Uzbudljivi izleti za prvomajske praznike – let žirokopterom, rafting Tarom, hajking…

Ljudi u Srbiji provode prvomajske praznike na razne načine, ali gotovo svaki od njih podrazumeva beg u prirodu, roštiljanje i opuštanje. Ipak, ima i onih koji na drugačiji način žele da uživaju u prirodnim lepotama, uz nešto više adrenalina, tako što će istraživati planinarske staze ili se baviti raftingom. Za one koji žele nešto još neobičnije, u ponudi je i krstarenje nebom.

Biznis.rs je za vas pripremio nekoliko predloga kako da aktivno provedete praznične dane pred nama.

Letenje avionom i lakim letelicama

Mnogima je na listi želja padobranski skok iz aviona, kao simbol letenja i slobode u prostoru. Međutim, pilot motornog zmaja Andrija Novaković kaže da je to, koliko god zanimljivo delovalo, ipak samo pad. Umesto toga, on predlaže da posetite neki od aerodroma sa kojih lete ultra lake letelice i isprobate „pravi let“.

„Možete probati let motornim zmajem koji je miran i gladak kao nebesko sankanje ili žirokopter koji je brz i pokretljiv, interesantniji od bilo koje kompjuterske igrice. Najzad, let avionom kojim za čas možete obići bilo koju tačku u Srbiji. Ako vam se sviđa ideja javite se klubovima na aerodromima ’13. maj’ ili ‘Vojka’ u Beogradu, ili ‘Ćuprija’ u Ćupriji, i brzo ćete ostvariti san o pravom letenju na bezbedan i zanimljiv način“, objašnjava naš sagovornik.

Cena letenja ovakvim letelicama varira od kluba do kluba, ali osnovni let za upoznavanje uglavnom košta oko 30 do 40 evra.

Rafting u kanjonu Tare

Kanjon Tare je najveća i najdublja rečna dolina u Evropi, a po kategorizaciji međunarodnih reka Tara spada u sam svetski vrh atraktivnih vodotokova za rafting, nakon Kolorada i Zambezija, pa je i za ljubitelje aktivnog odmora rafting Tarom najtraženija aktivnost za prvomajske praznike.

Svake godine u ovo vreme počinje nova rafting/hiking sezona koja traje do kraja septembra. Vlasnik rafting kampa Highlander, inače dugogodišnji skiper i planinar, Vjekoslav Ćalasan za Biznis.rs kaže da su prvi gosti ove godine u opštinu Foča u Republici Srpskoj stigli već sredinom aprila.

„Mnogo turista bira rafting u kanjonu Tare, jer je ovo najveći kanjon u Evropi i drugi u svetu nakon Kolorada. Odlučuju se za aktivan odmor, adrenalinski izazov i avanturu u prirodi, jer posle više meseci provedenih u kancelariji za računarom shvate da moraju negde da pobegnu i da se restartuju. A onda ih mi dočekamo sa mirom, tišinom, gostoprimstvom, ukusnom hranom, uzbudljivim raftingom, zbog čega nam se vraćaju“, tvrdi Ćalasan.

U nezaboravnu avanturu raftinga kreće se iz Foče prema graničnom prelazu između BiH i Crne Gore Šćepan polju, odakle put vodi 20 kilometara uzvodno uz kanjon Tare bosanskom stranom. Tara je najduža crnogorska reka (144 km), plovna više od 90 km i pitka celim svojim tokom, ali je njena poslednja deonica međunarodna i pripada i Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Na tom delu kanjon Tare ima najveći pad, pa je ovde najbrža i ima najviše bukova.

„Od Brštanovice do Šćepan polja nalazi se više od 20 bukova, među kojima su najatraktivniji Braštanovički donji i gornji buk, Borovi, Ćelije, Mladički, Vjernovićki i Čegrilo. Ne sme da se zaboravi da splavarenje divljom rekom nije samo zabava, već i vid ekstremnog sporta, ali i mogućnost da se svi na potpuno fascinantan način povežemo sa prirodom koja je okružuje. Rafting se obavlja u gumenim čamcima za divlje vode, kapaciteta od osam do 10 mesta, kojim upravlja skiper, a svi učesnici raftinga moraju da nose na sebi neopremska odela i obuću koja im čuva temperaturu tela, sigurnosni prsluk, kacigu i veslo“, objašnjava Ćalasan.

Mesto Brštanovica je, kako navodi, polazna tačka za rafting u njihovoj organizaciji. Skiper određuje ko će gde da sedi u čamcu, koje su komande za veslanje i kako se ponašati u čamcu i na divljoj rijeci. Spust traje od tri do četiri sata, sa pauzama za kupanje i fotografisanje, ali u maju kada je vodostaj izuzetno visok taj spust je mnogo brži, i traje sat vremena.

