Veštačko đubrivo sa 40.000 dinara po toni skočilo na 145.000

Cene repromaterijala za poljoprivrednu proizvodnju poskupele su u prvom kvartalu 2022. godine za 27,7 odsto, u odnosu na isti period 2021. godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći rast cena beleži mineralno đubrivo – čak 133,4 odsto. U istom periodu poskupela je i hrana za životinje (27 odsto) i sredstva za zaštitu bilja (28,8 odsto).

“Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u prvom kvartalu 2022. godine veće su u proseku za 9,9 procenara u odnosu na četvrto tromesečje 2021. godine”, navodi RZS.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kaže za Biznis.rs da su podaci o cenama veštačkog đubriva netačni i da je ono poskupelo za više od 300 odsto.

“Veštačko đubrivo urea sa 40 odsto azota prošle godine je koštalo 40.000 dinara po toni. Ove agroekonomske godine, znači od početka septembra, ista vrsta đubriva bila je od 130.000 do 145.000 dinara po toni. Cena je u početku varirala, bila je 125.000 dinara, da bi posle nekih deset do 15 dana dostigla cenu od 140.000-145.000 dinara i to je i sada trenutna tržišna vrednost”, kaže Kleut.

Prema njegovim rečima, inputi u proizvodnji enormno su porasli i to utiče na tržište, ne samo kod nas već i svuda u svetu. Kleut ocenjuje da Srbija nema stabilnu proizvodnju zahvaljujući državi koja nema sluha da uvede subvencije u biljnoj proizvodnji u poljoprivredi.

“Ako cene naših proizvoda ne budu pratile tržište doći ćemo u situaciju da sledeće godine nećemo moći ništa da posejemo, jer ne možemo da trpimo takve gubitke u proizvodnji. Neko to mora da plati, a u suštini ako ne plati kupac moraće proizvođač. U takvoj situaciji dolazi do totalnog kolapsa u proizvodnji”, navodi naš sagovornik i dodaje da Srbija proizvodi i više nego dovoljno hrane da zadovolji svoje tržište.

On kaže da smo mi izvoznici poljoprivrednih proizvoda, i što se tiče pšenice i kada je reč o suncokretu.

„Četvrti smo izvoznik kukuruza u svetu. Sigurno je da nećemo ostati gladni ako se budu poštovala tržišna pravila. Dakle, sigurno nećemo ostati bez hrane i mislim da takve izjave samo služe da se zaplaše građani i da se eventualno opravda neka zabrana izvoza u narednom periodu i ograničenje cena naših proizvoda, kako bi one ostale niske”, smatra Kleut.