Kako tražiti naknadu zbog štete nastale promenom cene?

Promena cene u toku izvršenja ugovora jedna je od čestih situacija u privrednom poslovanju, posebno u vreme inflatornih pritisaka, rasta cena energenata i poremećaja na tržištu sirovina. U takvim okolnostima postavlja se pitanje – da li i pod kojim uslovima jedna ugovorna strana ima pravo da traži naknadu štete ako druga strana menja cenu, odnosno ne postupi u skladu sa ugovorenim iznosom.

Advokat Nevena Petrović kaže u razgovoru za Biznis.rs da je osnovno načelo obligacionog prava da ugovorne strane moraju izvršavati svoje obaveze onako kako je ugovoreno.

“Ugovor ima snagu zakona za one koji su ga zaključili i svaka promena uslova, pa i cene, mora biti zasnovana na saglasnosti obe strane, osim ako zakon ne predviđa drugačije”, objašnjava Petrović.

Ako dužnik jednostrano poveća cenu robe, usluge ili radova bez saglasnosti poverioca (naručioca), takva izmena nema pravno dejstvo.

“U tom slučaju smatra se da dužnik nije ispunio ugovor u skladu sa preuzetom obavezom, te poverilac ima pravo da traži izvršenje ugovora po ranijim uslovima ili raskid ugovora zbog neispunjenja, uz zahtev za naknadu štete”, navodi naša sagovornica.

Šteta može biti materijalna (razlika u ceni, izgubljena dobit, troškovi pribavljanja druge robe ili usluge po višoj ceni) ili nematerijalna, ako su povređena ugovorna prava ili nanet ugled poslovanju.

Naknada štete i načelo savesnosti

Zakon o obligacionim odnosima u članu 16. propisuje da se ugovorne obaveze moraju izvršavati u duhu savesnosti i poštenja. To znači da dužnik ne može, pozivajući se na tržišne okolnosti, jednostrano menjati cenu u svoju korist, naročito ako bi time oštetio drugu stranu.

“Ako se takva promena desi i prouzrokuje štetu, poverilac ima pravo da zahteva potpunu naknadu štete. To može da se odnosi na običnu štetu, odnosno stvarni gubitak ili izgubljenu dobit, odnosno ono što bi poverilac stekao da je ugovor uredno ispunjen”, pojašnjava advokatica.

Prema njenim rečima, postoji izuzetak koji Zakon o obligacionim odnosima priznaje u slučaju bitno promenjenih okolnosti.

“Ako posle zaključenja ugovora nastupe događaji koje ugovorne strane nisu mogle da predvide niti spreče, kao što su na primer rat, zabrana uvoza, nagla inflacija ili vanredni rast troškova, dužnik može tražiti da se ugovor izmeni ili raskine”, ističe Petrović.

Ova pravna mogućnost poznata je kao klauzula rebus sic stantibus. Da bi se primenila moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

1. Da su okolnosti nastale posle zaključenja ugovora

2. Da se nisu mogle predvideti

3. Da promena otežava ispunjenje obaveze u toj meri da bi njeno ispunjenje bilo očigledno nepravično

4. Da strana koja se poziva na promenjene okolnosti nije sama prouzrokovala promenu

Sud, po zahtevu zainteresovane strane, može izmeniti ugovor (na primer, korigovati cenu) ili raskinuti, u zavisnosti od težine posledica. Time se izbegava nastanak štete, odnosno gubitak koji bi proizlazio iz rigidnog insistiranja na ranijim cenama u novim tržišnim okolnostima.

Poverilac koji traži naknadu štete zbog jednostrane promene cene mora da dokaže nekoliko stvari. Pre svega – da je dužnik povredio ugovor, zatim da je šteta zaista nastala, kao i da postoji uzročna veza između povrede i nastale štete.

“Takođe, poverilac mora da dokaže i da nije bilo zakonskih razloga za izmenu cene. Sud procenjuje visinu štete prema tržišnim uslovima u trenutku kada je došlo do povrede ugovora. U slučaju ugovora o isporuci robe, to znači prema razlici između ugovorene i stvarno plaćene odnosno uvećane cene, ili cene po kojoj je poverilac morao nabaviti istu robu drugde”, kaže advokat Nevena Petrović.

Može se desiti, prema rečima advokata, da sud vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika osudi odgovorno lice na manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabijeg finansijskog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.