NBS zadržava oprezan kurs – inflacija i globalni rizici i dalje ključni faktori

Narodna banka Srbije već duži vremenski period drži referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, uz poruke da očekuje umereni rast inflacije i povećane rizike iz međunarodnog okruženja. Poslednja promena ključne kamate dogodila se u septembru 2024. godine, kada je snižena sa prethodnih šest odsto.

Dekan i redovni profesor FEFA fakulteta Milan Nedeljković u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da će monetarna politika centralne banke i dalje biti vođena opreznim pristupom, budući da se istovremeno prate inflatorni pritisci u zemlji i kretanja na globalnim tržištima energenata, kao i njihov efekat na sve ostale cene.

„Mislim da na narednoj sednici Izvršnog odbora NBS neće doći do promene referentne kamatne stope, imajući u vidu da će se, s jedne strane, pratiti inflaciona kretanja i domaći pritisci, gde očekujemo ono što je ove godine bilo i planirano – da projektovana inflacija bude oko gornje granice cilja zbog prestanka efekata regulisanih cena koje su važile od septembra prošle do marta ove godine. Sa druge strane, posmatraće se i međunarodni okvir – kretanje cena goriva i nafte na globalnom nivou, kao i projekcije njihove stabilizacije u narednom periodu“, objašnjava Nedeljković.

Zbog toga on smatra da NBS ovog puta neće ići ni u pravcu relaksiranja monetarne politike, jer su inflatorni pritisci i dalje prisutni, niti u pravcu zatezanja, budući da još uvek nije jasno koliki će biti sekundarni efekti promena koje su se dogodile u prethodnom periodu na globalnom tržištu nafte.

Komentarišući uslove zaduživanja za građane i privredu, Nedeljković ocenjuje da su kamatne stope trenutno više nego u periodu izrazito jeftinog novca, ali da nisu ekstremno visoke u istorijskom poređenju.

„Sve je relativno. Ako se porede sa periodom vrlo niskih kamata, sada su više. Ali ukoliko gledamo neki istorijski prosek, posebno u Srbiji, one nisu na nekom neverovatno visokom nivou”, kaže on.

Dodaje da odluke o zaduživanju zavise od procene privrede o budućim novčanim tokovima, profitabilnosti i ukupnom riziku poslovnog okruženja.

Više kamatne stope, zajedno sa povećanom globalnom neizvesnošću, kako navodi, prirodno vode većem oprezu kompanija kada je reč o investicijama i kreditnoj aktivnosti.

Trajanje geopolitičkih tenzija ključni faktor za privredu Srbije

Govoreći o uticaju globalnih geopolitičkih tenzija i cena energenata na privredu Srbije, Milan Nedeljković ističe da je ključni faktor koliko dugo će trajati nestabilnost na Bliskom istoku i globalnim tržištima.  

Ako poremećaji budu kratkoročni, efekti na privredu i rast biće ograničeni na tekući i potencijalno naredni kvartal. Međutim, ukoliko neizvesnost bude trajala duže, to će imati značajnije posledice na investicione odluke i ekonomski rast.

„Sa druge strane, ukoliko događaji koji su se odigrali izazovu sekundarne efekte na cene i pokrenu inflatornu spiralu koja bi zahtevala restriktivnije monetarne politike na globalnom nivou, to bi se moglo dublje odraziti na privrednu aktivnost“, smatra on.

Pema njegovoj oceni, za razliku od 2022. godine, kada je došlo do eskalacije sukoba u Ukrajini i kada su globalni poremećaji i “nategnuti” lanci snabdevanja imali snažan efekat na inflaciju, trenutni šokovi bi mogli imati nešto slabiji dugoročni uticaj.

Nedeljković ističe i da Narodna banka Srbije mora da prati politiku Evropske centralne banke (ECB), s obzirom na visok stepen povezanosti srpske ekonomije sa evrozonom. Odluke ECB, kako objašnjava, utiču na Srbiju kroz više kanala – od spoljne trgovine i investicija do uslova zaduživanja, jer je značajan deo kredita indeksiran u evrima.

„Potezi ECB imaju direktne i indirektne efekte na domaću ekonomiju, uključujući devizne tokove i kreditne uslove“, zaključuje Nedeljković.