(FOTO/VIDEO) TURISTIČKE LEPOTE SRBIJE Vino, priroda i kulturne znamenitosti u jednom od najlepših gradova Vojvodine, Vršcu

Grad Vršac ima oko 40.000 stanovnika i jedan je od najstarijih i najlepših gradova u Vojvodini. Smešten je na ivici panonske nizije, u podnožju Vršačkih planina, blizu srpsko-rumunskog graničnog prelaza.  

Istorija, kultura i tradicija Vršca usko su vezani za vinogradarstvo i proizvodnju vina. Gradski park, meštani kažu, najstariji je u Vojvodini. Datira još iz 1797. godine i zaštićen je kao spomenik vrtne arhitekture.  

Lep i savremeno uređen gradski trg, omiljeno sastajalište Vrščana i turista, idealno je mesto za slobodno vreme i opuštanje. Krasi ga arhitektura različitih stilova, pretežno iz 18. i 19. veka. 

Grad je okružen Vršačkim planinama, sa kojih se spušta svež šumski vazduh. Na njegovim padinama su najveće plantaže vinograda u našoj zemlji, koje su dale pečat razvoju ovog grada i okoline kroz istoriju.  

“U Vršcu je svaka turistička ponuda atraktivna na svoj način. Može se naći za svakoga po nešto, što će zadovoljiti i različite ukuse, ali i džep. Posebno se ističu kulturno- istorijske znamenitosti, kao i verski objekti. Vršačka Kula, Apoteka na stepenicama, muzej Konkordija, Gradska kuća – Magistrat i Sterijina kuća, veoma su značajne atrakcije Vršca”, ističu za Biznis.rs u turističkoj organizaciji ovog grada.

Katedrala u Vršcu, Saborna crkva, Vladičanski dvor, Manastir Mesić, Manastir Malo Središte, Crkva Sv. Teodora Vršačkog, Rumunska crkva i kapela Sv. Krsta, upotpunjuju kompletnu sliku i ponudu verske zajednice koju Vršac neguje.  

“To je ono što uvek savetujemo turistima da ne propuste kada su u Vršcu. Tu je još i Gradsko jezgro sa mnoštvom kafića i restorana, a u samom centru je i čuveni Vinko Lozić, nezaobilazna statua, omiljena za fotografisanje”, naglašavaju za Biznis.rs u TO Vršac. 

Pandemija korona virusa uticala je na smanjenje interesovanja za turističke posete Vršcu. Zbog zatvaranja granica i zabrane masovnih okupljanja brojne manifestiacije, koje tradicionalno privlače u ovaj grad posetioce iz zemlje i inostranstva, nisu održane.

“Vršački breg je, ipak, ovoga leta veoma posećena destinacija i dolaze turisti iz čitave zemlje. Najviše njih opredeljuje se da vikend provede u prirodi, na izuzetno čistom vazduhu. Vršačke planine, sa svojim najvišim vrhom u Vojvodini – Guduričkim vrhom od 641 metar nadmorske visine, nude, pored šetnje stazom zdravlja, i planinarenje kroz šumu i brojne sadržaje za avanturiste. Klub Izazov u ponudi ima Free Climbing, paraglajding i još mnogo toga, za sve koji vole adrenalin”, kažu u TO Vršac.

Od kako su putovanja ograničena, sve je više pružalaca usluga smeštaja u Vršcu, koji se prijavljuju za prijem gostiju sa vaučerima Republike Srbije. Oni se registruju i vrlo brzo nakon toga na sajtu Ministarstva turizma mogu biti vidljivi za zainteresovane turiste. 

„Problem je što je Vršac još uvek popularna vikend destinacija, a da bi iskoristili vaučer od 5.000 dinara, turisti moraju da borave minimum pet dana. Hotel Villa Breg, sa svojom eksluzivnom ponudom, tražen je i posećen. Tu su i luksuzni paketi, kako za porodice, tako i za poslovne sastanke i kompanijske organizacije”, pojašnjavaju u ovoj organizaciji.

Pored ovog atraktivnog hotela, u Vršcu gosti borave i u motelu Vetrenjača, koji u svojoj ponudi ima aqua park, kao i u hotelu Srbija, na atraktivnoj lokaciji u samom centru.  

“Gradsko jezero je prava oaza. Privlači pažnju u vrelim danima svojom lekovitom vodom i uređenom prirodom sa teretanom na otvorenom. Nedaleko od Vršca, jezera u Beloj Crkvi, sve su traženija. 

Vršačka Kula  

Simbol grada i okoline, Vršačka kula, sazidana je 1439. godine. Veruje se da ju je podigao Đurađ Smederevac, posle pada Smedereva, sa ciljem da zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine.  

Od celog utvrđenja najočuvanija je Donžon kula, visine 20 metara, koja je u potpunosti restaurirana. Visina spoljnih zidova iznosi 19,85 metara, a strane su široke 13,80 i 11 metara. Karlovačkim mirom, iz 1701. godine, počelo je rušenje kule i više nije mogla da se koristi u vojne svrhe.  

