U subotičkom regionu se očekuju manji prinosi kukuruza zbog tropskih vrućina

Direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga izjavio je za agenciju Beta da je žetva ozimih useva obavljena uspešno s obzirom na prolećnu sušu, ali da se zbog dugotrajnih toplotnih talasa i visokih temperatura u subotičkom ataru očekuje manji prinos kukuruza.

On je rekao da je neophodno razmisliti šta će se proizvoditi u narednim godinama zbog sve češćih tropskih talasa, prenosi Beta.

„Kukuruz je toploljubiva kultura, a suncokret zahvaljujući svom dubokom korenu i anatomskoj građi dosta dobro podnosi sušu i vrućinu, ali mislim da je ovo ipak previše i za ove kulture“, naveo je Varga.

On je rekao da je na teritoriji grada Subotice palo svega 10-20 litara kiše pa se očekuje da će prosečni prinos kukuruza biti između pet i šest tona, dok je u nekim drugim mestima, poput Đurđina, palo 50 litara kiše pa je situacija nešto bolja.

„Za kukuruze koji su iz kasne setve, kraj aprila početak maja, velika je bojazan da će prinos biti jako mali. Ali videćemo, sad meteorolozi najavljuju ovog vikenda zahlađenje i padavine“, ocenio je Varga.

On je istakao da će se u narednim godinama zbog tropskih vrućina u subotičkom regionu smanjivati površine pod kukuruzom.

„Doći ćemo u problem i što se tiče organizacije posla, prelaziće se na ozime kulture, ne samo na pšenicu, ječam i uljanu repicu, iako je ove godine zabeležen drastičan pad prinosa uljane repice. A zbog monopola uljara, cena suncokreta je dosta niska“, upozorio je Varga.

On je naveo da je kukuruzu tokom juna potrebno 100 litara kiše, tokom jula 90 litara i u avgustu 90 litara, a da je u Subotičkom regionu u junu bilo oko 50-60 litara kiše, u julu 7-20 litara kiše, dok se u avgustu očekuje novi tropski talas.

„Osim toga, uočava se i prisustvo druge generacije kukuruznog plamenca, pamukove sovice, pa ukoliko dođe do dodatnog ugušenja i oštećenja, to će dodatno umanjiti i prinos i kvalitet kukuruza“, objasnio je Varga.

Prema njegovim rečima, problem će biti i navodnjavanje jer su zalivni sistemi skupi, a postojeća kanalska mreža se ne koristi dok se navodnjavanje iz bunara koristi samo za povrtarske i voćarske kulture.

Navodnjavanje iz podzemnih voda sa 120-200 metara dubine je rudno blago, dodaje, pa postoji rizik da ostanemo bez pijaće vode.