Srbija beleži rast izvoza, ali zastoj u evropskim integracijama slabi njenu međunarodnu poziciju

Srbija je tokom prvih devet meseci 2026. godine ostvarila povoljnije rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali ekonomski pokazatelji nisu dovoljni da nadoknade sve slabosti njene međunarodne pozicije. Dok izvoz raste brže od uvoza, a strane investicije ostaju na približno prošlogodišnjem nivou, zastoj u evropskim integracijama i sve izraženije trgovinske prepreke predstavljaju ozbiljan izazov za domaću privredu.

O tome je govorio Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, na trećoj godišnjoj konferenciji „Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – MEPS 2026: Potencijali za veće učešće u globalnoj ekonomiji“, koja se održava u Beogradu.

Prema njegovim rečima, eksterna pozicija Srbije trenutno je stabilnija nego prethodnih godina. U prvih devet meseci izvoz robe povećan je za devet odsto, dok je uvoz porastao oko pet procenata. Takav odnos doprineo je smanjenju spoljnotrgovinskog deficita i pozitivno uticao na privredni rast, koji nije bio zasnovan samo na infrastrukturnim ulaganjima i potrošnji stanovništva.

Istovremeno, izvoz usluga povećan je za oko sedam odsto, čime je nastavljen trend ostvarivanja visokog suficita u ovoj oblasti. Strane direktne investicije zadržale su se na približno istom nivou kao prethodne godine. Stanić smatra da bi dodatni podsticaj domaćoj privredi trebalo da budu veća ulaganja u srednja preduzeća sa domaćim kapitalom.

Ipak, kada je reč o dugoročnim perspektivama, Srbija se nalazi u nepovoljnijem položaju nego ranije. Glavni razlog je usporavanje evropskih integracija, dok pojedine zemlje regiona ubrzano napreduju ka članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora je trenutno najdalje odmakla, a za njom je Albanija, dok su i Moldavija i Ukrajina dobile jasnije smernice za nastavak evropskog puta. Srbija se, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, nalazi među državama čija je evropska perspektiva manje izvesna.

Takva pozicija ima konkretne posledice po poslovanje kompanija. Jedan od problema je ograničenje boravka profesionalnih vozača u Evropskoj uniji prema pravilu 90/180 dana, koje otežava funkcionisanje domaćih transportnih preduzeća. Stanić je ukazao i na nove protekcionističke mere EU, koje bi mogle da pogode pojedine izvozne sektore, uključujući proizvođače hibridnih automobila u fabrici Stellantis u Kragujevcu.

Na panelu posvećenom institucionalnoj podršci internacionalizaciji privrede posebno je razmatran položaj Srbije na evropskom tržištu. Iako domaći izvoz beleži rast, na njegovu konkurentnost utiču sve brojnije trgovinske prepreke. Kao primer navedene su mere koje se odnose na izvoz čelika, dodatne dažbine i troškovi koji mogu da povećaju cenu domaćih proizvoda na evropskom tržištu.

Stanić je podsetio da Evropska unija istovremeno razvija nove industrijske strategije kojima želi da ojača sopstvenu ekonomsku autonomiju. Jedan od pravaca je produbljivanje saradnje sa partnerskim državama, dok je drugi povećanje proizvodne samostalnosti i smanjenje zavisnosti od uvoza. Takva politika može da otvori mogućnosti za zemlje koje su povezane sa evropskim tržištem, ali istovremeno nameće potrebu da se pažljivo proceni položaj Srbije i čitavog regiona.

Zapadni Balkan, prema njegovoj oceni, ima značajan privredni potencijal, ali je za njegovo iskorišćavanje neophodna bolja povezanost i zajednički nastup. Srbija i zemlje regiona ne bi trebalo da posmatraju evropske promene samo kao spoljašnji izazov već i kao priliku da ojačaju svoje mesto u evropskim lancima proizvodnje i snabdevanja.

Stanić je naveo da nemačke kompanije i dalje prepoznaju prednosti poslovanja u Srbiji, naročito kada je reč o odnosu cene i kvaliteta. Međutim, za dugoročno planiranje investicija potrebna im je veća sigurnost. Zbog toga je važno da Srbija dobije jasniju perspektivu nastavka evropskih integracija, uključujući mogućnost približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

Prema njegovim rečima, članstvo u jedinstvenom tržištu EU predstavljalo bi snažnu potvrdu dugoročne stabilnosti zemlje za strane investitore. Kao primer naveo je Hrvatsku, koja je nakon dodatnog povezivanja sa evropskim institucijama i pristupanja Šengenu unapredila svoj međunarodni položaj i kreditni rejting. Sličan razvoj događaja zabeležen je i u državama poput Češke i Poljske, koje su kroz evropske integracije dodatno ojačale svoju ekonomsku poziciju.

