Kada zaduženje firme može postati lični dug vlasnika?

Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću trebalo bi da obezbedi jasnu granicu između imovine kompanije i privatne imovine njenih članova. Međutim, ta granica nije neprobojna.

Zakon o privrednim društvima predviđa situacije u kojima član društva može izgubiti zaštitu ograničene odgovornosti i odgovarati za obaveze firme sopstvenom imovinom.

Ovaj institut poznat je kao probijanje pravne ličnosti, a uređen je članom 18. Zakona o privrednim društvima. Suština pravila je da član društva sa ograničenom odgovornošću ne može koristiti društvo kao sredstvo za zloupotrebu pravne forme i istovremeno se pozivati na to da je za dugove odgovorna isključivo firma.

„Zakon posebno navodi situacije koje se smatraju zloupotrebom. Jedna od njih postoji kada član društva koristi društvo za ostvarivanje cilja koji mu je inače zabranjen. Pravna ličnost može biti zloupotrebljena i kada član društva koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina“, objašnjava advokat Branislav Vještica.

To praktično znači da granica između privatne i poslovne imovine ne sme biti samo formalna. Ako vlasnik društva imovinu kompanije tretira kao sopstvenu, okolnosti takvog postupanja mogu biti važne za utvrđivanje njegove lične odgovornosti.

Zakon posebno štiti interese poverilaca. Kao jedan od osnova za probijanje pravne ličnosti navodi se situacija u kojoj član društva koristi društvo ili njegovu imovinu sa ciljem da ošteti poverioce.

„Postoji i druga važna situacija – kada član društva, radi sticanja koristi za sebe ili treće lice, umanji imovinu društva, iako je znao ili morao znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze“, navodi naš sagovornik.

U takvim okolnostima poverilac može pokušati da odgovornost proširi sa društva na njegovog člana. Međutim, sama činjenica da firma ima dugove nije dovoljna da bi se automatski govorilo o probijanju pravne ličnosti. Neophodno je utvrditi da je došlo do zloupotrebe na način koji odgovara uslovima propisanim zakonom.

„Za poverioca je pritom važan i rok u kojem može da reaguje. Tužba protiv člana društva može se podneti nadležnom sudu prema sedištu društva. Zakon predviđa rok od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, dok najkasnije može biti podneta u roku od pet godina od dana kada je zloupotreba učinjena“, kaže advokat.

Ako potraživanje u trenutku kada je poverilac saznao za zloupotrebu još nije bilo dospelo, šestomesečni rok počinje da teče od dana dospeća potraživanja.

Institut probijanja pravne ličnosti zato predstavlja izuzetak od osnovnog pravila da društvo odgovara za svoje obaveze, dok članovi društva, po pravilu, ne odgovaraju za obaveze društva svojom imovinom.

U praksi, značaj ovog instituta posebno dolazi do izražaja u situacijama u kojima se poslovna i privatna imovina mešaju, imovina društva prenosi ili umanjuje na način koji može ugroziti poverioce, ili se društvo koristi kao pravna forma za ostvarivanje ciljeva koji nisu dozvoljeni.

„Za članove društava sa ograničenom odgovornošću to znači da ograničena odgovornost predstavlja zakonsku zaštitu, ali ne i mogućnost da se ta zaštita koristi suprotno svojoj svrsi. Ako se utvrdi zloupotreba pravne forme, posledica može biti lična odgovornost člana društva za obavezu koja je prvobitno nastala na strani kompanije“, zaključuje advokat Branislav Vještica.