Ekonomista Drašković: Pomoć građanima i pad prihoda od akciza povećaće deficit budžeta Srbije

Deficit državnog budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva, i zbog isplate jednokratne državne pomoći penzionerima i drugima, izjavio je danas za agenciju Beta ekonomista Božo Drašković.

„Deficit budžeta od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), predviđen rebalansom, svakako će se produbiti zbog manjih prihoda od poreza i akciza i drugih prihoda, a povećanih izdataka zbog investicija u Expo i drugih ulaganja, uz dodatak troškova zbog poklona građanima iz državne kase pred izbore sa ciljem da vlast pridobije deo biračkog tela“, rekao je on.

Rebalansom budžeta koji je Skupština Srbije izglasala 31. avgusta, predviđeno je da se deficit sa tri odsto BDP-a poveća na 3,5 odsto ili za dodatnih 59 milijardi dinara i iznosiće 396 milijardi dinara, što je skoro 3,4 milijarde evra.

Drašković je rekao da se taj manjak u budžetu može nadoknaditi ako se korisnicima budžeta uskrate neka davanja ili dodatnim zaduživanjem države.

Koliki je manjak para u državnoj kasi videće se, po njegovim rečima, iz završnog računa za 2026. i ukoliko bude objektivno iskazan, pokazaće suštinu ekonomske politike koja je vođena ove godine, a i ranije

Drašković je rekao da očekuje da će Međunarodni monetarni fond (MMF), s kojim Srbija ima nefinansijski aranžman (Instrument za koordinaciju politike – PCI), savetodavni okvir za strukturalne reforme i očuvanje fiskalne stabilnosti, „samo blago skrenuti pažnju“ vlastima u Srbiji.

MMF je, kako je kazao, kontrolor koji u Srbiji štiti interese međunarodnih poverilaca i obezbeđuje stabilnost potraživanja međunarodnih kreditora – investicionih fondova i investitora koji kupuju obveznice države Srbije i njene druge dužničke hartije od vrednosti.

Upozorenje MMF-a da je povećan deficit budžeta Srbije je, kako je rekao, samo signal investitorima da budu oprezniji u davanju kredita i pri kupovini obveznica.

„Čim rastu rizici, raste i zaštita investitora kroz povećanje kamatnih stopa i oprez pri kupovini obveznica“, rekao je Drašković.