Milion evra prihoda godišnje – misaona imenica za 97 odsto startapova u Srbiji

Svaki treći statap u Srbiji nije ostvario nikakve prihode u prošloj godini, dok je nešto više od četvrtine prihodovalo manje od 50.000 evra, što znači da dve trećine startap ekosistema tek treba da se dokaže na komercijalnom tržištu, pokazuje Startap skener 2026.

Istraživanje koje šestu godinu zaredom objavljuje Inicijativa Digitalna Srbija registrovalo je svega 3,4 odsto startapova koji su prijavili godišnji prihod veći od million evra u 2025. godini.

Slika postaje još složenija kada se podaci filtriraju prema starosti startapa. Od 69 firmi koje posluju duže od tri godine, petina je i dalje bez prihoda, dok manje od petine generiše više od milion evra godišnje.

“Reč je o poduhvatima koji su imali dovoljno vremena da dostignu značajne prekretnice. Ipak, značajan deo ostaje ispod pragova prihoda koji se obično povezuju sa spremnošću za investicije ili eksponencijalnim rastom. Za takve startapove strateški prioritet bi trebalo da bude izgradnja i monetizacija jake baze korisnika kako bi demonstrirali nivo skalabilnosti i brzinu rasta koju zahtevaju zreliji oblici finansiranja, poput VC fondova”, navodi se u analizi.

Kada je reč o profitabilnosti, dve trećine startapova još nije počelo da zarađuje, petina je dostigla tačku pokrića dok 13,6 odsto prijavljuje da posluje sa profitom. Među startapovima koji su u prve tri godine postojanja, udeo onih koji još nisu profitabilni raste na skoro tri četvrtine.

Ovo je u skladu sa očekivanjima za poduhvate u ranoj fazi koji i dalje investiraju u razvoj proizvoda i tržišta. Ono što se teže može objasniti jeste upornost neprofitabilnosti među iskusnijim timovima, što još jednom ukazuje na strukturne izazove u prevođenju aktivnosti ekosistema u startape koji rastu, ocenjuju istraživači.

Srpski startap ekosistem nastavlja da raste u širinu, ali se suočava sa izazovima vezanim za produbljivanje. U fazi ideacije, pre-seed fazi, MVP ili seed fazi nalazi se tri četvrtine ispitanika, što je proporcija koja je uglavnom ostala stabilna tokom prethodna tri izdanja ovog izveštaja.

Svaki peti startap je u fazi rasta, pri čemu Serija A čini 2,7 odsto, a Serija B 1,4 procenta. Proces napredovanja startapova iznad rane faze ostaje mali, a stopa po kojoj startapovi uspešno prolaze tranziciju od validacije proizvoda do komercijalne tražnje nije se značajno poboljšala.

Podaci prikupljeni u 2025. godini beleže značajan rast investicionih ambicija. Čak 72,1 odsto startapova planira da prikupi eksternu investiciju u 2026. godini, a svaki četvrti cilja runde iznad milion evra, što je trostruko više nego godinu ranije (7,6 odsto). Pristup pametnom kapitalu takođe raste: poslovni anđeli finansirali su 23,1 odsto startapova, a inkubatori i akceleratori 23,8 procenata.

Istovremeno, podaci ukazuju na izazove u komercijalnoj afirmaciji koji prate ove ambicije. Do sada je eksternu investiciju prikupilo 29,9 odsto startapova, a njih 9,5 odsto beleži mesečni rast prihoda veći od 10 procenata.

Oslonjenost na grantove ostaje visoka

Grantove i bespovratna sredstva koristilo je 59,2 odsto startapova, a 61,9 procenata oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala. Među startapovima bez mesečnih prihoda, tri četvrtine njih planira da se i u 2026. godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava.

Prema rezultatima istraživanja, startapovi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i privlačenjem novca na tržištu pokazuju značajno bolji komercijalni učinak.

Eksterne investicije primilo je 29,9 odsto startapova, što je skroman porast u odnosu na 27,8 odsto u 2024. godini.

Među onima koji su prikupili investicije, 68,2 odsto je pronašlo investitore putem preporuka, što je porast u odnosu na 49,1 odsto.

