Šta je jeftinije za poslodavce – PP ili ugovor o delu?

Tokom letnje sezone privremeno-povremeni poslovi tradicionalno privlače veliki broj studenata i mladih koji žele da zarade dodatni novac.

Ove godine ponuda je nešto bolja nego prošle, pošto tržište rada u Srbiji u prvoj polovini 2026. pokazuje prve znake oporavka. Prema podacima Infostuda, broj oglasa namenjenih mladima povećan je za 24 odsto, dok su najveću potražnju za radnicima zabeležili građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo.

Kada angažuju mlade na sezonskim poslovima, poslodavci se najčešće opredeljuju za ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili ugovor o delu. Iako su oba oblika rada van radnog odnosa, među njima postoje značajne razlike, kako za poslodavce, tako i za mlade koji na taj način rade.

Pravnik Infostuda Milan Predojević za Biznis.rs ističe da se u praksi daleko češće koristi ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

„Poslodavci se uglavnom opredeljuju za ugovor o privremenim i povremenim poslovima, jer je za njih to jeftinija opcija u pogledu poreza i doprinosa. Moguće je angažovanje i kroz klasičan radni odnos, ali je to retkost kada je reč o studentima i učenicima, jer podrazumeva dugoročnije obavezivanje čak i ako je reč o ugovoru na određeno vreme, što za ove kategorije mladih osoba nije realno zbog školskih obaveza took većeg dela godine“, objašnjava Predojević.

Prema njegovim rečima, upravo su privremeno-povremeni poslovi najčešći model putem kog poslodavci student ili učenike angažuju neposredno ili preko omladinske, odnosno studentske zadruge. U tom slučaju poslodavac zaključuje ugovor sa zadrugom, dok zadruga sklapa ugovor sa svojim članom i preuzima administraciju, prijavu, obračun i isplatu naknade.

PP ili ugovor o delu – nisu svi poslovi za svaki angažman

Predojević objašnjava da se ugovor o privremenim i povremenim poslovima može zaključiti samo za poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini i predstavljaju deo redovne delatnosti poslodavca.

Sa druge strane, ugovor o delu može se zaključiti isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca i koji podrazumevaju samostalnu izradu ili opravku određene stvari, odnosno samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

„Prodavnica, na primer, ne može da angažuje kasirku po ugovoru o delu, ali može nekog IT stručnjaka da im napravi internet sajt. Kasirka obavlja osnovnu delatnost, a IT stručnjak ne”, napominje Predojević.

Koja prava imaju studenti i mladi

Oba ugovora predstavljaju rad van radnog odnosa, što znači da angažovani nemaju pravo na plaćeno bolovanje, godišnji odmor, naknadu za topli obrok i druga prava koja imaju zaposleni.

Tako mladi kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima imaju pravo na novčanu naknadu za svaki odrađeni dan, dok se kod ugovora o delu ona isplaćuje za izvršeni posao. Međutim, razlika postoji kada je reč o doprinosima i penzijskom stažu.

Za učenike i studente mlađe od 26 godina koji se školuju, kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima ne plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, već samo doprinos za slučaj povrede na radu, zbog čega se po tom osnovu ne ostvaruje penzijski staž.

Ako je reč o mladima koji više nisu na školovanju ili su stariji od 26 godina, obračunavaju se puni porezi i doprinosi.

Koliko poslodavce koštaju porezi i doprinosi?

Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima za učenike i studente do 26 godina koji se školuju plaćaju se porez od 10 odsto i doprinos za slučaj povrede na radu od četiri odsto, što ukupno predstavlja opterećenje na neto iznos od oko 26 odsto.

“Za mlade koji se više ne školuju i imaju status nezaposlenog lica, kao i za članove zadruga starije od 26 godina, plaćaju se puni porezi i doprinosi – porez od 10 odsto, doprinos za PIO od 24 odsto i zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto, što iznosi preko 60 odsto na neto zaradu”, ističe pravnik Infostuda.

Kod ugovora o delu, bez obzira da li je reč o student ili nezaposlenom licu, porez se plaća kao “drugi prihod”.

„Osnovica se umanjuje za 20 odsto normiranih troškova. Plaćaju se porez od 20 odsto na ostatak i doprinos za PIO od 24 odsto. Ako lice nije osigurano po drugom osnovu, plaća se i doprinos za zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto. Ukoliko je lice već zdravstveno osigurano – na primer, ako je istovremeno u radnom odnosu i angažovano po ugovoru o delu – tada se zdravstveni doprinos ne plaća“, objašnjava Predojević.

Maloletnici mogu da rade od 15. godine, ali uz posebne uslove

Zakon o radu dozvoljava zasnivanje radnog odnosa licima koja su navršila 15 godina života, ali uz ispunjenje posebnih uslova.

Pre svega, neophodna je pisana saglasnost roditelja ili staratelja, koja može biti opozvana do punoletstva deteta, čime prestaje i radni odnos.

Pored toga, lice mlađe od 18 godina može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa (medicine rada) kojim se potvrđuje da je sposoban za obavljanje konkretnog posla i da taj posao nije štetan po njegovo zdravlje.

Istovremeno, posao koji obavlja ne sme da ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, niti sme biti zabranjen zakonom.