Od veštačke inteligencije do iranske krize, ali bez otvaranja teme Tajvana

Kina u geopolitičkoj strategiji govori drugačije od zapadnjaka. Kada je još 2006. definisala svoj strateški odnos prema Americi, Kina je sebi za zadatak postavila uspostavljanje geostrateškog partnerstva sa Amerikom, a ne tuče, ne nadmetanja. Da citiramo tadašnju potpredsjednicu vlade Vu Ji: ”Mi nećemo kao Rusi. Mi ćemo da stignemo Ameriku, ali nećemo da je prestignemo i nećemo koristiti vojsku”, naveo je za Biznis.rs Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose povodom predstojeće poste kineskog predsednika Si Đinpinga Vašingtonu. 

“Ovo je veoma važan susret poslovnog otvaranja jer očigledno da je Amerika shvatila da zapravo s Kinom nastaje neko novo doba i da to više nije doba vojnog nadmetanja, ali da jeste doba u kojem u tom strateškom partnerstvu Amerika mora da održi sebe. I tu Amerika ima moćan instrument. To je potreba Kine za energentima, a kako su nekadašnji kineski rukovodioci govorili – jedan jedini strateški cilj Kine, unutrašnji i spoljnopolitički, jeste da obezbedi dovoljno energije za razvoj Kine. To je suština priče i u toj suštini, naravno, i sama Kina deli zemlje prema tome”, rekao je Janjić.

Prema njegovim rečima, partnerstvo ne znači uvek ljubav, znači i nadmetanje, a ova poseta direktno vodi tome, bez obzira na to koji će ugovori biti potpisani.

S druge strane, kao ističe Janjić, Iran je izuzetno važan i za Kinu jer ona do sada nema neke stabilne kanale energetskog snabdevanja. Ima svoje unutrašnje rezerve koje nisu dovoljne, kada je reč o gasu i nafti.

“I sad će se ovo zaoštriti, jer Rusija sigurno ne može biti mirna pored ove posete. Zato što je tačno da će sada Kina dobiti nove izvore snabdevanja u Iranu, pošto će učestvovati u rešavanju iranske krize. Veoma aktivno je učestvovala još u prvim pokušajima Trampa u smirivanju odnosa između Severne i Južne Koreje. Međutim, strateški cilj svih velikih je gledanje na Sibir. Sibir, to jeste ruska zemlja, ali sa stanovišta potreba Rusiji sada preti jedna situacija, kao što je bila devedesetih godina, da se svede na snabdevača drugih energijom i sirovinama. To je loša pozicija”, ocenio je Janić.

Iako se državne posete obično organizuju kada su odnosi dve zemlje dobri, američki predsednik Donald Tramp ove nedelje u Vašingtonu dočekuje kineskog predsednika Si Đinpinga u trenutku sve oštrijeg ekonomskog i tehnološkog nadmetanja SAD i Kine, posebno u razvoju veštačke inteligencije; od njihovog trećeg susreta otkako se Tramp vratio u Belu kuću ne očekuje se veliki sporazum, već pokušaj da se stabilizuju krhki odnosi, dok dve najveće svetske ekonomije istovremeno nastoje da steknu prednost u AI i trgovini i povećaju svoj uticaj u kriznim žarištima poput Irana i oko Tajvana, navodi AP.

“Ovaj susret će se završiti nekim dogovorima, ali iza njega stoji gradnja, važan stepenik, to jest zatvaranje problema Irana. To će sigurno imati direktan uticaj, a ovaj susret bi mogao da doprinese ubrzanom rešenju, jer to je Trampu jako važno zbog dolazećih izbora. Takođe, Amerika je bila vodeća sila donedavno, ali više nije. U tome je trik. Amerika je samo pre pandemije bila 10 godina ispred sveta, a 20 godina ispred Evrope kada je u pitanju razvoj novih tehnologija, pa znači i veštačke inteligencije. To doba je prošlo i očigledno je da će se dogoditi jedna vrlo praktično vrsta saradnje i koordinacije jer Kina jeste dobrim delom krala tehnologiju, kopirala, skidala, a pogotovo zahvaljujući pohlepi američkog i nemačkog biznisa u automobilskoj i drugoj industriji za velikom proizvodnjom”, kazao je naš sagovornik.

Predsednik kompanije OpenAI Greg Brokman (Greg Brockman) očekuje se na državnoj večeri koju Tramp u četvrtak priređuje u Beloj kući u čast kineskog predsednika Sija. Na spisku gostiju našli su se među ostalima Džef Bezos (Jeff Bezos), Ilon Mask (Elon Musk), Sundar Pičai, Majkl Del (Michael Dell), Jensen Huang i Sem Altman (Sam Altman). Prisustvo čelnika iz Silicijumske doline dobija dodatnu težinu zbog pitanja koja će biti u središtu Trampovih razgovora sa Sijem, pre svega trgovine i razvoja veštačke inteligencije.

Bela kuća pokušava da zadrži američku tehnološku prednost u odnosu na Kinu, ali istovremeno da ograniči bezbednosne rizike koje donose sve moćniji AI sistemi.

Američki i kineski zvaničnici već razgovaraju o mehanizmu kojim bi dve zemlje obaveštavale jedna drugu o ozbiljnim incidentima povezanim sa veštačkom inteligencijom.

“Šta je problem sa veštačkom inteligencijom, ako ordinarno govorimo? Veštačka inteligencija upravlja ljudima, a ljudi imaju u sebi i đavola i anđela. Đavo se otrgao, evo Srbija je dokaz. Ako smo mi imali osam miliona sajber napada prošle godine, to je slabost države, pad društva, ugrožena sigurnost građana. To je taj sektor koji sad mora da se reguliše, napredovanje i širenje raznoraznih proizvođača alata veštačke inteligencije i drugo, da se nađe neki zajednički kontrolni mehanizam onog đavola koji stoji tom anđelu veštačke inteligencije koji spava, a vidim budi se u krizi, pogotovo u ovom delu ove slabe države, jedno vreme i Amerike”, kazao je Janjić.

Državna večera biće jedan od najpraćenijih događaja tokom Sijeve posete SAD, jer dolazi u trenutku kada Vašington i Peking pokušavaju da drže pod kontrolom sporove oko trgovine, tehnologije i AI. Za stolom će biti visoki američki zvaničnici, poslovni lideri i veliki politički donatori, među kojima su i rukovodioci kompanija čije poslovanje direktno zavisi od odluka administracije o Kini i veštačkoj inteligenciji.

Naš sagovornik ocenjuje da Tajvan nije prioritet u odnosima Kine i SAD.

“Tajvan se neće otvarati kao krizno žarište, politički mogu da se nadmeću, ali nikakve oružane invazije neće biti. Tajvan trenutno nije tema američke politike. Prestao je da bude jer je Amerika zloupotrebljavala to, a reakcija Kine je primirila Ameriku jer je cena velika. Sporazum o kontroli veštačke inteligencije, o napretku saradnje u satelitima, u istraživanju svemira, to pomera i smanjuje značaj takvih eventualnihh sukoba kao što je Tajvan”, zaključio je Janjić.