Popović: Tržište kapitala u Srbiji je tek na početku – bez alternativnog finansiranja privreda ne može da se razvija

Srpsko tržište kapitala nalazi se na samom početku svog razvoja. Kriza iz 2008. i 2009. godine srušila je tržište koje je ionako počivalo na krhkim temeljima – pretežno kao instrument konsolidacije vlasništva u procesima privatizacije, a ne kao istinsko mesto generisanja dugoročnog kapitala. Institucionalni vakuum koji je usledio trajao je više od decenije, rekao je Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija, na poslednjem panelu ovogodišnje konferencije Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS).

„Godine 2019. i 2020. pokrenuli smo inicijativu oživljavanja“, rekao je Popović, napominjući da je napredak bio znatno sporiji od očekivanog. Do tada su banke i javne finansije dominirale sistemom, dok je tržište kapitala kao institucija ostalo „potpuno zaboravljeno“.

Jedan od ključnih strukturnih problema koje Popović identifikuje jeste uloga bankarskog sektora. Dvanaest godina sistem je funkcionisao isključivo kroz komercijalno bankarstvo, bez razvijenih investicionih funkcija. Rezultat je paradoksalna situacija: banke koje određenim klijentima nude kredite od 100 miliona evra, istovremeno odbijaju da im ponude korporativnu obveznicu vrednosti pet do deset miliona.

„Devedeset i pet odsto finansijskih sredstava zarobljeno je u bankama, a mi želimo da promovišemo alternativno finansiranje“, istakao je pomoćnik ministra, dodajući da neke banke deponentima već nude kamatne stope od 7,5 odsto i više, što direktno komplikuje razvoj tržišnih instrumenata.

Bankarski sektor, smatra Popović, nema dovoljno motivacije da podrži razvoj tržišta kapitala, uprkos deklarativnom zalaganju.

Tri strateške inicijative u saradnji sa Beogradskom berzom

Ministarstvo finansija trenutno sprovodi tri konkretne velike inicijative u partnerstvu sa Beogradskom berzom i međunarodnim partnerima. Prva je uspostavljanje berze za trgovanje ugljeničnim emisijama, inicijalno fokusirane na EUA (European Union Allowances) i evropsko tržište, sa ciljem da se brzo proširi i na domaće kompanije koje ulažu u ESG strategije i imaju viškove emisija.

Druga inicijativa, za koju Popović lično smatra da ima „najveći potencijal“, jeste uspostavljanje digitalne blockchain infrastrukture u saradnji sa Solana fondacijom – kripto berze. U okviru nje planirano je nekoliko pilot projekata: tokenizacija udela u društvima s ograničenom odgovornošću, tokenizacija projekata u oblasti nekretnina… Poslednji projekat, kako je objasnio, inicijalno nije bio planiran, ali je tržišni interes bio toliki da ga nije bilo moguće ignorisati.

Treća inicijativa podrazumeva osnivanje kompanije koja bi građanima Srbije omogućila direktan pristup međunarodnim tržištima – bez birokratskih zahteva Narodne banke i poslovnih banaka – na principu sličnom interaktivnim brokerskim servisima. Kompanija bi bila u manjinskom vlasništvu Beogradske berze.

Korporativno upravljanje – najveća prepreka za izlazak na tržište

Ministarstvo finansija, u saradnji sa Svetskom bankom, trenutno priprema novu strategiju razvoja tržišta kapitala. U roku od mesec do dva upitnik će biti upućen privrednicima, udruženjima, bankama i investitorima, sa ciljem da se identifikuju konkretne prepreke – bilo da su tehničke, birokratske ili regulatorne prirode.

Ognjen Popović se osvrnuo i na promenu klime u samom sistemu.

„Pre pet godina kada sam govorio o ovome svi su mi se smejali. Sada svi pričaju o tome i osećaju da nešto nedostaje.“

Kao pozitivan primer naveo je Hrvatsku, gde je strategija razvoja tržišta kapitala inicirana od strane Saveza finansijskih direktora, a ne države.

Kada je reč o preprekama sa kojima se kompanije suočavaju pri pripremi za emisiju obveznica ili izlazak na berzu, Popović je kao ključni izazov istakao korporativno upravljanje – a ne finansijsko ili pravno izvještavanje. Finansijski i pravni due diligence srpskih kompanija, posebno srednjih po veličini, prema njegovim rečima, na zadovoljavajućem su nivou.

„Kada je reč o odnosu vlasnika i ključnih funkcija u kompaniji, tu su najveći izazovi. Postaviti te stvari tehnički je lako – menjati kulturu kompanije je mnogo teže“, zaključio je zamenik ministra.

Skepticizam po pitanju veštačke inteligencije

Na pitanje o ulozi veštačke inteligencije u razvoju tržišta kapitala, Popović je izrazio oprezni skepticizam. Smatra da je pogrešno LLM modele nazivati „pravom veštačkom inteligencijom“, ali je naglasio da modeli zasnovani na mašinskom učenju i reinforcement learningu imaju realan potencijal – naročito u funkciji CFO-a i u analizi velikih skupova podataka u realnom vremenu.

„Postoje i rizici – od prevara do sajber kriminala. Ključ je u edukaciji zaposlenih: da razumeju šta se dešava kada pošalju dokument ili podatke, gde to ide i gde se čuva“, rekao je Popović, dodajući da Ministarstvo aktivno radi na tome da bolje koristi podatke kojima raspolaže kako bi brže reagovalo na efekte konkretnih politika.

Na pitanje o eventualnoj izmeni Zakona o deviznom poslovanju kao faktoru koji ograničava razvoj tržišta kapitala, Popović je odbacio tu tezu.

„To je lak način da se kaže da je devizno poslovanje razlog zašto je tržište nerazvijeno. Ima mnogo problema koji su bitniji – birokratija, poreska politika u smislu sistema naplate, i nepoverenje“, istakao je, napomenuvši da je istraživanje pokazalo kako 75 odsto finansijskih direktora i vlasnika kompanija nikada nije čulo za Belex, a od onih koji jesu – 89 odsto imalo je negativan stav.

Izmene zakona o deviznom poslovanju nisu u planu za neposrednu budućnost, ali Popović smatra da će uvođenje SEPA plaćanja dugoročno olakšati situaciju.