Gde su srpski startapovi danas i kako će od preživljavanja doći do rasta?

Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije novu Strategiju razvoja startap ekosistema do 2030. koja bi trebalo da omogući prelazak sa uslužnog programiranja na razvoj sopstvenih proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, izlazak na veća strana tržišta i jačanje uticaja privatnog kapitala.

Prethodna Strategija do 2025. godine dostigla je stepen ispunjenosti predviđenih mera na nivou od 86 odsto, čime je domaći inovacioni ekosistem značajno ojačan i procenjen na više od milijardu evra, objavili su nedavno predstavnici Vlade Srbije.

U njenoj petogodišnjoj relizaciji uspostavljena je mreža četiri od pet planiranih naučno-tehnoloških parkova, i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, i formiran je zvanični Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema sa 352 registrovana startapa.

Kroz programe poput Katapult, StarTech i Pametan početak, kao i kroz fondove rizičnog kapitala, uloženo je više desetina miliona evra. Više od 120 startapova godišnje uspešno ostvaruje direktnu finansijsku podršku.

Ipak, brojni zadaci su pred novom Strategijom koja bi trebalo da napravi radikalan zaokret u smislu inovacija i proizvoda koje početničke kompanije kreiraju, tržišta kojima ih nude, saradnje sa privredom, ali i načina finansiranja.

Direktor SEE UP akceleratora Dušan Obradović za Biznis.rs kaže da to što je prethodna Strategija potpuno ispunjena ne govori o tome koliko smo bili uspešni, već više ukazuje na to da su njeni ciljevi bili dosta skromni.

“Stara Strategija je završena i nažalost sve je ostvareno što govori da je to bilo ekstremno neambiciozno. Kad jedan strateški dokument sa jakim motivišućim vizijama ostvarite u ogromnom procentu to pokazuje da je bila nedovoljno agilna i sada je prilika da podignemo lestvicu i postavimo ambiciozniji plan”,smatra Obradović.

Prema njegovoj proceni, preduslovi za to postoje jer je resorno ministarstvo okupilo širok front zainteresovanih aktera za izradu nove Strategije i oni bi narednih meseci trebalo ozbiljno da rade na tom dokumentu.

Poslednji podaci Startap skenera ukazuju na smanjenje broja startapa u ekosistemu i izazove prilikom prelaska u kasnije faze razvoja, dok skoro polovina startapa (45 odsto) još uvek nema mesečne ponavljajuće prihode (MRR), što je tipično za startapove u ranoj fazi.

Od 29 odsto njih koji beleže mesečni rast MRR do deset procenata, polovina postoji duže od tri godine i nije izašla na strano tržište. Kod ovih startapova izostanak rasta ukazuje na njihov prelazak u kategoriju inovativnih malih i srednjih preduzeća. Startapovi koji beleže rast veći od 20 odsto su najuspešniji u privlačenju investicija i širenju timova.

Dušan Obradović kaže da trenutna slika startap ekosistema jeste malo krenula nizbrdo, ali da jedna loša godina može da se preživi pogotovo ako se imaju u vidu sva spoljna događanja u ekonomiji i geopolitici.

Prema njegovom mišljenju, period posle korone bio je podsticajan za domaći ekosistem jer su se u Srbiju vratili ljudi koji su pomogli da se neke stvari dese. Ipak, mnogo je još bebećih bolesti koje ga muče – od neukih investitora do institucija koje ne mogu da se izbore sa pojedinim osnovnim postavkama.

“Imamo jedan veliki šum gde mi ne prepoznajemo šta je startap, a šta malo ili srednje preduzeće koje ima inovaciju. Zamislite malo i srednje preduzeće od 20 ili 50 ljudi pravi neku svoju inovaciju i vi ga nazovete startapom i dodelite mu grant, date mu šansu da se rve sa nekim ko ima dvoje zaposlenih i ko je pravi startap. Naravno da će uvek pobediti neko ko ima 20 ljudi, sigurna sredstva, plate, iskustvo… Ne možemo u isti koš da ih stavljamo”, objašnjava sagovornik.

Da srpska startap zajednica ima određene poteškoće u razvoju ukazuju i sve slabiji rezultati koje ostvaruju na regionalnim i evropskim rangiranjima. Tako su pre nekoliko godina domaće početničke kompanije nalazile svoje mesto na Deloitte regionalnoj listi najbrže rastućih kompanija, ali ih poslednjih godina na njoj nema.

Obradović kaže da nas je tamo bilo dok je ukupan ekosistem bio slabiji.

“Mi ne napredujemo, a drugi napreduju. Odmiče se presek. Strategija bi u tome morala da pomogne, ali činjenica je da mi još nemamo privatni sektor koji je spreman da svoje kapacitete usmeri ka startapovima. Super je da država pravi ambijent, da postoje  podrške Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i one jesu za inicijalnu fazu. Ali, dok god imamo samo inicijalnu fazu, ne možemo mnogo da odmaknemo”, smatra direktor SEE UP akceleratora.

Startap Skener ove godine ukazuje na tri velika izazova domaćeg ekosistema. Razlog za to što je broj startapova opao za 20 odsto nije samo spoljašnji kontekst, već i promena fokusa unutar samog ekosistema – sve je manje startapa sa globalnim ambicijama, a sve više onih usmerenih na lokalno i regionalno tržište.

Drugo, startapovi koji se oslanjaju na grantove zbog osećaja sigurnosti, bez stvarnog tržišnog pritiska, beleže nisku stopu rasta. Njihova rešenja ostaju ograničena na lokalne ili regionalne potrebe, dok na globalnom tržištu ne uspevaju da se izbore sa konkurencijom i postignu skalabilnost.

Najzad, startapovi koji stignu do rane (seed) faze često imaju problem da postignu visoke stope rasta na mesečnom nivou, što potvrđuje i podatak da mali broj njih prelazi u seriju A, a još manji u seriju B.

Osim toga, očekivanja i aspiracije osnivača su izuzetno velike, a učinci dosta skromni.

Tehnološki preduzetnik Vedad Mešanović za Biznis.rs ocenjuje da ovi nalazi ukazuju da većina osnivača startapa u Srbiji živi pod staklenikom.

„Podaci iz Startap skenera pokazuju da je broj startapova pao za dvadeset odsto. Sve je manje onih s globalnim ambicijama. Skoro polovina nema nikakve aktivne mesečne prihode. Ozbiljan rast beleži svega pet odsto firmi. I što je bitan podatak, istraživanje pokazuje da firme koje dobiju grant ili javni podsticaj i ne izađu van Srbije, a tih je ja mislim najviše, kasnije ne mogu privući prave investicije“, kaže on.

Prema mišljenju Mešanovića, preduzetnici sabotiraju rast željom za bezuslovnim kapitalom.

„Srbija je izgradila solidnu infrastrukturu podrške i to je bilo ispravno u prvoj fazi, ali sistem je počeo da nagrađuje preživljavanje umesto rasta. Želje velike, a učinci skromni. To je klasična slika ekosistema u kojem je lakše dobiti nepovratni kapital nego kupca“, kaže on.

Ipak, dodaje Mešanovič, ima i dobrih signala.

„Raste broj osnivača povratnika iz inostranstva, te firme osnovane nakon 2022. rastu brže od starijih. A i ova suša investicija možda nije toliko loša vest. Često kad presuši jeftin novac, prežive samo firme koje nude proizvode ili usluge koje tržište istinski vrednuje“, zaključuje sagovornik.

Sutra: Zašto je ključno da se srpskim startapovima dese domensko znanje i „smart money“?