Bedemi i ostaci kružne kule otkriveni su u dosadašnjim arheološkim istraživanjima. Pokretan arheološki materijal (keramika, kameni predmeti, metalno oružje i oruđe, novac), posle završene kompletne analize, daće precizniju sliku života ovog utvrđenja u istorijskim, kulturnim, ekonomskim okvirima. 

Apoteka na stepenicama 

Barokna građevina, poznata pod imenom “Apoteka na stepenice”, koja potiče iz druge polovine 18. veka, od šezdesetih godina nalazi se u sastavu Gradskog muzeja. U njoj je 1784. godine otvorena prva vršačka apoteka “Kod spasitelja”.

U njoj se nalazi spomen-zbirka Paje Jovanovića, među kojima je i čuveni Pajin “Triptihon”. 

Gradski muzej – Konkordija 

Na predlog Julijusa Friša, 1882. godine doneta je odluka o osnivanju muzeja. Za kustosa je postavljen Feliks Mileker, koji je zaslužan za obogaćivanje muzejskih zbirki putem terenskih iskopavanja, otkupa predmeta od kolekcionara, kao i znatan deo starina kroz poklone brojnih darodavaca.  

Prva velika izložba za javnost otvorena je 1896. godine. Muzej danas broji više od 250.000 eksponata u nekoliko stručnih odeljenja: arheološko, istorijsko, numizmatičko, etnološko, prirodnjačko i umetničko, a ima i konzervatorsku radionicu. 

Gradska kuća (Magistrat) 

Ovaj kompleks, u kojem se sada nalazi Skupština opštine Vršac, sastoji se od tri zgrade građene, koje su građene tokom tri veka. Najstariji deo je zgrada na uglu Dvorske i Dositejeve sa dva trga iz 18. veka.  

Centralna zgrada sa balkonom i glavnim ulazom sa Trga pobede datira iz 19. veka. Najnoviji deo sa ulazom iz ulice Anđe Ranković, izgrađen je u 20. veku. 

Sterijina kuća  

Posle više od 150 godina od smrti oca srpske drame Jovana Sterije Popovića, kuća na Trgu Svetog Teodora Vršačkog, u kojoj je ovaj istaknuti Vrščanin živeo i radio, konačno je dobila pravu namenu i postala Sterijin muzej.

Prostor je oplemenjen originalnim nameštajem koji je slavni pisac koristio. Tu je i pisaći sto na kome je stvarao drame i komedije. Originalni rukopisi- “Pokondirena tikva”, “Zla žena”, “Kir Janja”, “Laža i paralaža” i brojna druga Sterijina dela nalaze se u vitrinama u Spomen-sobi.

Na zidovima su uramljeni faksimili i dokumenta. Tu su još i dokumenti i fotografije i portret Sterije, koji je naslikao Uroš Predić. 

Katedrala u Vršcu – Crkva Svetog Gerharda 

Velelepni rimokatolički hram, posvećen Sv. Gerhardu, zidan je od 1860. do 1863. godine i predstavlja jedan od najreprezentativnijih objekata u gradu.

Projekat se do detalja oslanja na srednjevekovnu gotičku kulturu. Enterijer crkve bogato je opremljen izrezbarenim nameštajem, ukrašen zidnim i oltarskim slikama, vitražima i skulpturama.

Glavnu oltarsku palu je 1863. godine naslikao profesor bečke Akademije Peter Johan Gajger. Ono po čemu se crkva ističe, pored svoje veličine, jesu orgulje zbog kojih služi i kao koncertna dvorana, gde su do sada nastupali mnogobrojni horovi i poznati operski pevači. 

Srce Deliblatske peščare i Kaštel Marijeta 

Na jugoistočnom obodu Specijalnog rezervata “Deliblatska peščara” nalazi se selo Šušara, nastalo daleke 1887. godine. Čist vazduh i netaknuta priroda Deliblatske peščare, čuvene i kao “Evropska sahara”, predstavlja najveću oazu peščarsko-stepske i šumske vegetacije. Takođe je veoma značajno prisustvo stepskih životinjskih vrsta koje su iščezle sa drugih staništa sa Panonske nizije. 

Na najlepšem mestu u Šušari, nalazi se i Kaštel Marijeta, u samom srcu rezervata prirode Deliblatska Peščara u Banatu. Boravak u raskošnom ambijentu banatske ladanjske kuće, oplemenjenom kolekcijom umetničkih slika i predmeta, nezaboravan je doživljaj. 

Vršački vinogradi još iz doba Rimljana

Vrščani se najviše ponose vinogradima i čuvenim vršačkim vinom, koje je čak iz najdublje prošlosti deo sudbine ovoga grada. Vršačko vinogorje spada u starija vinogradarska područja Evrope. Prema nekim pisanim podacima i arheološkim nalazima, počeci vinogradarstva datiraju još iz vremena Dačana i rimske vladavine ovim krajem.

Obilazak plantažnih vinograda i vinski podrumi u Gudurici i Velikom Središtu, zadovoljiće ljubitelje vina. Mnoštvo manjih vinarija pružaju ruralni ugođaj. Tu se, pored dobrog vina, mogu probati i razni specijaliteti domaće kuhinje uz neizbežne tamburaše.