Arsić: Rast BDP-a Srbije nešto iznad tri odsto, inflacija oko 4,5 odsto u 2026.

Srbija će u ovoj godini ostvariti privredni rast nešto veći od tri odsto, dok će inflacija na kraju godine iznositi oko 4,5 odsto međugodišnje, procena je autora Kvartalnog monitora kojeg izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke.

Glavni i odgovorni urednik ovog izdanja Milojko Arsić kazao je na predstavljanju da je Srbija sredinom ove godine ostvarila solidan kratkoročni privredni rezultat.

Međutim, iza njega se vide problemi koji mogu ograničiti budući rast poput smanjenja zaposlenosti odlaska ljudi iz radne snage, brži rast zarada od produktivnosti, nedovoljno snažne strane investicije, umereno visok sopljni deficiti veće oslanjanje države na potrošnju i zaduživanje.

„Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ubrzao je u drugom kvartalu ove godine na 3,8 odsto, po čemu se Srbija svrstava među iznadprosečne, mada ne i najbrže rastuće evropske privrede“, rekao je Arsić.

Dodao je da je znatan broj zemalja iz regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) imao bržu stopu rasta: Slovenija (pet odsto), Crna Gora (4,8 odsto), Severna Makedonija (4,3 odsto) i Litvanija (4,1 odsto).

Pored zemalja iz CIE, brži rast od Srbije u drugom kvartalu imale su, kako je naveo, i Malta i Danska, dok je Švedska imala identičan međugodišnji rast.

Arsić je kazao da će na privredu u drugoj polovoni godine nepovoljno uticati suša koja će uticati na povećanje inflacije i smanjenje privredne aktivnosti, uvođenje kvota i carina na gvožđe i čelik od strane EU će negativno uticati na industrijsku proizvodnju dok će povećanje kamatnih stopa u svetu nepovoljno uticati na tražnju odnosno investicije.

On je kazao da na investicije negativno utiče i produbljivanje političke krize u Srbiji.

Prema brzini rasta u drugom kvartalu prednjače poljoprivreda i građevinarstvo a u prvom polugodištu poljoirpirveda i usluge, kazao je Arsić i dodao da to rast pod uticajem dobrog roda ranih kultura i EXPO.

„Ovakva struktura privrednog rasta oslonjena velikim delom na privatnu potrošnju i državne investicije , može u kratkom roku dati rezultate, ali nije dovoljna osnova za snažan i održiv rast jer se ne povećavaju kapaciteti u privredi“, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta.

Kada je reč o inflaciji, ona je tokom leta značajno opala pa je u junu međugodišnje iznosila 2,7 odsto, u julu 1,9 odsto a u avgustu 2,2 odsto i bila je mežu nižim u Evropi.

Međutim, bazna inflacija u Srbiji je među najvišim u regionu, što ukazuje da postoje unutrašnji sistemski pokretači rasta potrošačkih cena. Takođe, cene usluga i proizvođačke cene ostaju visoke. Arsić je kazao da je rizik od rasta svetskih cena energenata i cena drugih primarnih proizvoda još visok.

Prema procenama Kvartalnog monitora, prosečna inflacija u ovoj godini trebalo bi da bude oko 3,3 odsto, a krajem godine će međugodišnja inflacija dostići oko 4,5 odsto.

Rebalansom budžetadeficti je povećan sa planiranih tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prvenstveno zbog jednokratnih isplata građanima uoči parlamentarnih izbora.

Arsić napominje da takva potrošnja može kratkoročno povećati tražnju, ali ne povećava proizvodni kapacitet privrede i može dodatno da podstakne rast inflacije i spoljnog deficita, dok će kratkoročno uticati na privredni rast ali će to za posledicu imati duži period viših kamatnih stopa i pad investicija.

„Iako rebalans neće ugroziti makroekonomsku stabilnost, trošenje novca u okviru njega je suboptimalno kako sa stanovišta smanjenja siromaštva, tako i sa stanovišta poboljšanja uslova za privredni rast“, ocenjuje on.

Arsić je rekao da su deficiti u trgovinskom i tekućem bilansu u drugom kvartalu povećani u odnosu na prvi kvartal, ali su manji nego godinu dana ranije.

 „Deficit tekućeg računa u drugom kvartalu iznosio je 5,3 odsto BDP-a, dok je deficit u trgovini robama iznosio sedam odsto BDP-a, što je nezantno manje nego u istom periodu prošle godine. Pri tome izvoz je rastao brže od uvoza, ali je razlika nedovoljna da bi se značajnije smanjio robni deficit“, naveo je Arsić.

U drugom kvartalu ostvaren je, kako je rekao, visok neto priliv stranog kapitala od 3,1 milijardu evra, pri čemu najveći deo priliva potiče od zaduživanja države i ostalih investicija, dok je priliv stranih direktnih investicija (SDI) „skroman“.

Precizirao je da su za sedam meseci 2026. neto investicije slične kao i prošle godine, ali je priliv manji za 26 odsto.

„SDI nisu dovoljne da pokriju ovaj deficit, pa sve veću ulogu imaju zaduživanje države i drugi, privremeni izvori deviza. Devizne rezerve su zbog toga dostigle rekordni nivo, ali struktura tih priliva pokazuje da postoje dublje slabosti u konkurentnosti i sposobnosti privrede da generiše dovoljno deviza kroz izvoz i investicije“, rekao je Arsić.

U prvih sedam meseci poreski prihodi su realno veći za 6,6 odsto a neporeski 21,5 odsto, ali su javni rashodi povećani za čak 10,1 odsto. Rast poreskih prihoda je posledica snažnog rasta zarada i potrošnje, dok je rast državnih rashoda najvećim delom posledica diskrecionih odluka Vlade.

Arsić je kazao da očuvanje makroekonomske stabilnosti, stroga kontrola budžetskog deficita i zaštita životnog standarda građana moraju biti ključni pravci buduće ekonomske politike.

Kao centralne stubove na kojima buduća politika mora da počiva, Arsić izdvaja zaštitu radnih mesta i privredni rast, uz opasku da se socijalna stabilnost ne sme žrtvovati.

Kada je reč o strukturnim promenama koje nova Vlada mora hitno da preduzme, Arsić smatra da na prvom mestu treba da bude suzbijanje sistemske korupcije. On je ocenio da je sprega države i privilegovanih privrednih subjekata postala dominantan obrazac poslovanja i vrlo važan deo našeg privrednog i političkog sistema.

„Naš sistem velikim delom liči na ono što se zove klijentelističko društvo, gde pojedini akteri dobijaju povoljan tretman od strane države, a zauzvrat imaju obavezu da politički podržavaju vladajuću stranku“, ukazao je Arsić.

Rešenje za ovakvo stanje, prema njegovoj oceni, mora biti odlučno i beskompromisno. „Takav sistem bi trebalo ukinuti, da kažem, jer on vodi u veliko neproduktivno rasipanje resursa, diskriminaciju privrednika i ne povećavaju proizvodnju“, naglašava Arsić.

Pored borbe protiv klijentelizma, ključan zadatak nove izvršne vlasti biće i dugoročne reforme. „Imamo potrebu za reformom administracije, zdravstva, obrazovanja, javnih preduzeća… sve su to reforme koje mogu da se realizuju u dugom roku i daju rezultate“, zaključio je Arsić.