ZAŠTO JE VAŽNO KUPOVATI JELKU SA BUSENOM? Prednost zbog koje su mnogi na dobitku

Nezvanične procene su da se u Srbiji pred Novu godinu poseče 100.000 do 200.000 jelki, dok je taj broj u Francuskoj oko osam miliona posečenih stabala. Kupovinom jelki sa busenom ne samo da se obeshrabruje i smanjuje seča postojećih šuma, već se i potencijalno doprinosi kvalitetu životne sredine.

„Kažemo potencijalno, jer samo jelka sa kvalitetnim busenom koja je propisno zasađena ima šansu da poraste i da služi ekosistemu. Tako, ukoliko nas 100.000 kupi i zasadi po jednu jelku, zasadićemo šumu površine od oko 50 hektara. Izbor jelki sa busenom koje se mogu posle praznika zasaditi i vratiti prirodi najviše doprinose životnoj sredini, dok je daleko veća šteta po životnu sredinu kupiti veštačku ili isečenu jelku“, objasnio je za Biznis.rs inženjer pejzažne arhitekture, Nemanja Marinković.

Dodaje da, ako poredimo sve opcije, sečene jelke su najveća šteta, jer su uzete iz prirode, pa je šteta sečom već učinjena i ne može se nikako popraviti. Plastične jelke imaju i metalnih delova, njihova proizvodnja je fabrička, a, kako kaže naš sagovornik, poznato je da već proizvodnja i potrošnja plastike i metala ostavlja posledice po životnu sredinu.

„Nakon nekog vremena, te jelke završavaju na deponijama dodatno opterećujući životnu sredinu. Svedoci smo da se svake godine na tržištu pojavljuju novi i lepši modeli veštačkih jelki pa je teško odoleti kupovini nove jelke. Da bi se veštačka jelka “isplatila“ gledano iz ugla ekosistema, potrebno je da je koristimo barem 15 godina. Dakle, iako laički posmatrano, veštačka jelka direktno ne utiče na kvalitet ekosistema u poređenju sa onom koja je isečena, posledice njene proizvodnje i kasnije reciklaže itekako utiču, naročito ukoliko se koristi manje od 15 godina“, naglasio je Marinković.

Kaže da su prednosti jelke sa busenom višestruke, tako da kupovinom ovih jelki doprinosimo i domaćoj proizvodnji, jer se one proizvode u rasadnicima. Dodaje da te jelke imaju šansu da služe ekosistemu ukoliko su dobro proizvedene i zasađene, i omogućuju ljudima da se vrate prirodi i da u svom okruženju učine dobro delo.

„Sadnja drveta je u našem narodu uvek bio plemeniti čin. Duh porodičnih praznika veoma je bitan i treba održati tradiciju, ali istovremeno i iskoristiti priliku da se ljudima približe teme značaja zaštite životne sredine, šumarstva i pejzažne arhitekture. Stoga, ipak je bolje kupiti jelku sa busenom, nego ne kupiti nikakvu, jer se kupovinom jelki sa busenom u životnu sredinu unosi nova vrednost“, naglasio je inženjer pejzažne arhitekture.

Takvu jelku je najbolje kupiti u rasadniku u kojem je proizvedena, a neki rasadnici od ove godine vrše čak i dostavu jelki, a svakako ih uvek prodaju i na pijacama.

Kako pravilno odabrati jelku sa busenom?

Najčešće se kupuju jelke visine oko jednog metra, ili 1,5 metara, ređe od dva metra ili više. Bitno je da je busen jelke kompaktan, umotan u sargiju (pleteni džak) i čvrsto uvezan kanapom.

„Jelka visine jednog do jednog i po metra, trebalo bi da ima busen prečnika od 20 do 30 centimetara, što je busen veći i kompaktniji to je bolje. Ne očekujte mnogo od jelke visine dva metra sa busenom veličine dve spojene pesnice. Izbegavajte kupovinu jelki sa rastresenim busenom ili busenom u najlonskoj kesi (zbog potparivanja i nemogućnosti zalivanja). Ukoliko ipak kupite jelku sa busenom u najlonskoj kesi, odmah je presadite u saksiju“, upozorava Marinković.

Kaže da drvo već može da bude u saksiji, da je potrebno da jelka korenom bude čvrsto “vezana” za saksiju – da ne ispada iz saksije kada je podignete držeći je za stablo, kao i da se stablo ne savija lako u saksiji.

„Vrh jelke treba da bude neoštećen. Vodite računa da ne polomite vrh prilikom transporta i kićenja. Sobne uslove najteže podnose domaće jele (Abies alba), a nešto bolje su se pokazale smrče (Picea abies, Picea pungens) i omorika (Picea omorika). Bolje je izabrati smrču ili omoriku, naročito ako ste u gradovima na nižim nadmorskim visinama“, savetuje naš sagovornik.

Kako se jelka drži u sobi?

Jelka se ne sme držati pored radijatora i treba je zalivati i orošavati dva puta nedeljno. Zalivanje treba da bude umereno, jer je jelka u zimskom snu, te ne želimo da joj pokrenemo sokove, već samo da je održimo u životu. Busen treba da bude umereno vlažan.

„Upravo suv i topao vazduh je najveći rizik za okićenu jelku i zbog toga je nemojte držati predugo u sobi. Preporuka je da u uslovima centralnog grejanja jelku ne držite duže od desetak dana, iako ima primera gde su  i posle tri nedelje preživele i primile se posle sadnje. Kada prođu praznici, ili je zasadite napolju, ili je presadite u veću saksiju, ukoliko nije već kupljena u saksiji, i iznesite napolje na terasu ili u dvorište“, navodi Marinković.

Kako zasaditi jelku?

Ukoliko temperatura nije ispod 0°C, jelku možete zasaditi napolju. Ukoliko je napolju ozbiljniji minus, a morate jelku izneti napolje, bolje je zasadite u saksiju koja je oko 15 centimetara šira i dublja od busena.

„Sačekajte da otopli i zemlja odmrzne i tada je zasadite. U svakom slučaju, potrebno je da je zasadite u zemlju pre početka vegetacije, najčešće polovinom marta. Odrasle jelke su tri do pet metara u prečniku, pa imajte to u vidu pri sadnji. Iskopajte sadnu jamu 20 odsto širu i dublju od busena. Na dno rupe dodajte usitnjenu zemlju i treset ili humusno đubrivo (do pet litara), a ukoliko imate pregoreli stajnjak možete i njega dodati“, objašnjava inženjer.

Dodaje da kada postavite jelku u sadnu jamu, vrh busena treba da bude ili u nivou postojećeg terena ili malo ispod nivoa (do pet centimetara).

„Zatim dodajte usitnjenu zemlju i ostatak đubriva oko busena, dobro nabijte zemlju i obilno je zalijte sa oko 20 do 30 litara vode. Zalivanje ponovite i narednih dana, naročito ukoliko je suvo i toplije vreme. Isecite oštrim makazama polomljene i oštećene grane. Takođe, jelke više od dva metra poželjno je ankerisati, naročito ako su na nekoj poziciji koja je izložena jakom vetru“, naglasio je Marinković.

Podseća da se u toku proleća treba dodati mineralno đubrivo (NPK, od 20 do 30 grama po sadnici) i redovno zalivati, a u zavisnosti od vremenskih uslova, zalivati jednom nedeljno ili dvonedeljno, naročito u julu i avgustu.

„Građani moraju biti svesni da voda, vazduh, zemlja, kao i biljni i životinjski svet od kojih i sa kojima živimo, nemaju alternativu, i da moramo da počnemo da menjamo navike i odnos prema njima. Neka sadnja jelki bude novi početak u kojem ćemo zajedno proizvesti malo kiseonika i tako doprineti celom ekosistemu, a jelke će nas jednog dana nagraditi svojom lepotom i hladovinom“, zaključuje naš sagovornik.