(FOTO) SABLASNE SLIKE POPULARNIH DESTINACIJA Crnogorska rivijera vapi za turistima, na Baščaršiji više golubova nego ljudi
29.7.2020 13:04 Autor: Redakcija Biznis.rs
Pandemija korona virusa uticala je na mnoge sektore privrede, ali trenutno su najteže pogođeni turizam i ugostiteljstvo. Iako se očekivalo da će letnji meseci smanjiti širenje epidemije, desilo se suptrotno, pa su granice mnogih zemalja ostale zatvorene za strane turiste.
Na jadranskoj obali u regionu, u Crnoj Gori skoro da i nema turista, Hrvatska tvrdi da su im kapaciteti 50 popunjeni u odnosu na prethodnu godinu, dok na najpopularnijem mestu u Sarajevu, Baščaršiji rade sa 80 odsto manje kapaciteta, jer nema gostiju.
U Crnojg Gori zbog malog broja turista i to uglavnom domaćih mnogi traže da se bez obzira na epidemiološku situaciju otvore granice, kako bi spasili sezonu.
Otvorite granicu za Srbe i Ruse, spasite sezonu
Čak je i predsednik crnogorske opštine Herceg Novi Stevan Katić apelovao na vlasti u toj zemnlji da razmotre svoje odluke i pod određenim uslovima dozvole ulazak građana Srbije i Rusije, kako bi se, kako kaže spasila sezona.
On je rekao da bi otvaranje granica sa te dve zemlje ublažilo krah turističke sezone u Crnoj Gori i pozvao Vladu i Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti da odrede datume otvaranja granica sa ovim državama koje su najznačajnija emitivna tržišta Crne Gore, uz jasne epidemiološke standarde koje je potrebno ispuniti da bi njihovi državljani ušli u zemlju, prenosi CdM.
Prema njegovim rečima, rizik od širenja virusa je realnost sa kojom se svaka država suočava prilikom donošenja odluke o otvaranju granica, a da su donosioci odluka odgovorni da na taj izazov odgovore na adekvatan način, što u Crnoj Gori do sada nije bio slučaj.
On je pozvao državne organe da se ugledaju na praksu susedne Hrvatske, ali i drugih zemalja Evrope koje su našle modele da u isto vreme sačuvaju letnju sezonu i bezbednost građana.
„Primera radi, turisti iz Srbije, koju su tradicionalno naši najbrojniji gosti, sada mogu da letuju u susjednoj Hrvatskoj, a u našu državu ne mogu da uđu. Oni koji su planirali dolazak u našu zemlju sada biraju konkurentne destinacije u regionu, pa imamo situaciju da Hrvatska ostvaruje oko 50 odsto svog prošlogodišnjeg prometa, dok je Crna Gora na samo oko sedam procenata“, rekao je Katić.
Turistički vodiči u Crnoj Gori nemaju za koga da rade
Osim hotelijera, ugostitelja, vlasnika privatnog smeštaja i zakupaca plaža, korona virus „pokosio“ je i turističke vodiče u Crnoj Gori. Kako prenosi podgorički Dan turista nema, pa ni potrebe za njihovim uslugama.
Ilija Kovačević, turistički vodič i vlasnik jedne turističke agencije, kaže da nakon petnaestak godina uspona i stabilnog rasta ova grana turizma trenutno ne postoji.
Mnoge njegove kolege koje ovaj posao obavljaju kao dopunsku delatnost sada jedva preživljavaju.
On podseća da je sezona prošle godine počinjala u martu ili aprilu i da je trajala do kraja novembra.
Turizam u Hrvatskoj za jedne dobar, za druge propast
Iz Hrvatske stižu različiti izveštaji o turističkoj sezoni, ili da je propala, ili da ipak i nije tako loša.
Ministarka turizma i sporta Hrvatske Nikolina Brnjac izjavila je da je, s obzirom na pandemiju, vrlo zadovoljna trenutnim turističkim brojkama, koje pokazuju da je promet u sezoni oko 50 odsto prošlogodišnjeg.
Brnjac je, posle sednice saborskog Kluba HDZ, rekla da situacija u turizmu zbog pandemije korona virusa prehodnih meseci uopšte nije izgledala dobro, tako da su današnji podaci zapravo dobri, prenosi hrvatski portal Index.
Na Baščaršiji više golubova nego turista
U sarajevskoj Baščaršiji čuvene ćevabdžinice rade sa 80 odsto manje kapaciteta i vlasnici ističu da im nedostaju strani gosti.
„Turista nema kao ni brojnih rezervacija koje su nam uvek stvarale određene „probleme“, jer su bile velike gužve i doslovno nije bilo mesta. Sada je sve skoro prazno, radimo sa 80 posto manje kapaciteta“, kažu vlasnici ćevabdžinica, prenosi portal Klix.
Ćevabdžinice rade i sa manje zaposlenih, jer se mnogi angažuju u skladu sa potrebama ili odmorima.
Kako se navodi, iako je poslovanje znatno lošije i broj gostiju mnogo manji cene, usluga i proizvodi ostali su iste.