Kada će Srbija dobiti Nacionalni centar za upravljanje saobraćajem?

Vlada Srbije predložila je usvajanje Programa razvoja inteligentnih transportnih sistema u Republici Srbiji sa Akcionim planom do 2028. godine, koji je pripremljen uzimajući u obzir obaveze koje proizilaze iz evropskog zakonodavstva u procesu pridruživanja.

Reč je o prvom sveobuhvatnom nacionalnom dokumentu koji sistemski uređuje oblast inteligentnih transportnih sistema u drumskom saobraćaju i njegovoj povezanosti sa drugim vidovima saobraćaja a koji predviđa formiranje nacionalnog centra za upravljanje saobraćajem.

Kako se navodi u Predlogu, izrada Programa razvoja inteligentnih transportnih sistema pokrenuta je kako bi se uspostavio sistemski, strateški i dugoročni pristup razvoju i primeni ITS budući da je do sada njihova primena bila uglavnom “ad hoc” karaktera kroz pojedinačne projekte u vezi sa razvojem putne infrastrukture i bez jedinstvenog strateškog okvira i koordinisanog planiranja.

ITS predstavljaju primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti saobraćaja, uključujući infrastrukturu, vozila i korisnike kako bi se unapredilo upravljanje saobraćajem i mobilnošću. Njihova primena omogućava razvoj bezbednijeg, efikasnijeg i održivijeg transportnog sistema, kao i bolju informisanost korisnika, navodi se.

Kada je reč o institucionalnom okviru ITS, ključnu ulogu ima Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je nadležno za kreiranje politika, zakonodavstvo i koordinaciju, dok operativne aktivnosti sprovode Putevi Srbije i Koridori Srbije.

Međutim, iako postoji određeni nivo saradnje između ključnih subjekata, utvrđeni su izazovi u pogledu koordinacije, jasne raspodele nadležnosti, razmene podataka i institucionalne integracije zbog čega je naglašena potreba za uspostavljanjem jačeg koordinacionog mehanizma koji predviđa razvoj nacionalnog centra za upravljanje saobraćajem i formiranje posebne organizacione jedinice za ITS u okviru nadležnog ministarstva.

ITS sistemi u drumskom saobraćaju predstavljaju najrazvijeniji segment u Srbiji, kako u pogledu tehničke ingrastrukture, tako i u pogledu dostupnih usluga. Uspostavljeni su potpuno funkcionalni regionalni centri Niš i Beograd dok regionu Čačka funkciju privremenog regionalnog centra vrši upravljački centar Munjino brdo.

Ipak, zbog nepostojanja nacionalnog centra za nadzor i upravljanje saobraćajem, kao i jedinstvene integrisane platforme, koordinacija između postojećih centara je još uvek u fazi razvoja.

Opšti cilj Programa je razvijanje održivog, bezbednog i efikasnog saobraćajnog sistema zasnovanog na digitalizaciji, inteligentnim transportnim sistemima i podršci ekološki prihvatljivim vidovima mobilnosti.

Sastavni deo Programa je i Akcioni plan za period 2026-2028. godine, koji predviđa neophodna finansijska sredstva u iznosu od 6,5 milijardi dinara (oko 55 miliona evra) za realizaciju navedenih projekata.

Najveće investicije u tom periodu od 3,1 milijarde dinara predviđene su iz sosptvenih sredstava Puteva Srbije koje već u ovoj godini treba da izdvoje skoro 700 miliona dinara, 1,1 milijardu dinara sledeće godine i 1,3 milijarde dinara u 2028.

Donatorska sredstva trebalo bi da pokriju ulaganja od 1,7 milijardi dinara, iz kredita će biti finansirano skoro 1,5 milijardi dinara investicija, dok su planirana i sredstva iz budžeta u iznosu od 180 miliona dinara.

Najviše novca, 2,7 milijardi dinara, biće uloženo u implementaciju i nadogradnju sistema za detekciju, nadzor i upravljanje saobraćajem. Doprinos Puteva Srbije trebalo bi da iznosi 600 miliona dinra, kredit Svetske banke planiran je u iznosu od 720 miliona dinara dok se računa i na finansijsku pomoć Evropske unije od 1,2 milijarde dinara.

Postavljanje i nadogradnja telekomunikacione optičke mreže za podršku ITS infrastrukturi koštaće 1,3 milijarde dinara dok će za uspostavljanje Nacionalnog centra za upravljanje saobraćajem biti potrebno oko 750 miliona dinara i još toliko za formiranje dva regionalna centra u Novom Sadu i Čačku.  

Formiranje ovih centara omogućiće uspostavljanje centralizovanog, integrisanog i proaktivnog upravljanja saobraćajem i pružanje usluga kod vanrednih događaja, zasnovano na pravovremenom praćenju saobraćajnih uslova, događaja i vremenskih prilika, ali i pružanje brzih, tačnih i pouzdanih informacija u realnom vremenu korisnicima putničkog i teretnog saobraćaja putem različitih kanala komunikacije.

Takođe, predviđeno je i uspostavljanje jedinstvene softverske platforme koja će omogućiti centralizovano prikupljanje, integraciju, obradu i razmenu podataka, kao i podršku operativnom donošenju odluka i koordinaciji između različitih nivoa upravljanja.

Efekti koji se očekuju su smanjenje gužvi i vremena putovanja, posebno tokom vršnih sati i u uslovima saobraćajnih poremećaja, smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i ublažavanjem njihovih posledica i povećanje pouzdanosti i predvidljivosti saobraćajnog sistema za sve kategorije korisnika.

Dokument se do 23. jula nalazi na javnoj raspravi a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je predlagač, pozvalo je sve zainteresovane učesnike da dostave svoje primedbe, predloge i sugestije. Elektronska javna rasprava zakazana je za 16. jul.