operacije procenjuje se da je kupljeno jena u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara, pri čemu je sama njujorška filijala Federalnih rezervi (Fed) prodavala evre kako bi kupovala japansku valutu.

Glavni uzrok dugotrajnog sunovrata jena leži u ogromnoj razlici u kamatnim stopama između SAD i Japana, što je stvorilo neodrživ pritisak na finansijskom tržištu.

Dok su američke kamatne stope ostale visoke, Banka Japana je decenijama sprovodila ultra-labavu monetarnu politiku, što je motivisalo investitore da masovno pozajmljuju jeftine jene kako bi kupovali dolarska sredstva sa višim prinosom (takozvani carry trade). Pored toga, ekonomske poteškoće Japana dodatno su pogoršane geopolitičkim tenzijama i ratom sa Iranom, što je naglo podiglo cene energenata i sirovina na svetskom tržištu.

„Tu neizvesnost već je registrovalo američko tržište obveznica i domaći investitori koji su to jasno izrazili u formi zahtevanih prinosa. Kada je reč o 30-godišnjim državnim obveznicama, prinosi su viši od 5,12 odsto, a prinosi na 10- godišnje takođe su osetno skočili i time je konstatovano da je američko Ministarstvo finansija pod pritiskom da sve veći deo rastućeg deficita koji se kreće oko šest odsto BDP-a finansira emisijom i prodajom kratkoročnih državnih hartija od vrednosti“, naveo je profesor Đukić.

Prema njegovim rečima, geopolitički momenat, odnosno sukob SAD sa Iranom, još više pojačava težnju da zahtevani prinosi na tržištu američkih obveznica budu još veći. U čitavu kombinaciju uključen je i evro, zato što je primećeno da se najkrupniji investitori, zbog rizične premije na američke hartije od vrednosti, sele na tržište državnih hartija nominiranih u evrima, što predstavlja dodatni pritisak na dolar.

Ulaskom u zajedničku intervenciju SAD su pomogle Japanu da stabilizuje jen, a da pritom izbegne stresove i potencijalni haos na sopstvenom tržištu državnog duga. Pored stabilizacije obveznica, administracija u Vašingtonu imala je i snažne trgovinske motive za jačanje japanske valute. Preterano slab jen davao je japanskim izvoznicima ogromnu, veštačku konkurentsku prednost na globalnom tržištu, čineći američku robu preskupom i manje atraktivnom u inostranstvu.

Sa političke tačke gledišta, Tramp je ovu akciju javno opisao kao „gest prijateljstva i pomoći“ bliskom savezniku, naglašavajući da je stabilizacija jena dobra za celokupnu svetsku ekonomiju.

„Budući da su enormno porasli rashodi za kamate američkog trezora (više od 87 milijardi dolara mesečno), raste pritisak da se sve to finansira u kontekstu postojećeg geopolitičkog loma kome se ne nazire kraj, pogotovu uoči novembarskih izbora za Kongres u Americi kada raste potreba da se tržište umiri – da se aukcijama sa kratkoročnim hartijama od vrednosti pokriva zahtevana likvidnost budžeta i da se time manje remeti dugoročna kriva zahtevanih prinosa na američkom tržištu, koja je već poremećena, jer je otišla iznad pet odsto, što se retko dešava na američkom finansijksom tržištu“, naglasio je Đukić.

Američki analitičari ističu da ovaj potez krije i dublju poruku, jer on pokazuje da čak i ekonomske supersile moraju da troše zajedničke rezerve kako bi umirile tržišnu psihologiju, što svedoči o promenama u globalnoj dominaciji samog dolara.

Neposredni rezultat intervencije bio je munjevit oporavak jena, koji je ojačao za oko pet odsto i spustio odnos sa nivoa od blizu 164 na oko 156 jena za dolar. Ipak, iako je ova koordinisana operacija nanela ozbiljan udarac spekulantima koji su se kladili na dalji pad valute, većina finansijskih stručnjaka veruje da intervencije imaju samo privremeni efekat.

„Ako bi u septembru došlo do prolongiranja odluke o povećanju kamatnih stopa zbog pritiska Trampa na Fed, onda može da se očekuje da će SAD ponovo intervenisati na tržištu jena u Japanu da bi sprečile prodaju američkih obveznica. A u Fedovom Odboru za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) sve su veće razlike u pogledu kamatnih stopa. Oni koji su zagovarali njihovo povećanje i dalje čvrsto stoje na tom stanovištu, jer nema razloga da se brine o drugom cilju američke centralne banke – stopi nezaposlenosti“, zaključio je Đukić.

Dugoročni trend jena i dalje će zavisiti od suštinskih makroekonomskih promena, pre svega od spremnosti Banke Japana da trajno podigne svoje kamatne stope i smanji istorijski jaz u odnosu na Vašington.

Američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) već je poručio da „neće oklevati“ da ponovo pokrene zajedničke akcije ako tržište ponovo postane nestabilno