Kazne do dva miliona dinara za izbegavanje godišnje provere stvarnih vlasnika

Za veliki broj privrednih društava u Srbiji jesen 2026. godine donosi novu obavezu koja se odnosi na Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika koju vodi Agencija za privredne registre (APR). Reč je o godišnjoj proveri tačnosti i ažurnosti podataka o stvarnom vlasniku. Ova obaveza postoji čak i u situaciji kada tokom prethodne godine nije bilo nikakvih promena u vlasničkoj strukturi društva.

Tako će, na primer, društvo koje je tokom oktobra 2025. godine uskladilo svoje podatke sa novim Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika tokom oktobra 2026. godine morati ponovo da proveri podatke, a zatim i da ih potvrdi u zakonskom roku.

Neispunjavanje ove obaveze može biti skupo. Za pravno lice predviđena je novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara, dok odgovorno lice može biti kažnjeno iznosom od 50.000 do 150.000 dinara.

Prema rečima pravnika iz advokatske kanclearije Stojković Advokati, novi Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počeo je da se primenjuje 2025. godine, čime je značajno proširen režim evidentiranja stvarnih vlasnika.

„Više nije dovoljno samo upisati određeno fizičko lice kao stvarnog vlasnika. Registrovani subjekti moraju da poseduju, i u Centralnu evidenciju učitaju dokumentaciju na osnovu koje je konkretno lice određeno kao stvarni vlasnik. Tokom perioda usklađivanja 2025. godine postojeći registrovani subjekti morali su ponovo da prođu kroz kriterijume za određivanje stvarnog vlasnika i da prilože odgovarajuću dokumentaciju“, navode advokati.

APR je posebno pojasnio da se upravo ovo usklađivanje smatra prvom verifikacijom podataka o stvarnom vlasniku. Od datuma te verifikacije počinje da teče rok za narednu godišnju proveru.

Zbog toga je jesen 2026. godine posebno značajna za veliki broj društava, jer tada prvi put dospeva obaveza godišnje verifikacije prema novom režimu.

Šta podrazumeva godišnja verifikacija?

Član 9 Zakona propisuje da registrovani subjekt, odnosno ovlašćeno lice, mora da proveri tačnost i ažurnost podataka o stvarnom vlasniku u roku od godinu dana od poslednjeg evidentiranja, odnosno od poslednje potvrde njihove tačnosti i ažurnosti.

Nakon izvršene provere postoji još jedan rok — podaci se u Centralnoj evidenciji moraju potvrditi u narednih 30 dana.

„To znači da obaveza nije ispunjena samo zato što direktor smatra da se ništa nije promenilo. Potrebno je aktivno izvršiti proveru, a zatim putem sistema APR-a potvrditi da su postojeći podaci i dalje tačni i ažurni. Na primer, ako je društvo verifikaciju i učitavanje dokumentacije izvršilo 15. oktobra 2025. godine, nakon isteka godišnjeg ciklusa potrebno je sprovesti novu proveru, a potvrđivanje izvršiti u narednom zakonom propisanom roku od 30 dana“, objašnjavaju advokati.

Zbog toga svako društvo mora da utvrdi datum svog poslednjeg evidentiranja ili poslednje potvrde podataka. Ne postoji jedan jedinstveni kalendarski rok koji važi za sva pravna lica.

Obaveza postoji i kada nema promene vlasnika

Jedno od najvažnijih praktičnih pitanja jeste šta se dešava kada se tokom godine ništa nije promenilo u vlasničkoj strukturi.

„Godišnja verifikacija je i tada obavezna. Njena svrha upravo je da registrovani subjekt periodično potvrdi da su podaci koje Centralna evidencija sadrži i dalje tačni i aktuelni. Drugim rečima, ni činjenica da isto fizičko lice već godinama poseduje 100 odsto udela u društvu ne oslobađa društvo obaveze godišnje provere“, kažu pravnici.

Ako su podaci tačni, potrebno ih je potvrditi. Ukoliko više nisu tačni, mora se izvršiti odgovarajuća promena i obezbediti dokumentacija koja tu promenu potvrđuje.

Ukoliko tokom godine dođe do promene vlasničke strukture, članova organa ili druge okolnosti koja utiče na određivanje stvarnog vlasnika, novi podaci moraju biti evidentirani u Centralnoj evidenciji najkasnije u roku od 30 dana od nastupanja osnova za evidentiranje. Uz nove podatke potrebno je učitati i dokumentaciju na osnovu koje je novi stvarni vlasnik određen.

Nakon takvog novog evidentiranja počinje godišnji ciklus verifikacije.

Ovo je naročito značajno kod komplikovanijih vlasničkih struktura.

„Ako, recimo, srpsko društvo ima strano pravno lice kao neposrednog člana, analiza se uglavnom ne završava na tom stranom društvu. Potrebno je pratiti vlasnički lanac sve dok se ne utvrdi fizičko lice ili više njih koji ispunjavaju zakonske kriterijume za stvarnog vlasnika. Takođe, činjenica da neko lice nema najmanje 25 odsto kapitala ne znači automatski da ne može biti stvarni vlasnik. Kontrola može proizlaziti iz prava glasa, ugovornih prava, prava veta, načina finansiranja ili drugih okolnosti“, smatraju advokati.

Ministarstvo privrede u svom vodiču posebno ukazuje na to da se moraju razmotriti svi zakonski kriterijumi. U određenim slučajevima više fizičkih lica može biti evidentirano kao stvarni vlasnik po različitim osnovima.

Neophodna dokumentacija

Potrebna dokumentacija zavisi od vlasničke strukture i osnova na kojem je određeno fizičko lice identifikovano kao stvarni vlasnik.

Kod jednostavne domaće vlasničke strukture dokazivanje može biti relativno jednostavno. Međutim, situacija je znatno složenija kod stranih holding kompanija, višeslojnih struktura, fondova, fondacija ili struktura koje uključuju trust.

Ministarstvo privrede kao moguće dokaze, u zavisnosti od konkretnog slučaja, navodi izvode iz nadležnih registara, osnivačke akte, ugovore članova, izjave zastupnika, dokumentaciju kojom se dokazuje kontrola ili preovlađujući uticaj, kao i dokumentaciju o finansiranju kada se svojstvo stvarnog vlasnika zasniva na tom kriterijumu.

Dokumentaciju nije dovoljno posmatrati samo formalno. Iz nje mora biti moguće rekonstruisati osnov na kojem je određeno fizičko lice identifikovano kao stvarni vlasnik.

Šta ako banka utvrdi nesaglasnost?

Novi sistem donosi još jednu važnu promenu. Od početka primene novog Zakona, obveznici propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, među kojima su i banke u okviru svojih KYC procedura, upoređuju podatke o stvarnom vlasniku koje dobijaju od klijenta sa podacima koji su upisani u Centralnu evidenciju.

Ako utvrde da podaci nisu saglasni, dužni su da o tome obaveste stranku i da preko portala APR-a unesu napomenu o utvrđenoj nesaglasnosti, zajedno sa odgovarajućom dokumentacijom.

„Registrovani subjekt tada ima rok od 30 dana od unošenja napomene da proveri svoje podatke i, ukoliko je potrebno, izvrši njihovu promenu. Ako se nesaglasnost ne otkloni, slučaj može biti prosleđen nadležnom organu radi nadzora. Centralna evidencija tako više nije samo interna administrativna baza. Podaci koji se u njoj nalaze direktno su povezani sa AML/KYC proverama koje privredna društva prolaze kod banaka i drugih obveznika“, zaključuju pravnici advokatske kancelarije Stojković Advokati.