Dragan Bjelogrlić investitorima: „Ulažete u kulturu, ne samo da biste zaradili“

Poznati srpski glumac i producent Dragan Bjelogrlić bio je specijalni gost ovogodišnje CFO konferencije u Vrdniku. On je u razgovoru sa Srđanom Ćirovićem opisao kako zapravo funkcioniše filmska produkcija u Srbiji i Evropi, kako filmadžije dolaze do novca i na koji način se upravljanje filmskim budžetom razlikuje (ili ne) od posla finansijskih direktora u velikim kompanijama.

„U Holivudu je film pre svega biznis. U Evropi, i posebno u manjim zemljama poput naše, film je pre svega umetnost, pa tek onda biznis“, naglasio je Bjelogrlić, dodajući da se ove dve logike ne mogu strogo razdvajati, ali ni izjednačavati.

Mehanizam finansiranja srpske kinematografije opisao je kao strpljivo sakupljanje nepovratnih sredstava iz više izvora: domaćeg Filmskog centra Srbije (dok je radio), manjinskih koprodukcija sa zemljama regiona (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija), evropskih fondova i televizijskih prava.

„Recimo, film košta dva miliona evra. Kroz ove izvore sakupite milion i po i onda dolazi na red vaš sopstveni novac – ili novac privatnog finansijera. Onda ne nudim projekat na ukupnih dva miliona, nego samo na ovu razliku koja je zapravo investicija“, objasnio je.

Bjelogrlić je posebno naglasio prednost domaće kinematografije – gledanost. Srbija je bila jedna od retkih manjih zemalja u kojoj su domaći filmovi bili superiorni stranoj konkurenciji, a naslovi poput „Lepa sela lepo gore“ i „Bure baruta“ dostizali su po milion i više gledalaca.

„Ako je film pametan, kvalitetan i komercijalan on se gleda u Bosni, Crnoj Gori, na prostoru cele bivše Jugoslavije, a to je tržište od dvadesetak miliona ljudi i tu već ima rezona da se priča i o poslu i o zaradi“, rekao je.

Kao primer probijanja regionalnih barijera naveo je nedavni zajednički nastup srpskih i hrvatskih distributera, što je, kako kaže, prvi put da su dva najjača distributera u regionu radila zajedno na jednom projektu.

Na pitanje o kompromisima između kvaliteta i budžetskih ograničenja, Dragan Bjelogrlić je bio neposredan. Opisao je kako je prvu sezonu kultne serije „Vratiće se rode“ završio sa 70.000 evra minusa.

„Pitao sam se: da li da napravim kompromis ili da snimim sve što sam zamislio? Odlučio sam da snimim sve i ušao u minus, ali sam znao da ćemo imati i drugu sezonu – i onda ćemo to naplatiti“, rekao je.

Serija je postala toliko popularna da su, da bi isfinansirali manjak u budžetu pred kraj snimanja, počeli da prodaju DVD-ove sa prvih pet, pa drugih pet epizoda, i ti diskovi su se odlično prodavali.

„To je bila preteča današnjeg bindžovanja“, primetio je. „Ljudi su pravili kolekcije, a serija se gleda i dan-danas.“

Lider prvi skače u blato

Deo razgovora bio je posvećen vođenju timova, odnosno paraleli između upravljanja filmskim ekipama i poslovnim organizacijama. Bjelogrlić odbacuje mit o glumcima kao posebno „teškim“ saradnicima.

„Glumci možda nisu ništa teži od doktora ili inženjera, samo je njihov karakter vidljiviji“, rekao je.

Kao ilustraciju liderstva naveo je scenu sa snimanja „Roda“ u močvari: kada je cela ekipa oklevala, on je prvi uskočio u blato.

„Ne može neko drugi da grize za tvoj projekat, ako ti kao lider nisi spreman da povučeš prvi.“

Kultura kao investicija

Najsnažniji deo Bjelogrlićevog nastupa bio je posvećen širem pitanju vrednosti kulture za društvo. Pozvao je prisutne poslovne ljude da promisle o tome zašto sve uspešne nacije – od Francuske i Nemačke do Holandije, Danske i Mađarske – ozbiljno ulažu u kulturu.

„Uvek moram da postavim pitanje: da li smo nekulturni zato što smo siromašni, ili smo siromašni zato što smo nekulturni? Ja mislim da je oboje, ali i jedno i drugo se može promeniti“, rekao je.

Podsetio je da je srpsku naciju kroz istoriju, uključujući i najteže decenije, upravo kultura održavala i davala joj identitet – epska poezija, pozorišne predstave, filmovi.

„Čak i devedesetih, koje su bile najgore, imali smo „Lepa sela“, „Bure baruta“…“

Obratio se direktno i investitorima: „Kada ulažete u neki film, ne ulažete samo da biste zaradili – radite nešto bitno za vaše društvo.“