Svetski kongres ekonomista otvoren u Beogradu: Između globalnih promena i potrebe za novom saradnjom

Beograd je od danas domaćin 21. Svetskog kongresa Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), jednog od najznačajnijih skupova ekonomista na globalnom nivou. Događaj će trajati do petka, 26. juna, a na otvaranju prisutnima su se obratili predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, predsednik Međunarodne ekonomske asocijacije i profesor sa Harvard univerziteta Elhanan Helpman i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U radu kongresa učestvuje više od hiljadu učesnika iz 80 zemalja sveta.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije istakao je da se Svetski kongres IEA po prvi put održava u jugoistočnoj Evropi, kao i da se u Evropu vraća posle skoro dve decenije.

„Posebno smo ponosni što je Savezu ekonomista Srbije ukazano poverenje da bude domaćin ovog važnog događaja,“ rekao je, naglasivši da kongres predstavlja priliku za jačanje veza između Srbije, regiona i globalnih akademskih i zajednica kreatora politika.

Centralna tema kongresa je „Suprotstavljene vizije sveta“ – globalizacija i nacionalizam, multilateralizam i bilateralizam, demokratija i autokratija. Tokom četiri dana rada, učesnici će razmatrati neka od ključnih pitanja savremene ekonomije kroz stotine izlaganja, panela i rasprava.

Vučić: Globalizacija nije završena – redizajnira se

U uvodnom govoru predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da svet ulazi u eru ekonomske međuzavisnosti bez političke konvergencije.

„Decenijama smo radili pod pretpostavkom da će integracija voditi ka političkom zbližavanju. Realnost danas izgleda drugačije“, rekao je Vučić, dodajući da globalna trgovina nastavlja da raste – sa prosečnom godišnjom stopom od devet odsto nakon pandemije, u poređenju sa samo dva odsto u prethodnoj deceniji – ali kroz nove rute, partnerstva i geopolitička poravnanja.

Predsednik Srbije je posebno upozorio na ubrzano fragmentiranje globalnog tržišta: dok je Evropska unija nekada imala oko 205 trgovinskih barijera, danas ih ima blizu 2.900.

„To je ogroman zaokret. Drugačiji svet,“ ocenio je, naglasivši da je upravo sposobnost privlačenja investicija i ostajanja otvorenim bila ključ ekonomskog napretka Srbije u poslednjih 12 godina.

Veštačka inteligencija i novi fizički limiti rasta

Deo govora Vučić je posvetio veštačkoj inteligenciji, navodeći procenu MMF-a da će AI uticati na oko 40 odsto radnih mesta u svetu.

„AI nije samo algoritam – to je i talenat, energija, računarska snaga, institucije“, rekao je predsednik Srbije, naglasivši da je ključno podržati radnike u prilagođavanju promenama na tržištu rada.

Posebno je apostrofirao fizička ograničenja budućeg rasta: do 2050. globalna potrošnja električne energije biće više nego udvostručena, a samo data centri će do 2030. trošiti onoliko struje koliko Japan troši danas. Istovremeno, gotovo četiri milijarde ljudi suočava se s ozbiljnim nestašicama vode, saprognozom da bi do sredine veka više od polovine čovečanstva moglo živeti u vodno-stresnim regionima.

Na kraju govora, predsednik je pozvao ekonomiste, kreatore politika i poslovne lidere na saradnju u upravljanju globalnim razlikama.

„Ljudi ne mare za naše teorije ni institucije – oni mare za to da li stvaramo poslove, podižemo životni standard i ostavljamo sledećoj generaciji bolje prilike nego što smo ih mi imali,“ zaključio je Aleksandar Vučić.

Kongres traje do 26. juna, a pored ekonomista i istraživača u radu učestvuju i dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju.