Finansijski direktori pod pritiskom globalne nestabilnosti i birokratije menjaju strategije

Finansijski direktori (CFO) širom sveta ulaze u operativnu fazu koju karakteriše maksima „kontrola protiv kompleksnosti“. Tradicionalni optimizam ubrzano nestaje pod teretom konvergentnih makroekonomskih pritisaka i geopolitičkih previranja koji poslovne lidere guraju do krajnjih granica izdržljivosti, uzrokujući oštar rast nivoa stresa i obima posla.

Prema rezultatima najnovije Horváth CFO studije, koju je na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) predstavio Robert Ćuzela Piljac, a u kojoj je učestvovalo više od 240 vrhunskih finansijskih lidera iz različitih zemalja i sektora, ekonomska slika ubrzano se zamagljuje.

Više od 40 odsto ispitanika trenutnu ekonomsku situaciju ocenjuje kao nepovoljnu, dok u pogledu prognoza za 2026. godinu preovladava očekivanje stagnacije.

Pad ekonomskog optimizma i ključni faktori rizika

Poslovni izgledi za naredni period pretrpeli su dramatične izmene u poređenju sa prethodnom godinom. Pozitivna ekonomska očekivanja pala su za čak 18 procentnih poena.

Finansijski direktori postaju izrazito oprezni: 44 odsto njih očekuje da će biznis ostati na trenutnom nivou, dok 35 odsto smatra da će ekonomska situacija nastaviti da tavori na depresivnom nivou.

Kao najveće negativne faktore koji ugrožavaju korporativne performanse, finansijski lideri izdvajaju:

• Globalnu konkurenciju (59 odsto ispitanika vidi visok ili veoma visok negativan uticaj)
• Rastuću birokratiju (49 odsto)
• Cene energenata (41 odsto)
• Inflaciju (36 odsto)

Zanimljiv preokret predstavlja činjenica da su klimatske promene i ekološke regulative po prvi put ispale iz top 10 faktora koji brinu finansijske direktore , što ukazuje na to da su kratkoročni opstanak i stabilizacija poslovanja potisnuli dugoročne održive ciljeve.

Ekonomska politika SAD-a kao generator neizvesnosti

Posebna pažnja u studiji posvećena je uticaju zvaničnog Vašingtona na globalne ekonomske tokove. Čak 55 odsto finansijskih direktora ekonomske poteze i ponašanje vlade SAD percipira kao direktan rizik za svoje poslovanje. Glavne pretnje dolaze od nepredvidive i volatilne tarifne politike (prema 62 odsto ispitanika), promena u međunarodnim trgovinskim ugovorima (52 odsto) i rastućeg protekcionizma koji ugrožava uspostavljene globalne lance snabdevanja.

Ipak, uprkos tome što se Severna Amerika percipira kao najveći pokretač globalne ekonomske neizvesnosti (62 odsto), ona i dalje ostaje prioritetna investiciona destinacija. Skoro trećina kompanija planira da proširi svoje prisustvo na tom tržištu do 2030. godine, što pokazuje da regionalna nesigurnost nužno ne odvraća kapital.

Sličan balans beleži i Evropa, koja se smatra stabilnijom (samo osam odsto je vidi kao izvor neizvesnosti), zbog čega čak 69 procenata lidera planira povećanje investicija na evropskom tlu.

Investicioni oprez: Likvidnost na prvom mestu, digitalizacija neprikosnovena

Apetit za investicije je u padu, a kompanije postaju izrazito restriktivne. Većina njih (41 odsto) sprovodi isključivo esencijalne ili strateške investicije, dok 18 odsto odlaže sve krupne projekte dok se uslovi ne poboljšaju. Svrha smanjenja investicija u dalji rast jeste očuvanje likvidnosti i formiranje finansijskih amortizera za nepredviđene poremećaje.

Kada se ipak odluče na ulaganje, budžeti su strogo usmereni ka unutrašnjoj efikasnosti:

1. Digitalizacija i automatizacija ubedljivo vode sa 29 odsto investicionog fokusa
2. Korporativna transformacija zauzima 19 odsto
3. Jačanje otpornosti lanaca snabdevanja i širenje na strana tržišta drže po devet odsto

Kao najefikasnije interne mere za borbu protiv neizvesnosti, finansijski direktori izdvajaju jačanje digitalizacije (63 odsto), automatizaciju procesa (63), analizu scenarija pri donošenju odluka (60) i programe rezanja troškova (54 odsto).

S druge strane, preseljenje operacija u zemlje sa jeftinijom radnom snagom (outsourcing) više se ne smatra popularnim rešenjem (samo 15 odsto podrške).

Unutrašnje blokade i CFO agenda za budućnost

Iako finansijske službe pokazuju visok nivo otpornosti (87 odsto direktora tvrdi da je njihov sektor spreman za upravljanje ekonomskim rizicima), sprovođenje transformacija koče unutrašnji faktori. Najveće barijere za promenu unutar kompanija su „silosno“ razmišljanje (19 odsto), nedovoljno razvijen change management (12), kao i nedostatak kvalifikovanih stručnjaka i novih profila zanimanja (12).

Zbog toga se na vrhu strateške agende finansijskih direktora i dalje nalaze tri ključna stuba: harmonizacija, standardizacija i optimizacija finansijskih procesa (87 odsto), razvoj zaposlenih i izgradnja modernih kompetencija (88 odsto) i ubrzanje investicija u digitalizaciju svih oblasti (73 odsto).

Moderni finansijski direktori više nisu samo čuvari brojki; oni su postali operativni stabilizatori kompanija u vremenima permanentnih disrupcija, zaključuju iz Horvatha. Izloženi snažnom pritisku investitora i upravnih odbora da osiguraju stabilnost , finansijski lideri odgovor pronalaze u tehnologiji – kroz automatizaciju i analitiku pokušavaju da izgrade bedem protiv spoljnih ekonomskih oluja.