Si i Tramp pripremaju produženje trgovinskog primirja

Predsednik Kine Si Đinping dolazi ove nedelje u Sjedinjene Američke Države, gde će se 24. septembra sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump). Glavna tema razgovora biće budućnost trgovinskog primirja koje su dve zemlje postigle prošle godine, dok se od sastanka ne očekuju veliki politički proboji.

Za četiri meseca, koliko je prošlo od njihovog poslednjeg susreta, odnos snaga između dvojice lidera promenio se u korist kineskog predsednika. Kina beleži snažan rast trgovine sa svetom, dok se Tramp suočava sa padom podrške u SAD i posledicama skupog rata sa Iranom. Zbog toga se od sastanka u Vašingtonu ne očekuju veliki dogovori, već pre svega produženje prošlogodišnjeg trgovinskog primirja, prenosi Reuters.

Američki i kineski zvaničnici već su održali pripremne razgovore o mogućim sporazumima u oblasti veštačke inteligencije i trgovine robom koja nema strateški značaj. To predstavlja znatno blaži pristup od Trampovih ranijih najava da će visokim carinama primorati Peking da smanji trgovinski deficit koji, kako je tvrdio, ugrožava američku ekonomiju. U međuvremenu, Trampova pažnja bila je usmerena na ratove u Iranu i Ukrajini, kao i na sporove sa evropskim saveznicima.

Iako se Kina suočava sa slabijom domaćom potrošnjom i dugotrajnom krizom na tržištu nekretnina, njen izvoz nastavlja da raste. Kineski trgovinski suficit sa ostatkom sveta mogao bi drugu godinu zaredom da premaši 1.000 milijardi dolara. Američke mere protiv jeftinih pošiljki koje koriste platforme poput Sheina i Temua jesu dale rezultate, ali je više od polovine od približno 6.500 kategorija kineskih proizvoda koji su ove godine stigli na američko tržište zabeležilo rast u odnosu na 2025. godinu.

Takav razvoj događaja pokazuje da Trampov pritisak nije doveo do ustupaka koje je Vašington očekivao. Zbog toga se postavlja pitanje da li će Si iskoristiti povoljniju pregovaračku poziciju da od SAD zatraži promenu politike prema Tajvanu. Tramp je ranije paket američkog naoružanja za Tajvan, vredan 14 milijardi dolara, opisao kao sredstvo za pregovore sa Pekingom. U Tajpeju i Tokiju strahuju da bi američki predsednik, uoči novembarskih izbora za Kongres, mogao da ublaži podršku Tajvanu u zamenu za kineske ekonomske ustupke, poput kupovine aviona Boeing i američkih poljoprivrednih proizvoda.

Peking bi, prema mišljenju kineskih stručnjaka, mogao da poveže pitanje Tajvana sa drugim temama koje su važne Vašingtonu, uključujući kontrolu hemikalija koje se koriste za proizvodnju fentanila i kupovinu američke robe. Odnosi dve zemlje tako postaju sve više transakcioni, Kina bi bila spremna na ustupke u pojedinim oblastima, ali bi zauzvrat očekivala da SAD uvaže njene interese u vezi sa Tajvanom. To bi moglo da izazove dodatnu zabrinutost među američkim saveznicima u Aziji.