Ministarstvo finansija predlaže minimalac od 70.470 dinara od januara 2027.

Prva runda pregovora o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu završena je danas na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta (SES).

Kako je za Biznis.rs rekao savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Ristić, predlog Ministarstva finansija je povećanje minimalne cene rada za 9,2 odsto od 1. januara 2027. godine, odnosno povećanje sa 371 na 405 dinara po radnom času, što je na nivou od 70.470 dinara mesečno (oko 600 evra).

Takođe, ministarstvo predlaže da se razgovara o podršci poslodavcima kako to povećanje ne bi ugrozilo njihovo poslovanje.

“Unija poslodavaca smatra da su mogućnosti privrede za povećanje minimalca oko osam odsto – inflacija plus rast društvenog bruto proizvoda i smatraju da su sa stavovima blizu Ministarstvu finansija, a svoj konačan stav će dati na narednom sastanku”, navodi Ristić.

On ističe da su sindikati zahtevali da se razgovara i o ukupnim zaradama, posebno u javnom sektoru zbog sve veće kompresije plata zaposlenih jer su zarade najvećeg dela zaposlenih u mnogim slučajevima iste, bez obzira na posao koji neko obavlja.

“Takođe zahtevali smo objašnjenje gde se izgubilo obećanje Vlade Srbije da će u toku 2027. godine minimalna zarada dostići iznos od 650 evra, a prosečna plata 1.400 evra”, dodaje naš sagovornik.

Predstavnici Vlade su, prema njegovim rečima, ukazali da problem kompresije zarada uočavaju, ali da to nije nešto o čemu treba da se razgovara sada kada je u fokusu samo minimalna cena rada.

Sindikati ostaju pri zahtevu da se razgovara i o ukupnim zaradama i problemu kompresije i da jasno dobiju odgovor kada će se u toku 2027. godine dostići nivo minimalne zarade od 650 evra. Nastavak pregovora zakazan je za sredu 12. avgust, kada se očekuje eventualno približavanje stavova.

Ristić smatra da bi država trebalo da ostane pri ranije najavljenom cilju da minimalna zarada do kraja 2027. godine dostigne 650 evra i da sindikat nema razloga da bude zadovoljan ovim nivoom minimalne cene rada jer ni ona nije dovoljna da zadovolji osnovne životne potrebe zaposlenih.

“Ako posmatramo prosečnu potrošačku korpu, koja je realniji pokazatelj troškova života od minimalne, možemo zaključiti da ni 650 evra nije dovoljno sa aspekta egzistencijalnih i socijalnih potreba“, ocenjuje on.

Sa druge strane Ristić ukazuje da se prilikom utvrđivanja minimalca za narednu godinu mora voditi računa i o mogućnostima privrede.

„Treba sagledati i efekte koje bi značajnije povećanje minimalne cene rada donelo, kako bi se napravio kompromis i minimalna cena rada definisala na Socijalno-ekonomskom savetu, a ne jednostranom odlukom Vlade. Za zaposlenog minimalac sigurno nije dovoljan, dok će za deo poslodavaca koji imaju problema u poslovanju svako povećanje predstavljati dodatno opterećenje“, kaže Ristić.

Dok sindikati upozoravaju da ni minimalna zarada od 650 evra ne bi bila dovoljna da zadovolji osnovne životne potrebe zaposlenih, poslodavci poručuju da svako povećanje minimalca mora biti praćeno merama koje će rasteretiti privredu.

Kao reprezentativna organizacija, Unija poslodavaca Srbije smatra da je neophodno da konačan predlog bude zasnovan na realnim ekonomskim pokazateljima, stanju u privredi i mogućnostima kompanija da povećanje zarada dugoročno finansiraju.

“Poslodavci podržavaju rast životnog standarda zaposlenih i rast zarada, ali on mora biti održiv. Minimalna zarada treba da prati rast produktivnosti, privredne aktivnosti i mogućnosti privrede, kako bi se obezbedilo da povećanje ne dovede do smanjenja zaposlenosti, odlaganja investicija ili prelaska dela poslovanja u sivu zonu”, rekla je za Biznis.rs rukovodilac Sektora za članstvo u Uniji poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović.

U prethodnih pet godina Unija poslodavaca Srbije je kroz socijalni dijalog ostvarila značajne rezultate u fiskalnom rasterećenju rada. U tom periodu neoporezivi deo zarade povećan je sa 16.300 dinara 2020. na 34.221 dinar mesečno 2026. godine.

Time je omogućeno da se ublaži rast troškova poslovanja. Istovremeno, privreda se i dalje suočava sa visokim troškovima energije, rastom cena sirovina i repromaterijala, troškovima finansiranja i izraženim nedostatkom radne snage, što dodatno utiče na konkurentnost domaćih kompanija.

Zbog toga poslodavci smatraju da svako povećanje minimalne zarade treba da bude praćeno paketom mera za rasterećenje privrede.

„Prioritet vidimo u daljem smanjenju fiskalnog opterećenja rada, odnosno poreza i doprinosa na zarade, povećanju neoporezivog dela zarade, kao i nastavku politike poreskog rasterećenja koja će omogućiti da veći deo povećanja zarade bude usmeren zaposlenima, bez dodatnog rasta troškova poslodavaca“, kazala je Pavlović.