“Ovo je značajna promena koja naglašava koliko okruženje za finansiranje zapravo zavisi od dostupne mreže kontakata. Takođe, ova promena naglašava da naš ekosistem postaje skloniji saradnji, sa jačom kulturom preporuka i uzajamne podrške. Formalni kanali za prikupljanje sredstava, takmičenja u predstavljanju ideja i onlajn platforme igraju sekundarnu ulogu”, navodi se u analizi.

Jaz u pogledu ambicija za finansiranje je definišuća karakteristika ovogodišnjih podataka. Prikupljanje eksternog kapitala u 2026. godini planira 72,1 odsto startapova, a svaki četvrti cilja na runde iznad milion evra. U kontekstu u kojem 42,2 odsto startapova nema stalan mesečni prihod, 70 odsto nema procenu vrednosti iz prethodne runde, a samo mali broj kompanija je pokazao putanju prihoda koju zahtevaju investitori koji ulažu u startape u fazi rasta, izazov koji postoji između izrečenih namera i spremnosti za investicije je veliki.

Faza razvoja

Distribucija po fazama razvoja otkriva ekosistem koji je i dalje u velikoj meri usmeren ka ranim fazama. Čak tri četvrtine startapova nalazi se u fazama ideje (ideation), pre-seed-a, MVP-a ili seed-a. Faza rasta čini 19,7 odsto, dok Serije A i B zajedno predstavljaju svega 4,1 odsto uzorka.

Promene u fazama u poređenju sa 2024. godinom ukazuju na kontinuirani pritisak na startap levak. Pad zastupljenosti Serija A i B, u kombinaciji sa koncentracijom startapa u MVP i seed fazi, signalizira da put od rane validacije do kasnijih faza rasta i dalje predstavlja težak prelaz za mnoge.

Među startapovima starijim od tri godine koji su i dalje u fazi ideje ili pre-seed-a, 4,7 odsto još uvek nije izašlo na tržište sa gotovim proizvodom. Međutim, ako posmatramo takve startape koji su i dalje u MVP fazi, taj broj raste na 17 procenata. Ovo je indikacija da se značajan deo ekosistema kreće tempom koji odstupa od onoga što se tipično očekuje od brzorastućih poduhvata.

Obrazovani osnivači, rastuće učešće žena i AI kao standard

Osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 38 godina, a visoko obrazovanje ima 88,9 odsto njih. Udeo žena osnivača porastao je sa 17,8 odsto na 21,5 procenata. Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva, koji sada čine 18,5 odsto osnivača, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u menadžmentu, marketingu i prodaji – 68 odsto startapova ima bar jednog netehničkog osnivača, u porastu sa 62,6 odsto.

U pogledu tehnološkog fokusa, veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni su u proizvode polovine startapova, što je porast od 10 procenata u jednoj godini. Dodatno, samo 44,4 odsto osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1 odsto godinu ranije, što je delimično odraz finansijske realnosti u kojoj se većina startapova još nalazi.

Internacionalizacija kao sledeći korak

Srbija ostaje najčešće aktivno tržište (40,8 odsto startapa) i primarna destinacija (25,9 procenata), dok 69,4 odsto startapova planira širenje na nova tržišta u 2026. godini. Evropa je cilj za 98 odsto onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8 procenata startapova. Podaci pokazuju da startapovi koji od samog početka grade proizvod za globalno tržište imaju znatno veće šanse za privlačenje investicija i brzi rast.

Startapovi u Srbiji kao ključne izazove i dalje navode pristup finansiranju (60,5 odsto) i akviziciju korisnika i kupaca (37,4 odsto). Kada je reč o zapošljavanju, najpotrebnija pozicija ostaje prodaja – navodi je skoro polovina startapova.

„Nakon šest godina Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno – ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada – 72,1 odsto planira da traži investiciju ove godine, a veštačka inteligencija je osnova proizvoda kod 51 odsto startapova”, navodi Inicijativa Digitalna Srbija.

„Ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje isti – premostiti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje. Za to nam je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova“, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative Digitalna Srbija.

Ovogodišnje istraživanje će poslužiti kao osnova za kreiranje konkretnih preporuka, ali i kao poziv svim akterima u ekosistemu da rade na osnaživanju startapa koji imaju globalne ambicije.