Istakao je i da ne treba očekivati da bi neki alternativni model, poput stvaranja jedinstvenog evropskog državljanstva izvan punopravnog članstva u EU, mogao da zameni postojeći proces integracija. Za Srbiju je, kako je naglasio, najvažnije da nastavi približavanje evropskim institucijama i tržištu, jer bi upravo to moglo da poveća poverenje investitora.

Kao dodatnu mogućnost za jačanje privrede izdvojio je potencijalni dolazak novih investicija iz Kine. Najavljen je novi investicioni kontingent vredan oko milijardu evra, koji bi mogao da donese dodatni kapital i poslovne prilike.

Posebno osetljivo pitanje ostaje energetika, s obzirom na to da je Srbija značajno zavisna od uvoza fosilnih goriva. Stanić je ukazao da poslovanje Naftne industrije Srbije i dalje predstavlja važno međunarodno pitanje. Iako je operativna licenca produžena, dalji razvoj situacije mogao bi da zavisi od političkih promena u SAD i rezultata predstojećih izbora za američki Kongres, koji mogu uticati na buduću spoljnu politiku Vašingtona.

Snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije obezbeđeno je za ovu i početak naredne godine, ali to ne znači da je pitanje energetske sigurnosti dugoročno rešeno. Zbog toga je, prema Stanićevim rečima, već sada potrebno planirati snabdevanje za narednu grejnu sezonu.

Sve navedeno ukazuje da Srbija, uprkos rastu izvoza i stabilnijim kratkoročnim ekonomskim pokazateljima, mora istovremeno da rešava trgovinske i transportne prepreke, jača domaću proizvodnju, razvija regionalnu saradnju i ubrza evropske integracije kako bi dugoročno unapredila svoju poziciju u globalnoj ekonomiji.

Na istom panelu govorila je i Edna Karadža iz organizacije CEFTA, koja je istakla da ekonomska saradnja zemalja članica ne podrazumeva samo povećanje trgovinske razmene već i uklanjanje administrativnih prepreka, bolje povezivanje tržišta i stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje.

Kao jedan od prioriteta izdvojila je unapređenje primene postojećih sporazuma i usaglašavanje propisa, kako bi kompanije imale manje administrativnih obaveza, a dokumentacija i procedure bile jednostavnije. Posebno je naglasila značaj priznavanja elektronskih potpisa i razmene dokumenata između administracija i privrede, što bi trebalo da olakša poslovanje na tržištu CEFTA.

Među važnim zadacima navela je i unapređenje upravljanja rizicima, odnosno prelazak na efikasnije carinske i kontrolne procedure, uz smanjenje nepotrebnih provera i troškova. Prema njenim rečima, bolja koordinacija institucija i primena zajedničkih standarda mogu značajno da ubrzaju promet robe.

Karadža je ukazala da bi uklanjanje administrativnih prepreka moglo da donese konkretne ekonomske koristi, od privlačenja novih investicija i razvoja trgovine do povećanja konkurentnosti kompanija. Kao primer potencijalnih efekata navela je procene prema kojima bi unapređenje procedura i smanjenje trgovinskih troškova mogli da doprinesu rastu privrednih aktivnosti i do 50 odsto na pojedinim segmentima tržišta.

Poruka CEFTA je da regionalna ekonomska integracija mora da se zasniva na praktičnim rešenjima koja će privredi omogućiti brže i jednostavnije povezivanje.

Jelena Budrak iz NALED-a ocenila je da Srbija ima značajan potencijal za privlačenje investicija, ali da je za njegovo potpuno iskorišćavanje neophodno dodatno unaprediti poslovni ambijent i konkurentnost privrede. Istakla je da NALED, kroz saradnju sa kompanijama i drugim članovima, prepoznaje konkretne prepreke u poslovanju i predlaže institucijama načine za njihovo otklanjanje.

Iako Srbija ima koristi od sporazuma o slobodnoj trgovini, koji domaćim kompanijama omogućavaju pristup različitim tržištima pod povoljnijim uslovima, ne treba zanemariti ni rizike iz međunarodnog okruženja. Nove trgovinske barijere, ali i nepovoljne makroekonomske okolnosti, mogu uticati na priliv investicija i usporiti privredni napredak.

Budrak je naglasila da odgovor na te izazove treba tražiti u daljem unapređenju domaćeg poslovnog okruženja, pre svega kroz smanjenje administrativnih i birokratskih prepreka. Kao jedan od ključnih mehanizama izdvojila je NALED-ovu „Sivu knjigu“, koja ne samo da evidentira probleme sa kojima se privreda svakodnevno suočava već predlaže i konkretna rešenja i nadležne institucije koje treba da ih sprovedu.

Prema njenim rečima, Srbija ima institucionalne i privredne kapacitete za privlačenje novih investicija, ali će njihovo ostvarivanje zavisiti od spremnosti institucija da prepoznate probleme zaista rešavaju i unapređuju uslove za poslovanje.