Podunavske zemlje traže veću podršku EU

Ravnomerniji razvoj svih delova Podunavskog regiona, bolja dostupnost usluga, rešavanje demografskih izazova, zaštita od posledica klimatskih promena i veća podrška iz fondova Evropske unije ključni su prioriteti sadržani u deklaraciji koju su danas u Sofiji podržali predstavnici 14 zemalja Podunavskog regiona, uključujući Srbiju.

Poseban naglasak stavljen je na uključivanje potreba regiona u buduće evropske politike i budžet Evropske unije za period 2028-2034. godine.

U deklaraciji, koju su na 15. godišnjem forumu Strategije EU za Dunavski region podržali predstavnici zemalja tog regiona, konstatuje se da, uprkos značajnom napretku u prethodnih 15 godina, u Podunavskom regionu i dalje ima nejednakosti po razvijenosti, dostupnosti usluga, demografskim kretanjima i mogućnostima institucija da odgovore na potrebe svojih zajednica.

Zbog toga se ističe značaj bolje povezanosti gradova i sela, uz posebnu pažnju pograničnim, perifernim i manje razvijenim područjima.

Klimatske promene prepoznate su kao jedan od velikih zajedničkih izazova. Suše, poplave, šumski požari i dugotrajno niski vodostaji imaju sve ozbiljnije posledice po stanovništvo, prirodu, vodne resurse, infrastrukturu i privredni razvoj. Deklaracijom se naglašava potreba za jačom saradnjom zemalja u pripremi za ovakve događaje, upravljanju rizicima i prilagođavanju klimatskim promenama, prenosi Beta.

Posebno je istaknut problem demografskog opadanja i nejednakih mogućnosti za stanovništvo u različitim delovima regiona. Naglašena je važnost dostupnog i kvalitetnog obrazovanja, razvoja veština i mogućnosti za celoživotno učenje, stvaranja uslova za život i rad koji će ljudima omogućiti da ostanu u svojim sredinama i tamo grade svoju budućnost.

Deklaracija ukazuje i na značaj bolje saobraćajne, digitalne i institucionalne povezanosti, kao i snažnije saradnje i razmene iskustava između gradova Podunavskog regiona koji se suočavaju sa sličnim izazovima.

Jedna od centralnih tema jeste buduća podrška Evropske unije razvoju Podunavlja. U deklaraciji se poziva na snažnije uključivanje prioriteta Strategije EU za Podunavski region (EUSDR) u evropske politike i programe posle 2027. godine, posebno u budžet EU za period 2028–2034. godine. Ističe se značaj evropskih fondova za podršku investicijama, jačanje institucija, smanjenje razvojnih razlika i unapređenje saradnje između zemalja regiona.

Pozdravljeni su rezultati usklađivanja Podunavske strategije s budućim budžetom EU, sprovedenog tokom bugarskog predsedavanja. Smernice „Usklađivanje EUSDR-a sa budžetom EU za period 2028–2034. godine“, zajedno s pratećim aneksom, predstavljaju osnovu za bolje uključivanje prioriteta regiona u buduće evropske, nacionalne i regionalne programe i planiranje ulaganja.

U deklaraciji je potvrđen i značaj ravnopravnog učešća zemalja kandidata za članstvo u EU u saradnji Podunavskog regiona. Istaknuto je da takva saradnja doprinosi jačanju institucija, usklađivanju politika i podršci evropskim integracijama, uz potvrdu značaja proširenja Evropske unije zasnovanog na zaslugama.

Deklaracijom je osuđena i ruska agresija na Ukrajinu i upućen poziv na ozbiljne diplomatske napore za okončanje rata i uspostavljanje pravednog i trajnog mira, uz poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i Povelje Ujedinjenih nacija.

Na kraju, zemlje učesnice pozvale su Evropsku komisiju i druge evropske institucije da više pažnje posvete zajedničkim potrebama Podunavskog regiona, dok je istaknuta i potreba da svaka zemlja prioritete Strategije uključi u svoje nacionalne i regionalne programe i planove ulaganja.

Deklaracija je usvojena tokom dvodnevnog samita u Sofiji, koji traje danas i sutra, a okupio je predstavnike Evropske unije, vlada i institucija zemalja kroz koje protiče Dunav, regionalnih i lokalnih vlasti, privrede i civilnog društva.

Na završetku foruma Bugarska će predsedavanje Strategijom EU za Dunavski region svečano predati Hrvatskoj, predsedavajućoj za 2027. godinu.

Dunavska strategija je četvrta makroregionalna strategija EU (pored Jadransko-jonske, Alpske i Baltičke) i okuplja 14 zemalja Podunavlja: Nemačku, Austriju, Češku Republiku, Slovačku, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu i Moldaviju.

Deklaraciju je u ime Srbije potpisao izvanredni i opunomoćeni ambasador Srbije u Bugarskoj Milan Ravić.