„Tamo gde je mirna reka ljudi vole da zastanemo i da malo plivaju, iako voda nekada ima svega sedam stepeni celzijusa. Tamo gde su stene vole da im napravimo tobogan od čamca da se spušaju ili skaču sa stene, ali prava aktrakcija su vodopadi Manita vrela i Šipčanica, čija temperatura leti ne prelazi četiri stepena, ali ljudi baš tu vole da se ‘čeliče’ i slikaju. Na proširenju kod Šćepan polja se Tara sastaje sa rekom Pivom, i tu nastaje reka Drina“, obrazložio je Ćalasan.

Prema njegovim rečima, upravo u kampovima gosti dožive novi reset, jer su tu dočekani specijalitetima iz Foče: jagnjetina ili teletina ispod sača, pastrmka na žaru, pite i hleb ispod sača, tulumbe, baklave, tufahije…

„Večeri protiču uz druženje i muziku kraj logorske vatre, baš kao nekada za prvomajske praznike, a česti gosti su nam i rok i pop grupe iz Beograda, Sarajeva i Foče“, istakao je naš sagovornik.

Hajking kao opcija i za iskusne i za početnike

Mnogi će se čak iz drugih zemalja ove godine tokom praznika uputiti u Srbiju. Takav slučaj je i sa grupom planinara iz Republike Srpske koja organizuje izlet na Suvu i Staru planinu.

„Bićemo dva dana na Staroj planini, penjaćemo se na najviši vrh – Midžor, a obilazićemo i vodopade. Trećeg dana smo na Suvoj planini, a još jedan dan nakon toga ostajemo da obiđemo kulturno-istorijske znamenitosti Niša. To nam je plan za ovu godinu, a obično smo oko prvog maja na nekoj udaljenijoj destinaciji i zahtevnijoj planini u organizacionom smislu. Često smo išli i na Rilu u Bugarskoj i penjali se na najviši vrh Balkana – Musalu“, objašnjava planinarski vodič iz Republike Srpske Miroslav Trivić.

Što se hajkinga tiče, on ističe da je već sada dobro otići negde na jug, a dodaje da su u Hrvatskoj zanimljivi Biokovo ili Velebit jer su te planine, kako kaže, u letnjim periodima surovije zbog visokih temperatura, ali i dosta teške i naporne zbog same podloge, odnosno terena po kojem se kreće.

„U Bosni i Hercegovini ima dosta planina koje su ispod 2.000 metara nadmorske visine, što je preporučljivo za početnike u hajkingu. Ove godine se iznad te visine još uvek može naići na snegove, pa je to previše izazovno. Ima adekvatnih destinacija za njih kao što su izvori Sane, izvori Plive, a može da se obiđe i planina Klekovača, nacionalni park Una u Krajini…“, navodi naš sagovornik.

Na pitanje da li je bolje da se ide na hajking u sopstvenoj režiji ili organizovano Trivić ističe da to zavisi od toga koliko je ko iskusan.

„Iskusniji ljudi već i svoje porodice vode samostalno. Što se opreme tiče, bitno je da se ima dobra obuća, a ostatak opreme zavisi od vremenske prognoze. Osnovno je da se imaju gojzerice, ruksak, vetrovka, i uvek i u svim uslovima treba da se nose kapa i rukavice„, napomenuo je vodič iz Republike Srpske.

Prema njegovim rečima, dobro je da se odabere i planina koja ima dosta smeštajnih kapaciteta.

„Recimo, na Staroj planini sam već početkom godine morao da rezervišem smeštaj za turu koju sam isplanirao. Zlatibor je dobar i za porodice sa decom jer nisu teški tereni, mnogo toga je dostupno, imaju dosta sadržaja. U Crnoj Gori je u tom smislu dobar Žabljak, ali bi se tamo teže obavljao hajking, jer je reč o planini koja je iznad 2.000 metara nadmorske visine, i tu ima dosta snega“, smatra Trivić.

Let balonom iznad Krčedinske ade

Iako letenje balonom još nije počelo, treba pomenuti i interesantan projekat koji je pokrenula Turistička organizacija opštine Inđije u okviru projekta „Srpska Kapadokija“. Kako su nam rekli u TO Inđija, ideja je da oko 10 balona u periodu od juna do septembra leti iznad Krčedinske ade.

„Sve se realizuje uz saradnju sa kompanijom iz Turske koja se bavi proizvodnjom, rentiranjem i letenjem balonom skoro tri decenije, i ima bogato iskustvo od preko 10.000 sati letenja. U okviru neophodnih pripremnih radnji na realizaciji ovog projekta izveden je i probni let balonom“, navode turistički radnici iz Inđije.

Naglasili su i da je za realizaciju „Srpske Kapadokije“ potreban niz dozvola, tako da su na samom terenu testirani slobodan i vezani let, kako bi se na licu mesta mogle oceniti mogućnosti letenja u odnosu na meteorološke uslove lokaliteta. Dodaju da je dogovoreno da će letenje balonima, osim što je u ponudi Inđije, biti uvršteno i u turističku i marketinšku ponudu Novog Sada.