Rečni turizam puni budžet Srbije, građani regiona sve češće biraju more „sa broda“

Rečna krstarenja donose milione evra Srbiji, dok se morska krstarenja sve više nameću kao omiljeni način odmora za građane regiona. Kruzing industrija poslednjih decenija doživljava stabilan rast i sve veću globalizaciju, pretvarajući se iz luksuza za odabrane u pristupačnu formu masovnog turizma.

Pre pandemije godišnji broj putnika na kruzerima prelazio je 30 miliona, sa godišnjim rastom od oko 6–7 odsto. Iako je Covid-19 privremeno zaustavio ovu ekspanziju, industrija se brzo oporavlja zahvaljujući inovacijama u bezbednosti, održivosti i ponudi ruta koje uključuju sve više manjih luka i novih tržišta – uključujući i Balkan.

Lideri poput Kariba, Mediterana i Aljaske i dalje drže primat, ali sve veće interesovanje putnika za „autentična“ i manje komercijalizovana iskustva otvara prostor za rast destinacijama poput Srbije i Crne Gore, koje se sve češće nalaze na mapama velikih kruzing kompanija.

U senci masovnog turizma i avio-putovanja, krstarenja – bilo rečna ili morska – postaju sve značajniji segment turističke industrije Srbije i regiona. Dok rečni kruzeri pristaju u sve većem broju domaćih luka, putnici su veoma zainteresovani i za morske rute.

Srbija je tokom 2024. godine zabeležila dolazak čak 205.788 turista sa rečnih kruzera, što predstavlja rast od 12,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zabeleženo je 1.459 pristajanja kruzera, pri čemu su najposećenija pristaništa u Beogradu, Novom Sadu, Donjem Milanovcu i Golupcu.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije, prihodi od ovog vida turizma procenjuju se na oko 11 miliona evra u 2024. godini, što predstavlja stabilan rast u poređenju sa prethodnim godinama.

Direktna potrošnja turista dostiže 3,5 miliona evra godišnje, dok se dodatni prihodi kroz ugostiteljstvo, prevoz i kulturne sadržaje penju na znatno veće iznose.

Srbija se time pozicionira kao treća zemlja po broju putnika sa kruzera u Dunavskom regionu, odmah posle Austrije i Mađarske. Projekat „Zaplovi Srbijom“ dodatno doprinosi razvoju nautičke infrastrukture, sa novim pristaništima i modernizacijom postojećih kapaciteta.

Krstarenja donose ozbiljne benefite i zemljama sa morskom obalom. Prema podacima iz NTO Crne Gore, vrhunac broja putnika sa kruzera u Crnoj Gori je bio 2019. godine kada je 490.000 putnika pristalo u crnogorske luke Kotor i Bar. Zatim je 2020. došlo do naglog smanjenja, ali je 2024. godine dostiguto 470.000 iskrcavanja, dok je procenjeni broj za 2025. čak 510.000 putnika.

Prema podacima agencije Allegra krstarenja, interesovanje za brodske ture Mediteranom, Karibima, norveškim fjordovima i grčkim ostrvima raste iz godine u godinu.

Allegra je ekskluzivni zastupnik vodećih svetskih kruzing kompanija poput MSC Cruises, Costa Cruises i Royal Caribbean, a ističu se po tome što su potpuno specijalizovani za ovu vrstu putovanja. Njihove ponude uključuju krstarenja za sve budžete – od porodičnih aranžmana do luksuznih ruta.

„Teško je davati konkretne cifre, ali svakako možemo reći da je tržište regiona u usponu. I Slovenija i Hrvatska šalju mnogo turista na krstarenja“, kaže Nikola Stojanović iz Allegra Krstarenja.

On dodaje da se posle pandemije koronavirusa dugo čekalo da se ceo biznis restartuje – mnogi kruzeri su otišli u „staro gvožđe“, a došli su novi.

„Ipak, krstarenja su se pokazala kao vrlo popularan vid putovanja, a naši turisti su počeli putovati sve više i više. Videli su da su cene krstarenja povoljne u poređenju sa rizortima, sa all-inclusive aranžmanima, ili čak i povoljnije. Takođe su shvatili da je krstarenje dinamičan oblik putovanja, gde se obiđe više luka i gradova, a bude se u istoj sobi – nema selidbe iz hotela u hotel, i to ih je privuklo. Možemo reći da je ove godine, prema ranim rezultatima, 15 do 20 odsto više ljudi na krstarenjima, i da postoji konstantan rast“, zaključuje Nikola Stojanović.