Zbog čega je sve sporan novi Zakon o vodama?

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Svetska organizacija za prirodu (WWF) pozvali su građane Srbije da svojim potpisima podrže peticiju za raspisivanje referenduma o, kako su istakli, neustavnim i nezakonitim izmenama Zakona o vodama.

„Ono što je negativno potire sve ono što je pozitivno u Zakonu u vodama, a u njemu svakako nema ništa dobronamerno, kao ni u Zakonu o zaštiti prirode. Ovaj zakon je neustavan jer nije u saglasnosti sa postojećim pravnim okvirom Srbije i zato što eliminiše pravila konkurencije i pravila tržišta – uvodi se mogućnost neposredne pogodbe. Tako da oni koji odlučuju mogu sami da se opredele sa kim će da zaključe ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini za korišćenje rečnih nanosa i za postavljanje plutajućih objekata (splavova), kao i da odrede pod kojim uslovima. Jedino je minimalna cena određena, dok maksimalna nije. Zatim termin zakupa nije određen, dakle, potpuno se eliminišu svi principi tržišta i kontrolni mehanizmi“, objašnjava za Biznis.rs advokat i predsednik upravnog odbora RERI, Jovan Rajić.

Kako ističu RERI i WWF u saopštenju, ovaj primer pokazuje da se Predlogom zakona značajno menja regulatorni okvir upravljanja vodama i vodnim zemljištem i da se nikako ne radi o tehničkim izmenama za koje javnost nema interes, već naprotiv, o suštinskoj promeni procedure odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima, što kako kažu, dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti i eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu.

Procedura u kojoj se zakon donosi je takva da, kako kaže naš sagovornik, ukazuje na zlonamernost onih koji su donosili zakon, zato što je 25. ili 26. juna ušao u skupštinsku proceduru, dok je već 13. jula bio usvojen.

„Nije bilo javne rasprave – građani, stručne institucije, stručna javnost, kao ni organizacije koje se time bave, nisu pitani šta misle o tome. Tako da se usred leta, kad je sezona godišnjih odmora, po hitnoj proceduri usvaja zakon koji je vrlo bitan, a suštinske izmene se odnose na promene koncepta raspolaganja vodnim zemljištem. Ovim se legalizuje korupcija zato što princip neposredne pogodbe podrazumeva da vi možete da se dogovarate onako kako vama odgovara, eliminišete prosto javne nabavke, eliminišete najbolju ponudu kako god želite. Sve ove činjenice upućuju na to da neko nije želeo da se o ovome diskutuje i da je hteo u toku letnje pauze da nešto ’progura’ pod izgovorom da se zapravo uvodi red u nešto što do sada nije bilo uređeno“, naglasio je Rajić.

Sa svime što su izneli RERI i WWF slaže se i ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je podsetio da zakoni treba da se donose u opštu korist građana i da prođu kroz procedure koje podrazumevaju da se građani pitaju i da učestvuju u nečemu što treba da poboljša njihov život.

„Život nije ‘negde drugde’. Desiće se isto ono što se dešava trenutno u bloku 37, ono što se dešavalo na Staroj planini, kao i ono što se dešava na svakom mestu gde neko pokušava da otme nešto što pripada svima nama. Država koja ne sprovodi zakon igra se sudbinom ljudi i od njih stvara potencijalne ekološke izbeglice. Dakle, ili ćemo da ostanemo da živimo na svom prostoru kako god da živimo, ili ćemo se seliti, što je druga opcija. Pozivam sve ljude da stranu u odbranu svog životnog prostora, svoje vode, svog vazduha, svoje zemlje, na kraju krajeva, da ne dozvole da se radi ovo što se radi s obzirom na to šta nam je ostalo“, izjavio je aktivista pokreta „Odbranimo reke Stare planine“.

Članom 2. Zakona o referendumu predviđeno je da građani referendumom odlučuju o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine. Članom 10. istog Zakona predviđeno je da akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje 100.000 birača, što RERI i WWF Adria ovom inicijativom žele da postignu.

„Pokrenuli smo peticiju preko sajta ’Kreni promeni’ i hoćemo da država raspiše referendum o ovom pitanju, kao što su građani Slovenije imali nedavno priliku da se izjasne o sličnom zakonu. S tim što je tamo situacija bila mnogo blaža nego ovde, pošto kod nas imamo slučaj okupacije javnih resursa. Mi tražimo da građani Srbije kažu šta misle o Zakonu o vodama i sigurni smo da bi rezultat ovde bio sličan kao i u Sloveniji. Ovo je nešto o čemu građani treba da se izjasne i treba da im se formuliše na pravi način, da ne bude spinovano i formulisano krivo, nego da se zaista objasni koje su posledice ovakvog propisa koji je usvojen, i nadamo se, da ne stupi na snagu. Mada, i ako stupi na snagu, uvek može da se poništi ako se građani na referendumu izjasne protiv toga. Ubeđeni smo da bi građani Srbije u sličnom, gotovo istom broju kao i u Sloveniji rekli ’ne’ privatizaciji i uzurpaciji njihovih reka, samo kada bi ih neko pitao“, napominje Rajić.

Referendum u Sloveniji

Građani Slovenije nedavno su se na održanom referendumu većinski (čak 87 odsto izašlih birača) izjasnili protiv izmena Zakona o vodama i odbili da svoje vodne resurse prepuste nekontrolisanoj uzurpaciji bez realnih kontrolnih mehanizama.

„Sa jedne strane imate Slovence koji glasaju protiv tog istog zakona, a sa druge strane imate Srbiju koja u svoje prostorne planove unosi još šest novih termoelektrana, dok ceo svet ulazi u nešto drugo – dobijanje električne energije kroz sunce, vetar, i slične obnovljive izvore energije. Nema savršenog društva, ali samo treba da pogledamo šta rade Slovenci, s obzirom na to da smo bili decenijama sa njima u istoj državi, i to se zove ljubav prema prirodi – prema vodi, vazduhu, zemlji, živom svetu, prema ljudima. Oni se od malena uče kako se voli priroda, tako što decu šalju u planine, na reke, a i u školi im je ekologija predmet. Sve suprotno se dešava ovde. Srbija je jedna zemlja na izvol’te, koju će oni koji je vode dati prvom koji naiđe, svakom ko im ponudi bilo šta, dok je posledica svega toga veliko zagađenje vazduha i nestanak pijaće vode, da posledice svega toga budu stotine hektara posečenih šuma. Dakle, mi sad o tome ne treba više da raspravljamo – da li smo za to da ostanemo bez vode ili da li smo za to da Rio Tinto zagadi i natopi koncentrovanom sumpornom kiselinom zemlju gde ljudi vekovima unazad još uvek žive od poljoprivrede. Na nama je da odlučimo da li je ovo naše i da li mi treba o tome da brinemo, a ako nije, onda ga nismo ni zaslužili“, zajkučuje ekološki aktivista.

Da podsetimo, poslanici Skupštine Srbije započeli su u utorak 13. jula osmo vanredno zasedanje na kojem su razmatrali Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vodama, koji je podnela Vlada Srbije. Kako je tada naveo predlagač, Zakonom o vodama uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja značajna za upravljanje vodama.

„Predloženim izmenama i dopunama Zakona o vodama propisano je da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup i neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na ovom zemljištu na teritoriji Beograda do dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovim zakonom propisuje se da vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daje u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine”, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović u Skupštini Srbije.

Kako je navela, radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanje njihovih potreba predloženim izmenama i dopunama Zakona o vodama pojedini poslovi iz nadležnosti Republike Srbije povereni Autonomnoj pokrajini, gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave i javnom vodoprivrednom preduzeću.